Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али је ли ико од гробничких плоча зидао палате у које ће веселе госте и пријатеље дочекивати?... А моја прошлост?... Све сами црни гробови!...
Пре три године, баш на саме Духове, дође ми побратим у госте. Беше као нека заветина у нашем Лукову. Дан леп, планине се зелене, а поветарац носи са големога Ртња мирис од
“ „Лако, џанум, врло лако!... Ето, сад скоро ће доћи Ивањдан, после тога Петров-дан... Ти дођи, џанум, кћери у госте, па, наравно, и у свету цркву; док се дете не навикне сваке недеље и празника долазити у свету цркву...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И док ме је џелат у конопце плео шта сам то у твоме сјају разумео, па ћутим пред људима што ме хлебом госте и пред судијама спремним да опросте?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
За сигурност јемствују ужички Турци и српски поглавари. Ужичани истерају своје госте у Босну; а ми одемо сви, сваки својим кућама. То је било дне 22. јулија 1805.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
у свећњак од тенећке, с репићем и мумаказама већ искривљеним да ниси могао никако усекнути њима, и — одмах понуди госте: — Изволите, господине! Што заповедате? — Дај вина!...
Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да номенем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу. Красни су то гости — у далеко их није.
Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.
Чим се ухвати сутон, а ћир Трпко поче истеривати госте из механе: »'А'де, 'а'де, море, кући! Нема вино, нема ракије. 'Оћу затворим ме'ана.
Сам момак дочекује и услужује госте. Дођоше у механу Тиосав и Витомир, нешто врло разговорљиви и весели. Седоше за један сто, наручише полић ракије и
И нехотице оте му се нека злослутна мисао: »Ето опет 25!« па пође мало напред међу госте, а све се снебива. — А гле, Пупавца! — извикну један младић одвојивши се од гостију и ступивши преда њ.
Поп Мића затурио руке иза леђа, хода нестрпљиво испред куће. На њему стајаће одело. Видело се да ће некуд у госте, јер није никакав празник да би човек рекао зато се обукао тако свечано. — Ама, пошо, шта чини тај тамо ваздан?
3ељов лаје, рекао би земљу гризе. Бошко навикну на домаћицу и осталу чељад да дочекају госте. Док би оком тренуо, беху оба коња привезана иза новог вајата за шљиву.
Утом изнесе Стамена бардак ракије и чашу, па поче служити госте. Пружи и Вуји чашу. Вуји се у тај мах учини да се зањиха она столица под њим, и нави се на страну, умало се не
Стамена беше све наредила на чардаку (а то вам је обична собица над качаром, начињена тако за госте и путнике), узе луч, сиђе низ басамаке, па пође горе у кућу да каже оду да је све готово и да гости већ могу легати.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте. Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.
Дођоше кући. Алекса је ишао напред. Негова Петра изиде пред луде и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу. Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. Алекса јој рече: – Иди у кућу!
Не бој се! Та и ја сам човјек!... Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте. Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!...
А је л̓, харамбашо? — Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. — Коме ли се то у госте спремамо? — Старим пријатељима. — Да те се није зажелео Иван Миражџић? — Јест, он главом! — Е, лепо ће се провести!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита
да приђе чанку пуном каше; — напротив, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.
— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само! Добили госте, па се ником и не фале! А, а, даћу ја вама! Гледај ти само њи’!
и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником, на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте. Отпоче »јаузн« и разговор опет као да паузе није ни било. И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.
Што кажу: Рука руку мије!.. За сваког је бог понешто оставио, и, што кажу, опредјелио. Ето на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду, а господа пароси — они венчаваду...
— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин, који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци! Капија се отвори и кола уђоше. — О-о-о! Добро дошли! Добро дошли!
Требали смо прво у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро! Ал’ нека, — можемо још све и поправити. Даклем, све ово бришемо, па изнова!
— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо... — Па гледајте, дођ’те нам! Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!... Ја не могу од деце, а њој је бар лако! — ’Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Тако сад у задовољству ручају. Вино још остаје на столу. Белкић једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.
Госпођа Макра га је увек, кад год је дошао к њој, врло угостила и за његову љубав и друге госте позивала. Госпођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна жена, лице и све мало
— Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте. — Мени опет десно око игра; плакаћу. Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца. — Херајн!
— Ексцелент виц! Дође кафа. Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу. Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа
Чекмеџијић и чика-Гавра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте. — Заповедајте! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста.
— Ово је мој рођак, Љуба Чекмеџијић, трговац у О. — Драго ми је. — Сад ти, Стево, забављај госте, а ја идем. Опростите! — О, молимо! Гледићка је изишла напоље и наредила да се фришко ниво донесе.
Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра! — То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити. Кад је Чекмеџијић видео како је добра госпођа, почне и сам из срца певати, као да је код куће.
Фишкал Бабоња дође понекад у госте Ћирковићу и ту се онда гости. Позову се пријатељи Алкини, а непријатељи Мицини. Част веља, а радост велија.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Да може и да га није стид од света он би зазидао све оне прозоре са улице. Не воли госте, не воли никога. Никад из куће не би изашао нити у избору књига уме да се нађе.
Африка
Домаћин, полурасплакан од радости што у овој пустињи после ко зна колико времена добија госте, боемски је и пустињски срдачан.
Тек после кратког неспоразума разумем његово очајање, не што добија госте, већ што му их судбина не распоређује правилно: тако да не падну сви истога дана, а да их после месецима мора чекати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Валдензер је ишао по кући да госте посети. Смех је одјекивао где год се појави. Викао је само да буду тачни у трпезарији. Кроз један сат.
Ана је била остала у другом стању. Једина жалост њена било је то, да јој је отац одвео, у госте, децу. Шта ли сад раде њена деца, без мајке, у Новом Саду? Њеног је мужа то љутило.
Трифун је сад одговарао мирно, без стида, као да је то нека шала. Вели, отишла је у госте код оца, капамаџије Гроздина, у Руму. Одвела је и децу.
Долазак његове ћерке у госте – која му није одмах рекла да напушта мужа – био је за капамаџију једна од оних, великих радости, које су, при крају
“ Ту гомилу је водио неки фенрих Сава Јоцич. Гроздину је било мило да чује да му је гост дошао само на дан, два, у госте. Због Трифуна, био је омрзнуо и Павла, са намирисаним брковима.
Овде би се, за годину, две, ако буде умео, обогатио. Околни, мађарски, грофови госте и позивају, често. Ласкају. Никад у животу толико поклона није добијао.
Да име моје не срамотимо. А ти, дугоњо, да им, по смерти мојеј, на досаду не идеш, нити у госте, нити на посјешченије. А отити во своје отечество, ни по смерти мојој, желатељ нисам.
Није то била жеља за раскошју, за вазама цвећа, које су као амрели, за фотељама, које се претварају, за госте, у постеље, нити за сунђерима, којима се трља – а који су били последња мода у купци.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
се држи код сеоске цркве сељаци се групишу: имућне породице имају око цркве собрашице (саборске куће) у којима примају госте. Чак и за време рата они кадшто уносе ову ноту дружевности, помешану са озбиљношћу и веселошћу.
Карактеристично је да су код њих честе „пријатељске одаје“ за госте. Они памте лозу по неколико колена уназад. Од неког су утицаја биле на формирање најближе сељачке околине две вароши,
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
миш, коме су мачке откинуле пола репа, први се јави за ријеч: — Страшљиви и опрезни мишји народе, дошао нам је у госте чувени бијели миш о коме причају старе мишје приче. Њега треба да изаберемо за свога војводу.
замисли се дубоко, дубоко, па одговори: — Мачки треба објесити о врат звонце, па ћете је увијек чути кад вам долази у госте. — Тако је, тако! — заграја читава скупштина. — Дедер, браћо мишеви, ко ће мачкама звонце о врат вјешати?
Шаров и мачак Тошо обично сједе удно Чичиних ногу или шетају око воденице и пазе на незнане госте. Глас о њиховој слози и великом пријатељству допро је чак и до медвједа Крушкотреса Кукурузовића, који је важно
То буволовац Жућо заобилази далеко око Тошине куће. Каткад мачка и Шарова поваздан код куће нема. Одлазе у госте у велико војводство Миша пророка и тамо под старом крушком воде дуге разговоре.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Док је свечана музика свирала и аждаја је парадирала. Чак је са неколке речи просте поздравила високе госте. ЖУРКАТА НА АКРЕПИТЕ Владимиру Андрићу Кад вампири приређују журке, они воле да играју жмурке.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина. Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. Чамчи у глави врзе се неки план. Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати.
Чамча пита има ли за њих собе. Одговори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. Ствари најважније унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати.
Довезу се у дворац. Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући. Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке господара Софру. Ту је већ много господе.
Довезу се у дворац. Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући. Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке господара Софру. Ту је већ много господе.
За једним столом седи Кречар и син му, „фишкал” Алекса. Пију кану. Чамча служи госте. Господар Софра седне за тај сто. Поздраве се. — Чамчо, дај кане. Заподену разговор обичан. — Како си, Софро?
Сад мало нек још кроз балове прохујамо. Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати.
једно предвече господар Софра у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте. Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог.
