Јакшић, Ђура - ПРОЗА
мирнога сељака, нису пропустили да тога дана у Планинац не дођу; а сваки се, опет, домаћин отима како ће лепше и боље госта дочекати. Попа довео свога нећака чак из Старе Србије.
— Ја? — питаше учитељ, зачуђено гледајући свога госта. — Ја да му помогнем?... О, стари мој пријатељу!... — рече учитељ, а у себи је помислио: и ти си остарео, па те је и
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Та ходи, брате, у град, ако си рад знати шта је живот.” Ови готов. Пођу; к вечеру стигну. Уведе грађанин свога госта у подрум богата домаћина гди он живљаше: ту су шунке, сир пармезан и свакојака печења за вечеру остављена.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела. — Хм, хм, Дашо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Дај да ијем! — Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. — Пеци, баба, цицвару!
Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће. Отишао неким послом до Шокчанића. Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. Иван седе да га причека. И није га дуго чекао.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Прошле су звезде и сати; И таласи под луком моста; А сву ноћ ја чеках да сврати Неког свог незнаног госта. Сва копља јутра дуж неба, Сва платна дана по долу... А обед од вина и хлеба, И лампа, још на мом столу...
Лепи, силни, грозни! жељан сам те и ја, Да банеш под маском друга или госта; Да такав, полу-бог, половину змија, Вребаш ме кроз лишће и чекаш крај моста.
У част посланика републике старе, И светлога госта, држали су били Тад у Трианону бриљантну соаре, С трупом Молијера, музиком од Лили.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Већ ни ракија не може да загреје срца, и ти се нестрпљиво осврћеш, нећеш ли где угледати кућу и домаћина који воли госта. Ја, богами, знам куда ћу. — Ја идем код Матије Ђенадића.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Стигли су већ пред кућу. Поп Спира отвори врата и понуди госта напред, који после малог нукања уђе поребарке. Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је и известио их један
фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао, кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши
кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде, — која је већ чула за госта, и одмах се сетила прексиноћњег сна и дошла амо пред кућу. Дошавши, поклони се госту, и овај њој. — Моја супруга...
Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта, и запамтила му све, и стас и лице и косу и очи и одело, и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у
Штелујте се и за »покенес« — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта. Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и православне цркве син, мрзео је на то швапско печење, и чекао
Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир. Клавир у селу у оно доба! У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна
Дође и поп Ћира. Поседаше сви, а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужује. Оба госта су изгладнела јако, и зато се до пола вечере и није разговарало, него се својски јело.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном. Није чудо, има госта младожењу! Љуба је са својом фуром стигао у виноград. Ту му се сад цела романтика развила.
да се сам са попом разговара. Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га. Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње.
Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао. Уђу у собу. Ту је Љубина мати која лепо госта дочека. Љуба је изишао да се преобуче. Љуби се није баш допадало што је Белкић тако изненадно дошао.
Да видите како је то лепо — сто пута лепше него та фантазија. — Знате, сваки има свој гешмак. Дођу још два госта, добри пријатељи чика-Гавре; господар Пинтерић и господар Чарукџић, све сами весељаци.
Африка
Франсис Беф добија наступ срџбе што је добио још два госта. Тек после кратког неспоразума разумем његово очајање, не што добија госте, већ што му их судбина не распоређује
Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево белог госта, дошао! Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!
Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево белог госта, дошао! Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Извинио се, мрмљајући, да је стар, да га боле ноге и понудио је госта троношцем као да дочекује свог чизмара. Гарсули прелете погледом ту одају и тесни алков где је била постеља, а
је понављао само да не би могао да га крије у кући још дуго, и, да га, и овако већ, комшије питају каквог је то госта добио. Сваки дан, сад, стрепи, да му жбири Плацкоманде у Будиму не бану у кућу.
је Исакович кукао, да није вичан женском друштву, да не пристаје никако, Трандафил се само смејао и припремао свог госта на пут. Најзад је и дан поласка освануо. Дан ведар, топао, у сунцу.