Удадба јој је осигурана. Шамика има велика познанства. Многи странци су к њему у госте долазили. Његова кућа је била као гостионица, само што већ нема ни дућана ни биртије господара Софре.
Црњански, Милош - Сеобе 1
изнад капеле, на јужном углу дворца, где је иначе смештао, да спава, своју сестру и неку тетку, кад су му долазиле у госте. Та соба је била увукла у себе неки нарочити мирис и у њој је било нарочито много анђела, на таваници.
Подносили су на повратку радо и глад и жеђ, и није их ражалостило ни то да их сада не дочекују и не госте, као при пролазу на бојиште.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Гружи, када девојчица почне да игра у колу, да чешља витице око главе и да послужује госте, она тиме улази у ред девојака.²¹ 4.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пронела је између столова самосвесно своју лепоту из педесет осме, богами, још је деловала на госте, који је испратише пожудним погледима до његовог стола. – Стигли сте — рече, устајући. А одмах затим: – Јутрос...
судија окружног суда. Дошао и он својима у госте из Београда. – Шта то радиш? — пита. – Играм се клиса! — кажем. – Дај да ударим једном!
моћних људи како цвиле и кукају, беспомоћни без својих кола као голи пужеви без кућице, старци их одводе кућама и госте по дан-два, док се мало не опораве; теше их и смирују, учећи их да аутомобил није најважнија ствар у животу, а онда се
на неки важан и одговоран посао, они поново заузимају своја места на зиду покрај невидљиве црне тачке, да чекају нове госте, од којих ће се само некима, оним ретким изабраницима, отворити очи и у пуној светлости једног обичног летњег дана,
Видело се још из његових покрета да је некада имао сопствену кафану, да је дочекивао госте на вратима у тамном оделу и седео са њима барабар за столом, причајући недељом пре подне о политици.
Ја њему уништила викенд?! Три дана нисам села. А шта је за то време радио господин? Изигравао фармера и примао госте. Разметао се својим имањем: »Ово ми је, знате, подрум за вино, а ово су брескве које сам ја лично засадио.
Види! Чак и у грамофонску плочу! А погледај где су гурнули торту! Под диван! И онда, примај госте… – Кад би само мало заћутао... — уздахну жена. – Изгубићемо три дана док све ово не доведемо у ред!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез донесе одњекуд из угла старјешински троножни столовач, примаче к ватри и рече: — Е, сад, господине и мили госте, сједи! Сâм сједе на сламу и подви ноге. Пошто се гост нећкаше, он га повуче, и настави: — Сједи молим те!
Мргуд и Рако понудише вечером све госте; сви се нећкаху за њеколико, па старији посједаше за сто, а млађарија око огњишта.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То су свакојаке скитнице, божји људи, згубидани и сањалице, она силна братија која о Михољу-дне долази у госте деди Ради. Свако од њих однекуд слути виши ред по којем постојимо и умиремо.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Мађари су мрзели Србе као зле госте у својој кући, сматрали их за аустријско оруђе у борби против мађарске слободе, а нарочито после пропалог мађарског
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја не примам такве госте.“ 97. Што би даље, није ствари, Зато песма о свем ћути, Она њега баш превари, Да и мене самог љути.
“ Вођа попи, мома точи Да с' и ћале њој осмочи, Једну, другу: „Ћерко, доста, Ваља с' бринут и за госта... Да, за госте!“ крчмар муца, Јер већ и он пуно с' куца. На сто бокал меће мома, А јунаци на њег' ома.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ТИ СИ КОЊ У нашој кући сваки члан фамилије имао је своје госте. Стрицу Ниџи долазили су српски добровољци, амерички рудари и некакви досадни глагољивци који су „гањали политику“.
И осталима у кући увраћао је понеко, па чак сам и ја имао своје рођене госте који, истина, обично нису ни смјели да завире у кућу, него су ме звиждукањем и разним знацима зивкали да дођем вирећи
мога Раде, види мога Раде — виче придошлица још с друма, испред авлије, па му то некако испада као да то дјед њему у госте долази, а онај га дочекује добродошлицом. Тако и обанђијају добродушну старину, па не може себи да дође.
За своју услугу био сам награђен тиме што сам се слободно могао понамјестити међу госте и слушати њихове разговоре. Ништа ми друго није ни требало.
дозваше с брда и онога коморџију Зекана, доратовог спасиоца, па њих тројица, увече, оставише славску софру и остале госте и преселише се у шталу, код коња.
пролазник се одмах досјећао да ће то бити онај слијепи Ћопића коњ кога су, прича се, доводили чак и на славу, међу госте.
Дође тако у госте тетка, кума, рођака, па руком у торбицу: где сте ви, дјецо, ево сваком по шака ораха. И-их, ораси! Нема већег и љепшег
— Ма чусте ли ви, ја ухватих Јазбеца — покуша он слиједећих дана да лови и ословљава све ређе госте авијатичаре, али се нико не показа оран за разговор.
— Богами, ти се баш дотјерао, а? — Па јест, и ред је. Дошао у госте старом друштву, па да се препознамо. И ово би све, листом, био споменичар, и то онај прави, само да су преживјели.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
висок, кошчат, широка лица и уста, обуко нову, за сад начињену мантију, па се само шета, смешка, надгледа и дочекује госте. Преко његова космата лица просуло се смешење те изгледа да сваки живац и влас трепти.
луд, бесан од неке среће и радости трчао је, играо махнито, витлао се и сваког је часа трчкарао час ка Тоди, час међу госте...
Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте. Била је поносна, повучена.
— говори, а глас јој кратак. Гледам ја и чудим се. Није она таква. Знам, и пре кад је тако мајка доведе у госте, а она живи враг. После вечере скупи око себе девојке, па дођу и младе жене.
ља косу, минтан при грлу разгрне, да ми се види нова кошуља, и оставља ме у соби: — Седи. Ко ће госте да дочека? Зашто си домаћин. Ја не могу. Видиш, имам работу у кујни, а нисам ни обучена... Остајем ја.
Избацио мангал и пећ — врућина му, поломио све чаше и привукао тенџеру и из ње пије. Госте не дочекује стојећи, већ они морају после да се краду и тако оду од њега.
нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. — Синко! — заустави ме. — Је ли ти мој Мита што говорио? — Не. — Ох!
— кад, као и све остале, почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седења... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.
Али и он је сад био као што треба. Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни. Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто вишу од себе, они су
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' ништа зато, хвала, госте мој, навеки хвала! Рекô си ми дост'. — Алфа и омега! О мудра смрти, о самртничка, жива мудрости!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
У ствари, мислим да се држава страшно прешла што није ставила под своју заштиту и госте тих шешира који немају лове за преждеравање, него више воле да циришу ружицу и оће мало да се друже за столом, где је
Када сам отишао кући, јер сам имао госте, пошто смо ја и моја другарица славили одлазак наше мале у колеџ, и пошто сам развио амбалажу утврдио сам да је та
Апартман! Поврх свега још пише: МОЛИМО ЦЕЊЕНЕ ГОСТЕ ДА НЕ ЧИСТЕ ЦИПЕЛЕ ЗАВЕСАМА, ПЕШКИРИМА И ЋЕБАДИМА. И усред те сценографије за потенцијалне самоубице, ваша Анчи
пола књиге у животу, тресете пепео по патосу, питате одмах човека колико зарађује, и сад — Швеђани не примају у кућу госте!
Наш „Зануси“ брекће и скакуће од нестрпљења да види ко нам је то дошао у госте! Шокинг! Једва смо га одгурали натраг до купатила: Немуштим покретима и колутањем очију, маман ми ставља до знања да
нека заова, јетрва, свекрва, деверуша, прија или другарица из основне школе, позвала још пре две године на три дана у госте. Баш ће јој бити драго и ти системи. Тако нас остане троје. — Дезертер...
Како уопште да вам то објасним? Кад је киша, мислим, и када сте без лове, када вас нико не позива у госте, јер сте у већини познатих кућа већ позајмили књиге, које још нисте вратили, и гасили чикове у грамофонске плоче; јер
Тачно се зна када пристојан свет треба да изведе оно или оно... када се иде на летовање, када на сахране, када у госте или на дочек Нове године!
— имају кога и да виде: дошао им симфонијски џез-оркестар са најновијим тачкама у госте, онако, мислим, из чиста мира, спонтано као абортус, а ту нам је и наш популарни онај Какосе зваше , па се они типични
А Зокијева кућа је она врста старих станова са два улаза, мислим, за госте и за послугу, јер је прављена у време кад су људи још могли да пронађу кућне помоћнице.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
По нашем обичају: ако се ко жени, ја проводаџија; ако је даћа, ја држим слово почившем; ако је слава, ја веселим госте. Али ми је све то мало помогло.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И Мјесец пође помало снено, звјездама првим у госте хита, лице му, видиш, неумивено, ал ко те за то на небу пита. Вечери сваке он тако ходи и небом коло звјездано
У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал, из даљи сиве севера хладног у госте дође ждрал. Спусти се доле, зашуми трска, ледена скрама на води прска.