Госпожа Божич је, међутим, гласно пребацивала мужу, што зове, силом, госта, који им неће у кућу. Не треба звати, каже, оног ко неће! Најзад се све добро свршило.
Павла је дочекао страшан лавеж паса. Гроздин, погурен, у гаћама, са пушком у руци, пољубио је Павла, а затим увео госта, али не у кућу, него у своју собу у авлији.
А на спрату, у прозору, у цвећу, сваки час се видела нека млада жена. Они су, обоје, радознало посматрали госта у комшилуку. Исакович се, међутим, склонио, кад је та млада жена, прекопута, почела да му се смеши.
Клајнштетер је тог дана, у част свога госта, лично исковао на наковњу срп и једну косу, какву су Руси били наручили. Њих двојица су, затим, весело, ручали.
У једном од оних фотеља-сандука, који се увече претварају у постељу за незваног госта. Исаковичу се и самом гадила, и помисао, да проведе ноћ у кући, у којој ЊЕГОВА жена – његова пред Богом – спава са
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
само да не изостају од хришћана него их, уопште узвеши, надмашују, и то је особина и мухамеданске властеле и сељака. Госта би на длану носио; крви би му уточио. Ни сиромашнији неће примити новчану награду.
само да не изостају од хришћана него их, уопште узвеши, надмашују, и то је особина и мухамеданске властеле и сељака. Госта би на длану носио; крви би му уточио. Ни сиромашнији неће примити новчану награду.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
После се разговарају о економији, и свршетком ТОГ разговора господар Полачек оде ка посао са сином, а госта женскима препоручи. Фрајла Лујза остави га, са дозволом, на једно магновање са госпођом Матилдом, па оде у другу собу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ритуалним стидљивим понашањем: оно гледа у земљу, главу држи оборену, стоји на знатној просторној удаљености од госта, одговара само онда кад му се постави питане и то кратко, смерно и озбиљно.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину! Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке.
Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину! Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке.
Сви допратише кнеза и госта му до дворишта, па се опростише. Њих двојица уђоше, дочекани лавежом двају крупних торних паса, привезаних десно, гдје
Кнез назва бога и пружи жени џевердар, струку и јатаган из појаса. Она прими то и пољуби га у руку, па хтједе и госта, али он не даде. Удовица и Шуто такође приђоше му руци. Кнез рече Крстињи: — Ево ни, бабо, једнога госта из свијета!
Удовица и Шуто такође приђоше му руци. Кнез рече Крстињи: — Ево ни, бабо, једнога госта из свијета! Она прихвати: — Добар ни дошао и с анђелом дошао! — Уђи, господине — рече кнез. — Дом је божји и твој.
— рече Крстиња, па у страху узе дијете у наручје. — То је једно — настави Мргуд — а друго је: ево ти у кући госта, о коме ће се гракнути кроза сву Црну Гору и Брда, па ће нам дика бити, ако се у народу рашчује: „Кнез Драго, да би
ће се гракнути кроза сву Црну Гору и Брда, па ће нам дика бити, ако се у народу рашчује: „Кнез Драго, да би дочекао госта како ваља, прекинуо је домаћу жалост.“ А има и још један разлог.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
а сад се не види. — Забога, Јово — моли га домаћица — ти, како си почео, још ћеш нам и госта отерати. — Ка - - јô! Лево круг марш! — продера се Јова.
од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири узнемирене духове дечије при појави овога новога госта.
(Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај
Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло. А сам остаде још мало у школи. Пун унутрашњег задовољства, протрља
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И у дворе Гојко улегао, А лепо га Рајко дочекао, Понудио кâ што ваља госта, Мудрих речи прозборио доста, Па је онда вако започео: „Чу ли, сине, што бих знати хтео: Откуда си и ко ти је
“ Вођа попи, мома точи Да с' и ћале њој осмочи, Једну, другу: „Ћерко, доста, Ваља с' бринут и за госта... Да, за госте!“ крчмар муца, Јер већ и он пуно с' куца. На сто бокал меће мома, А јунаци на њег' ома.
Три већ дана, ал' још није доста, Још не пушта Рајко свога госта, Те га води у своје шљивике, И на њиве и у уљанике, Показује стоку небројену, И осталу пусту царевину.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Куку, јадни Раде, шта се ово зби с тобом! С јауком, сручи се дјед на свога госта. Пограби га чврсто, утопљенички, као да се спасава од читавог свог варљивог живота који га одвуче низ матицу, у тужну
— Чуј, Видаче, би л се ти до вечерас могао постарати за овога нашега госта? Греота је да мали другар гладује. Сад и Видак развуче своје широко лице, као да су га не знам како похвалили.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Хоћеш да седнеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ај да седнем. Ал баш и немам пуно времена. Чекам госта, зато сам и навратио, да вас обавестим. ХАСАНАГИНИЦА: Да нећеш опет неком да ме показујеш?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за неког госта. И то страшног, ужасног госта. — Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита.
А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за неког госта. И то страшног, ужасног госта. — Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита. Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ја преврћем, ал' и он пажљиво у главама уплетен вреба стих. „Ха! ево га! гле! ја сам алфа и — окренем се, ал' — нема госта мог. Гле проклетника! преварио ме!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Такови хлеб умеси жена и сад за госта и метне га под црепњу да се пече, пак стану разговарати госта. Кад после они огледају је ли им тај хлеб печен, а то
Такови хлеб умеси жена и сад за госта и метне га под црепњу да се пече, пак стану разговарати госта. Кад после они огледају је ли им тај хлеб печен, а то под црепњом прави хлеб, нарастао, ништа ти лепше, и дигао црепњу
Кад они то виде, дигну руке богу: — Хвала ти, боже, те можемо госта угостити! Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино.
Кад они то виде, дигну руке богу: — Хвала ти, боже, те можемо госта угостити! Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино.
“ Но размисливши да само со неће осмочити кртолу и повољити госта, узме и двије црљене паприке те пошто и њих врх кртоле врже, рече: — Кад се харчи, нек се харчи!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Шта то значи? КУМ: Шта значи: доведем један пут и ја у мом веку госта на ручак, али њојзи неправо, што нисам јој напред јавио.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИВ Клопара точак климавог устројства, по калу клеца - не котрља звезде. Четвртак Петку: Не чекајмо госта у мраку неко Котарицу стеже! А Петак жално: Падај, пчело краја, „На крило изгубљеног раја“.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од тога дана немир ме снађе, вечити путник постах, ждраловим путем по свету тражим, лето, неверна госта. Никад га стићи, премда сам вредан, измиче увек — за корак један.
“ — тихо је реко. Старина кожух пригрну дуги, нешто му нагло постаде зима, као да штеди сањива госта, изиђе тихо, на прстима.
Чудан му коњиц не иде касом, ал зато муче дубоким басом. Успут на свадби, због чудна госта, друштво од смеха попада с моста; једва из воде изишли живи. — Томе су крчмар и крава криви!
НА ТРИ СПРАТА Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: „Докторе драги, хитно је врло, имамо госта, боли га грло!“ „Имате госта? да није странац?“ „Право сте рекли. Јест, Африканац!“ „Доћи ћу брзо, за један сат.
“ „Имате госта? да није странац?“ „Право сте рекли. Јест, Африканац!“ „Доћи ћу брзо, за један сат. Кажите само: на који спрат?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу.
Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.
Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она с највећим чуђењем стаде посматрати госта Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек ? Не, није, није... Ово је све друго...
Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.
Гледај га само!... Поседаше и почеше разговор. Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.
« И опет Гојко сумњиво махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта... Ништа!... И Љубица се нешто ућутала. и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И са љубављу, с детињском радозналошћу гледаху у госта и у његов цвет, из чије круне излети ноћни лептир један, и док је лептир праћен погледом свију, летао, кружећи око
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Францускога да не би бријега, аравијско море све потопи! Сан паклени окруни Османа, дарова му луну кâ јабуку. Злога госта Европи Оркана! Византија сада није друго но прћија младе Теодоре; звијезда је црне судбе над њом.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу. — Ево, газда Марко. Ово је мој серај. Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ У мрак су били на кућнем прагу. Сердар уведе свога госта и посади га украј огња. Бијаше то момак од двадесет година, висок, танак, бјелопутаст; смеђа наустица тек га се
Дуго је народ задржао мила госта ту на путу, а и дуље би, да ђакон не повика: „Ама људи, ви сте сви ругачи, ја мним!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ћелава је ласно обријати. 2) ШТА ЈЕ ТЕШКО Богата је тешко даровати, Сита госта још теже частити. Лако није планине бродити. Није лако невољу трпјети, Тешко у злу добра чекајући.