“ А Тоша чеше сањиво ребро: „Ено и поља засута сребром!“ Дедица само замишљен каза: „Ево нам јутрос у госте мраза.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Стара госпођа маркиза зна свакоме име и брине се за свакога. Колико је девојака удомила! А још треба мислити на госте. Долазе сваке године.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Па ето, нисам још ни послужила госте. ТЕТКА: А где су ти гости? ДАНИЦА: Ено их, шетају по кући, разгледају. ТЕТКА: Што не испише бар кафу?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— прекиде ћутање потпоручник Александар. А Милан, који је дошао из суседне батерије мало у госте, размахну рукама протежући се и ногом додирну шаторско крило. — Не, богати! — завапи љутито Милутин. — Шта радиш то...
Наш бивак налазио се крај циганских кућа. Морали смо одмах поставити страже унаоколо, да бисмо одстранили нежељене госте, који су као мушице утрчавали непрестано у бивак и унезвереним погледом тражили свакојаке отпатке.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.
После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује. С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах
Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.
Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?... Еј, људи, људи, какви сте ви!... Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.
« Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну. Беше све лепо, и чисто.
— Хајдемо у друге собе, да видите. И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој. — Чудо му нису одузели ствари ? запита је мати.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То је била лепа, црномањаста девојка и дуго је тражила лека у санаторијумима Мерана. Долазила нам је у госте, тужна. Умирала је, у Вршцу, недељама, и ја се сећам капљица морфијума које је узимала.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Таки ти је код нас адет. Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај
Звоно стаде. Тако поновише још два пут. Сад дође ред на децу, свакидање госте високе звонаре. Свако је дохватило по једно уже, па с грозничавим нестрпљењем очекују команду Маркову.
а што се тиче момка нема му мане, и тако је она двапут баба Соку испратила, па сад ево и трећи пут дође јој Сока у госте. — Христос се роди, Јуло, честити свети! — Ваистину се роди! Седи, нано. Откуд се ти сад укани чак озго из Палилуле ?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш!
Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност. Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
се тиче тетака, стрина, ујни Ствари су врло просте: Кад дођу — ђућоре са мамом по кујни, И јесу гости А не личе на госте.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Давно бисмо на састанак дошли, но се нешто ружно догодило, те смо ви се мало одоцнили. КНЕЗ РОГАН Је ли вино госте посвадило, кâ је вама ово крсно име? ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Није свађе међу госте било, но ни Турци жену уграбише.
КНЕЗ РОГАН Је ли вино госте посвадило, кâ је вама ово крсно име? ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Није свађе међу госте било, но ни Турци жену уграбише. ВУК МИЋУНОВИЋ Какву жену, ругаш ли се збиља?
Ја се сјећам што си рећи хтио. Трагови су многи до пећине — за горске се госте не приправља! У њих сада друге мисли нема до што òстрê зубе за сусједе, да чувају стадо од звјеради.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину. И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.
Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте. Чак и свирачи дођу и одсвирају. А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан
Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши. И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и
А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет, шест чашица, а мати
Деца су доле, у кујни, од Магде добивала колаче и црвена јаја. Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.
са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.
Јер на шта лагати? На шта све ово? На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и
— И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под | вењаке, међ остале госте. Иако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Божија је старија и преча од свачије, па нека се његова врши, а ми ћемо, закона ради, напити у славу и прочастити наше госте, пошто су већ на прагу!
„Идем да вам што наредим за вечеру!“ Њих двојица стадоше живо да се разговарају. Јанко чујући за те чудне госте, изађе из куће, па им се примицаше. Они га видјеше, али не свратише пажње.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
буде тако жао да удари вилу шаком по образу, а она се на то расрди, те све изворе и студенце по Котору отрује и све госте цареве полуди.
Кад цар ту освету види, он стане вилу молити и једва је којекако намоли те му госте поврати од лудила и очисти му од отрова само један извор иза јужнијех врата градскијех.
— Како дођу у село кући, Милош одмах остави овце и непознате госте, па замакне међу зграде да тражи мајку. Пошто цар сјаше с коња, пође и он за Милошем да гледа да му се ђе не сакрије:
Да бог да и милост божија; наш брат домаћин, које год госте жудио од светих мјеста: архијереје и владике, попове и калуђере, па кнезове и кметове, браћу договорнике и кумове и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад отац то чује, он истрчи пред кућу и зачуди се кад види такове госте пред својом кућом. Онда га син запита: „Можемо ли ноћити | овде?
кући не каже браћи сво | јој како је код зета прошао, него рекне средњему брату: „Поздравио те зет да му и ти идеш у госте.
и он дође кући, не каже никоме како је прошао код зета, него рекне најмлађему брату: „Поздравио те зет да му идеш у госте.
Видећи цар где је нема задуго да дође међ госте, пошље једнога слугу да слуша на вратима, купа ли се још. Слуга отиде и стане слушати, па кад чује где се патке
испод земље те за три јутра однесе све три јабуке једну по једну, те сад несме оцу да каже, а отац сазвао сутра силне госте да им покаже шта му је Бог дао.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Он је згрануто погледа, а затим, као да прати двојицу невидљивих војника, прилази столу и смешта своје „госте”.) ИКОНИЈА: Шта би, лудаји? ЦМИЉА: Само сам је питала ди је бразлетна, чула си!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Кад се ти будеш женио“, реку му, „на твом весељу путнике и госте вежи, а не у нашој кући и о нашем весељу! И тако ти га истерају из куће и авлије, а мени реку да се ја нимало не бојим.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч да ћеш ми доћи у госте кад узможеш. Оћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица?
Послије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прерово — вучја јазбина! С њом, шта ће бити мој живот? Имати кућу на Врачару, примати угледне госте, имати банку, направити фабрику, постати дипломата, бити Европејац у балканској чаршији... Јесте банално!
Као да јој није био муж и чочек.“ Сетио се разговора између његове мајке и њене сестре. Дошла је у госте и заноћила. Аћим је с братом и сестром лежао на слами поред огњишта, а њих две су чаркале ватру. Шапутале су, а.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Умало да похвата, у намери да спасе Милоша, који је био талац Сулејман-паше Скопљака у Београду, сопствене госте у сопственој кући и да их преда Турцима. Те госте, најугледније људе, сам је био позвао на договор о устанку.
Те госте, најугледније људе, сам је био позвао на договор о устанку. У међувремену је добио поруку да их, баш зато што су све
Али сва цпећа да се умешала срећа и спасла и Милоша, и госте, и њега. Кад је Милош чуо причу, опоменуо га је да ни у оданости не ваља претеривати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' ништа зато! Хвала, госте мој, Навеки хвала! Рек'о си ми дост'. Алфа и омега! О мудра смрти! о самртничка Жива мудрости!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У то доба послаћу ова два моја роба са једном носиљком и са достојном пратњом да те, мили госте, из Демокритове куће допрате у моју“.
„Такву намеру није, изгледа, имао Торичели. Празни простор дошао му је неочекивано у госте“. „Да створим празан простор, морам, тако сам мислио, пре свега, начинити некакав шмрк за црпљење ваздуха“.
Истина, лети идемо врло радо на наше имање у Фрешин. Лежи између Блоа и Вандома, има мали, али за нас и наше госте довољан и врло лепо сазидан и опремљен дворац и пољско добро што смо га купили од грофа Рошамбоа пре но што је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
негде доле, имам најбољег друга из детињства, младости и ратова који ме, не знам већ по који пут, позива да му одем у госте. „Толико времена прође од последњег нашег виђења, остарисмо и остах те жељан... а знаш да бољег пријатеља немам“...
И заваљен тако угодно стадох размишљати о побратиму коме идем у госте. Другови смо из детињства и за све време ђаковања били смо нераздвојни, најбољи другови.
везе са ово м причом; али он ипак има неке везе јер се десио у моме купеу на путу за Вујановац, где сам пошао у госте код свога побратима, и где ћу понова срести крезубог студента. Зато сам га изнео.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Што да сад почнемо? Гдје да се склонимо? Сјетим се Петра Главоње, који нас већ одавна позива у госте. У Зеленик! За први мах, то ће бити најбоље.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте чаВују, који га је вазда радосно дочекивао. Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и
У вече Радован стиже први на ноћиште. Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. — Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. — Где га нађе?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
кући, не каже браћи својој како је код зета прошао, него рекне средњему брату: — Поздравио те зет да му и ти идеш у госте.
и он дође кући, не каже никоме како је прошао код зета, него рекне најмлађему брату: — Поздравио те зет да му идеш у госте. После некога времена отиде и најмлађи брат.
Ћипико, Иво - Приповетке
Спасоје, док се средио, сиђе журно доље да отвори крчму за јутарње госте; није се на њу ни обазрео, тек што јој у хитњи „добро јутро” назвао. Лазо, средивши се, приђе к њој.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
131 Ни понашање им, за Софку, није ништа мање чудно. Премда су на свадби, госте се, дакле код куће су, а не на улици, они се „не раскомоћују, јер то је све за њих знак господства.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Је ли, побратиме, код куће побратим-домаћин? — Јесте. — А хоће ли госте, побратиме? — Па... хоће. Нема Друге. Заповиједај кад те је Бог донио...
Високо попово обличје у осветљеној пространој одаји одиста за час збуни и госте и домаћина. У црном, дугачком до испод појаса, незапученом гуњу, у црпим чакширама са високим закаљаним чизмама, под
На госте и не погледа, јер га је њихова нељубазност страшно и наљутила и изненадила. Нису Арнаути никад тако поступали.