— Јесам, светога ми Василија! — А који је то био, бож’ја ти вјера? — Кад нијесам имао чиме госта да угостим. 11 Питали Дробњаци војводу Шуја: — Пошто би, војвода, продао џевердан, бога ти?
Овце ти се хиљадиле, краве ти катун промушиле, а пчеле ти небо помрачиле! 2 Сачувâ те бог од зла госта, од трула моста, од пса гарова, од Турчина манова и од кучке која коље мучке.
Сачува те бог, бане, домаћине, од попузљива моста и стидећа госта, и пртене вреће и од сваке напашне среће. Више куће ти стог, на небеса свемогући бог, па дијели народу: некоме шаком,
душманске руке, ђаволске области, тијеснога сокака, бијеснога Бошњака, рђава пута и Турчина љута, шупља моста и рђава госта, старог оца и кесе брез новца, мале таве, попрдљиве маје, старе бабе која се свађа џабе и онога Пере, који се с њима
А да га бог сачува: трула моста, подругљива госта; тесна сокака, бесна Бошњака; пса гарова, Турчина манова; сирова кијака из мрака; кратких гаћа, дугачких коприва;
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Такови хлеб умеси жена и сад за госта и метне га под црепњу да се пече. Пак стану разговарати госта. Кад после они огледају јели им тај хлеб печен, а то под
Такови хлеб умеси жена и сад за госта и метне га под црепњу да се пече. Пак стану разговарати госта. Кад после они огледају јели им тај хлеб печен, а то под црепњом прави хлеб, нарастао, ништа ти лепше, и дигао црепњу
Кад они то виде, дигну руке Богу: „Хвала ти, Боже, те можемо госта угостити!” Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино.
Кад они то виде, дигну руке Богу: „Хвала ти, Боже, те можемо госта угостити!” Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино.
Кад запита може ли ноћити, домаћин га једва дочека и одговори му да може, за што не би! Домаћин ради госта одмах закоље брава, и кад га изнесу за вечеру, оставе од њега главу чобану, који бјеше у планини код стоке.
“ Но размисливши да сама со не ће осмочити кртолу и повољити госта, узме и двије црљене паприке, те пошто и њих врх кртоле врже, рече: „Кад се арчи, нек се арчи.“ | 18. ЖЕЂА И ВИНО.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Здрав уранија? Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо: — Вазда бија ваљен Исус и Марија!... Ајде, брате, долика гвардијану. Тада кнеза остави стрпљивост.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Маленог госта, наједном, нестаде, а нестаде и тањира. Месец се сакри иза облака, а планина постаде тамна и хладна. Дечак, посрчући,
А запамти и да ти могу испунити само три жеље? — Зачу се лагани шушањ као кад ветар пролази иглицама бора, и малог госта нестаде. Да ли је икада ту и био? Дечак испружи длан и зачуди се: на длану је светлуцала Мерсадова кожица.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Припремао се за тај сусрет, неговао стрпљење, али узалуд. Кад је једног јутра, готово љубазно, примио свог госта, одмах се покајао: слепи Филип као да је долазио из самог предворја Хада, са том тамом на лицу, празнинама у говору,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Ха! ево га! гле, ја сам алфа и - -“ Окренем се, ал' - нема госта мог! Гле проклетника! преварио ме! Обазирем се, гленем у књигу, и гле: - почетак страсти Христове, Издајство Петра,
У част посланика Републике старе, И светлога госта, држали су били Тад у Трианону бриљантно соаре, С трупом Молијера, музиком од Лили.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
ћеш по квалитету јела знати да оцениш културни степен наше средине која те раширеним рукама дочекује као свога милог госта. Та баци свој зналачки поглед на ову пијацу вароши богиње Латоне!
Изненађен оваквим поступком свога госта, Грилус се намргоди, али једна мисао, брза као муња, одагна облак са његовог чела.
Он се обрати својим пратиоцима и рече: „Знам ја, браћо, у чему је ствар! Устручавање мога госта да се оберучке одазове моме позиву није, у ствари, ништа друго до вешта тактика.
Прави чергар!“ Опат седе на једну клупу у аркадама и замоли свог госта да седне поред њега. Онда поче да уздише и да се хвата за своје лево колено. „Ево видиш синовче, овде ме штреца“.
„Драги Марко!“, рече му опат. „Истина, часни је ускршњи пост, али, видиш, добих мила госта, ученог младог човека, који нам дође са далека севера“. „Онда га, боме, морамо честито почастити!
Он уздахну, прекрсти се и положи руку на раме свога госта. „Јеси ли, Никола, добар католик?“ „Јесам, пречасни оче!“ „Онда се не заузимај за васкресеније антике!
“ Они цупкаху од радости и нестрпљења. „Али, децо!“, рече пренеражено стара мајка, „то неће ићи. Морам нашег драгог госта одвести прво до дедице“. Деца отомбољише носеве и доведоше стару мајку опет у тешку неприлику; ја узех реч.
Стара мајка праћаше нас неко време својим погледом, а онда уђе у кућу, вероватно да даде наређења због неочекиваног госта. Пешчана променада Дарвиновог добра позната је свим читаоцима његове биографије.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
чичици коме је још само брада дрхтала: — Драги ујаче, — рече он — Ти си благовремено извештен о доласку високог госта (и ту се убоде палцем у груди) па си ипак кућу закључао. Дубоко увређен пошао сам да те тражим, али...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Једне недеље дође му Ђурица рано у походе. Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. — Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. — Добро јутро, чича!
Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. — Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.
Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. — Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице,
И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце ...
Ето видиш, ја тако... газдински. Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава. И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад запита може ли ноћити, домаћин га једва дочека и одговори му да може, зашто не би. Домаћин ради госта одмах закоље брава, и кад га изнесу за вечеру, оставе од њега главу чобану, који бјеше у планини код стоке.
“ Но размисливши да сама со неће осмочити кртолу и повољити госта, узме и двије црљене паприке, те пошто и њих врх кртоле врже, рече: — Кад се харчи, нек се харчи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
би га, при повратку с посла, приметио да тамо седи, Младен би се одмах досетио шта је посреди, али тамо није улазио, госта није поздрављао, него се одмах пео на чардак (горњи спрат).
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
бљутави свет с дуге стране Таче те да ти укус згране Ту птица без птице друго поста Речи без смисла поклон за госта Што својом досадом се забавља Сви смо ми болесни од здравља Од сунца коме је најближа Наша рана недостижна ИИ О
Краков, Станислав - КРИЛА
Рус је неуморно пио воденом чашом коњака са три звезде, нудио свога ћутљивога госта, и опијао се далеким сећањима. Одједном је престао да говори о јуришима и препадима, и почео да доказује Душку како је
Душку су очи сузиле због дима. Свугде је висило суво месо, којим је Марџукић одмах понудио госта. У једном куту је била гомила конзерви. Отворили су и баквицу са вином. На вратима се помаљали нови људи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Франсис Беф добија наступ срџбе што је добио још два госта. Тек после кратког неспоразума разумем његово очајање, не што добија госте, већ што му их судбина не распоређује
Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево белог госта, дошао! Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!
Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево белог госта, дошао! Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Видиш само Како слуша, Сад неће да дрема. ЛXX Ход’те, браћо, певидрузи Нашег старог сплета, Добио сам мила госта, С непозната света. Да нас вид’те, каконо се Српски радујемо, Од радости ни ја, ни он Зборит’ не умемо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— О... здраво друже — Викну радосно и лупи ме по рамену. — Милосаве!... Деде пусти једну салву, у почаст на-шега госта. Горе се зачу неко трупкање. — Какву салву? — питао сам га. — Не питај! Хајде да видиш.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Жедниш ли знати радо л’ госта прима И што замучи пријан док те прати: У своја недра озбиљски се хвати, Ти кључ имадеш груд’ма дволичнима.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад иди! Иди! И спреман буди, седа старино, Да кад нам врата алком гвозденом Незваног госта друштво пијано У доброј вољи мало задрма, Да ми под братом коња прихватиш...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И, с пуно сунца, Нек спровод крене преко царска моста. Ево ти, Граде, старога бегунца, Ево ти славе — жељенога госта.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Најважнији део обреда је сечење славског к. У томе, поред домаћина и најстаријега госта, у Гружи учествује и други гост (да би се »отројичило«).
»То вино срче домаћин и гост, и то тако да домаћин срче са половине колача која је у њиховим рукама до госта, а гост срче са половине која је до домаћина, па се уз то љубе по пет пута и истовремено благосиљају«.
Ћипико, Иво - Пауци
Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. При вечери за столом нашао је једнога очева госта. Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима. Главар га часом придржа да се заложи и напије. Иво га поздрави.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Угри, Византинци, Бугари, Дубровчани, сви они нису могли да надокнаде одсуство госта кога би овде желели најпре да виде — краљевог брата, бившег краља Драгутина.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Госпођа нема, да би њихови мужеви могли, несметано пијанчити. Домаћин дочекује сваког госта пријатељским речима. „Умеју ли,“ тако нас ослови, „дубровачки властелини добро да пију?
У исто доба долазио нам је и старији брат мога оца Давид, септемвир, са својом супругом. Једног милог госта мал’ не заборавих: једно мало коњче са дугачком гривом које нам је уја Васа слао сваког лета за јахање.
И ова гувернантина соба могла је да прими још једног женског госта. - Ми, домаћини, становали смо увек угодно у приземљу, јер су његове собе, засвођене, а дебелих зидова, биле зими
Ја сам био убеђен да ћу на том пољу моћи с успехом опробати своја знања и способности. Кад испратих мог последњег госта на железничку станицу, ја одох у своју кафану, затражих онде адресар бечких радњи и предузећа и исписах из њега тачне
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Није ово кућа од јуче. И као што је увек била отворена за свакога пријатеља, госта, намерника, тако је и сада. (Ташани, шалећи се): Само на тебе се љутим, кћери, на тебе ми криво.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
је господин Тома редовно двапут у недељи на партију, а по договору са женом, Јова је, Павлу за здравље, пуштао свога госта да добија једну одређену меру. Не богзна шта, али редовно. Те партије постадоше веселе сцене у дому фрау Розином.
— Ено, ено, бруји чика-Мита! — скакала је на ноге Сока да она стрчи и отвори госту капију. Долазак истински драгога госта на спрат и на ручак испадао је помало као нека увежбана сцена у позоришту.
Учитељ ушао, мало упитно погледао госта у невреме, али гост стоји. И било је некако и смешно и мало непријатно кад учитељ дохвати Мију благо за рамена и
— Ната се пренеразила кад је видела Мирка, примила поклон хладно, шкљоцнула добро бравом кад је нежељеног госта испратила. Отад, у време бербе долазе по два човека с лествицама и сепетима, и носе сав залутали род газдама.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
наша бранити ближњега кад је у невољи, и најпосле парентацију с апострофирањем сврши да би се потрудили овог незваног госта како-тако с врата им скинути.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар не видиш да и облак у небу има мој лик?... — собом проструја смех малог госта. — А сада устани и пођи! Далеко је Брег Светлости... ИЗГУБЉЕНИ КЉУЧ Око дечаковог дома растао је само песак.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Не нестаје без трага Када одлази Особа која је драга У једном дану Двадесет четири дуга сата Двадесет четири госта Можете скинути с врата Само једног Увек натраг зовете Када одлази Ваше рођено дете Сваког дана Ма колико био