А домаћин се сасвим ушепртљао и збунио: хоће да сачува законе гостопримства, хоће да задовољи арнаутске госте, а добро зна ћуд свога попа-побратима.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Кревети морају доћи насред собе успоред, и то један за госте, а други за мајсторицу. Ова полица... МИТАР: Доста, имена ти божија, преврћу ми се црева. Шта је та жена наумила?
Краков, Станислав - КРИЛА
Зато се сада, када је жега попустила, гвоздена капија отварала стидљиво и лагано. Хроми вратар је пропуштао госте, мерећи их зналачким погледом. Само су официри имали приступа. У малом врту се сенке издужиле.
Иначе ѕплеен, цафард, досада. Као и на фронту. По поноћи моторни чамци враћају госте. Ноћ је топла и пијана. Звезде се веселе. Плешу Велики и Мали медвед. Скакућу Алдебаран и Андромеда.
Напољу се чула зврка точкова. Неко је дошао. Шеф ескадриле је оставио кнегињу и истрчао да дочека нове госте. Ускоро се вратио намрштен и рекао Бори и Сергију да њих траже.
Петровић, Растко - АФРИКА
Домаћин, полурасплакан од радости што у овој пустињи после ко зна колико времена добија госте, боемски је и пустињски срдачан.
Тек после кратког неспоразума разумем његово очајање, не што добија госте, већ што му их судбина не распоређује правилно: тако да не падну сви истога дана, а да их после месецима мора чекати.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Па ништа, бако, Хвалим вам само моје дворове, Не би л’ у мене дан-два остале. Та ја сам жудан госте примити. СПАСЕНИЈА (у себи): Ах!... То је он!... СТАНА: Ми нисмо овде дошле у госте — Залутале смо ту!
Та ја сам жудан госте примити. СПАСЕНИЈА (у себи): Ах!... То је он!... СТАНА: Ми нисмо овде дошле у госте — Залутале смо ту! ГЛАВАШ: Не чини ништа. Нама сте тиме много милије. РАДАК: Па да, Што ненадније, то пријатније!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Фикус“ позива и нас као госте, те да им сви заједно учинимо боравак пријатнијим. — Ко неће, убио га бог — препоручује се Пера „Ђеврек“.
— Зна се... „Ова је кућа богата“. Здраво докторе! — поздравља се капетан Бора. — Е, мило ми је кад имам тако цењене госте. — Џамићу, донеси посуђе за двојицу, и столице! — наредио је Радослав.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Вујо долази.) Оруже, Вујо, иди похитај! Ал’ бирај, старче, све најоштреније, Знаш, брат ми рођен иде у госте, Шта гледаш? Иди!... Да, ал’ причекај!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА (загледа): „Прокупље”. ЈЕРОТИЈЕ: Кажем ја теби, Анђо, не шаљи дете у госте тетки, али ти: нека, нека се дете проведе мало. Е, ето ти сад, она се провела, а сад можеш ти да се проводиш.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се
Разговара се. Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује. Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. И што је најважније, од тада није више она баба Стана!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 28). На овом месту могу се споменути још неки обичаји. У Загорју када уочи славе домаћин послужи госте ракијом, они му даду ј. (БВ, б, 1891, 74). О Божићу људи се узајамно дарују јабукама (Беговић, 92).
Ћипико, Иво - Пауци
Њој то личи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И већ ових дана Позваћемо госте и са других страна. Председник одбора о свему се стара, Јер је он одређен да представља цара: Имаће на грудма орден
Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са сумњом својом да међ госте уђем? Зар да буним радост што им тако личи, И са којом штедро пролеће се дичи? 4.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када смо заузели седишта, он нам изјављује да је Музеуму особита част што нас види као своје госте; а нада се да ћемо се и ми овде добро осећати и упознати са његовим установама, наукама и научницима.
Неке од њих нас редовно посећују, а неке нам дођу по једанпут у госте, па се онда занавек изгубе у дубинама васионе. Ето, то Вам је цела наша Сунчева породица.
И Тихо Брахе ми је обећао да ће доћи.“ - „Не знам да ли ће ми то бити могуће, добио сам госте из Дубровника,“ одговори му овај, претстављајући нас грофу.
Али воде - ни за живу главу.“ Са галерије одјекну музика оркестра. Домаћин замоли госте да пођу у велику дворану и седну за трпезу.
Ваљало је све те госте удобно сместити. То је било, благодарећи пространству наше куће, могуће. Цео горњи спрат њен стављен је гостима на
Ово мало сопче поред библиотеке, било је преноћиште за самце, овај велики салон са четири прозора за госте који су долазили на обданицу; ова плава соба, за породицу пуковника, а ова жута, за породицу септемвира.
Ова лепа алписка варош, иако удешена за велики саобраћај странаца, једва је могла да прими и удобно смести све своје госте које је онамо привукао Конгрес природњака и лекара.
нашој будућој идили, и ја ћу повести из свог остављеног очинског дома таквог једног малог и дискретног уметника Вама у госте. Он неће сметати нашим разговорима, а опет ћемо бити у троје, како то захтева пуритански тон Ваше калвинске вароши.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Раздрагано): Знаш ли, снашке, откад поче да живиш, крећеш се, да примаш госте, а покаткад да излазиш, да се виђаш, цела варош, све се опет у тебе залуди. И мени сад мило да живим.
Поред зидова дрвени миндерлуци али широки, са по којом асуром и прљавим јастуком, за богатије госте. По ћошковима на земљи по две три троножне столице око мангала са угашеним жаром.
НАЗА Нема сам као ноћ! САРОШ Да. Од кад поче понова да прима госте, да живи, одем јој и ја. Али, она ме нападе. »Свима ћу«, вели, »да опростим, само теби не.
СВИ БЕГОВИ Пој бре, Сароше, пој! САРОШ (доста смркнуто): Сада, овде, не. Звао сам вас у госте и на вас је ред да се веселимо и певамо, а сутра у Доњо Врање моје је. Деде, бре, чочеци! Свирка: »Тешко оро«.
Да имам бар занат. Без оца, без матере а мали, слаб, неспособан за занат, могао сам само код бербера да послужујем госте и ту останем. И то је била моја несрећа. После, научих у тамбуру да свирам и певам.
Нисам имао за шта да се бринем. У свакој кафани имао сам бесплатно јело и пиће и постељу, јер сам био добар мамац за госте, које ћу својом песмом да скупим да што више потроше. ТАШАНА (узрујана, потресена): Црни Сароше, црни!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А Милушић је одмах затим силуетирао госпа Нолу: како избацује госте из куће, и како је удала Јулицу не по рецепту докторову, него по рецепту своме. Разговори се дакле подгрејаше.
Платон приреди, макар само у мислима, ручак, позове госте, и тек онда почне философирати. Док је Бранко рано и одмах јасно истерао на пут позива, Павле се ломио кроз кризе.
Суседи се нису здруживали, ни дружили. Преко лета је свака кућа имала своје госте из вароши и из Горње Вароши, а кад завеје снег, две куће као два непомична и мртва брода у зимовнику.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ето ти просиоца. Младожења не би сам себе познао како се накитио. Родитељи девојке учтиво госте дочекују, воде ји у најчистију своју собу. Ту се разговарају како је жито у Банату.
Ту се разговарају како је жито у Банату. Девојка, међутим, доноси шљивовицу и госте послужује. Она је таки бацила око на младожењу, као и он на њу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја ни у том погледу нисам изостајао иза већ стечене репутације. Засипао сам питањима родитеље, све укућане и све госте који би у кућу долазили; засипао сам их толико да сам већ био постао права напаст, од које им је ваљало спасавати се.
Тако сам је ја једанпут и применио и због те примене имао тешких неприлика у породици. Дошла нам је била у госте нека стрина, једна зрела девојка од четрдесет година, која се није удала јер „није смела да се одважи на то“.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА (Васки): Васка, иди ти кући, кћери, и нађи се код мајке, те дочекујте госте. А оном Стаменку кажи: жив да ме не чека, ако и он сада оде од куће и запије се. Ту да је! Код куће!
Да и она, као и све њене другачке, са сна хом у цркву пође, у свет изиђе, у госте да оде; па и она госте у кући да дочека, испрати. Да јој је кућа, синко, с тобом отворена. За срећу те мајка родила.
Да и она, као и све њене другачке, са сна хом у цркву пође, у свет изиђе, у госте да оде; па и она госте у кући да дочека, испрати. Да јој је кућа, синко, с тобом отворена. За срећу те мајка родила.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
1 Кад је зет Бановић Страхиња дошао у госте, дочекан је да лепше бити не може — сасвим по обичају који влада у патријархалној породичној заједници.
Сватовима коње приватите, водите их у подруме доње, миле госте на бијелу кулу“. Господара слуге послушаше, отворише на авлији врата, под гостима коње приватише, коње воде у подруме
Господара слуге послушаше, отворише на авлији врата, под гостима коње приватише, коње воде у подруме доње, миле госте на бијелу кулу. Пошту чини Виде Маричићу, части свате три бијела дана, док наврши што је коме драго.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ТУ СТВАР Рече му главни секретар ДОБИЋЕШ ОДМАХ КЕЛНЕРСКО ОДЕЛО ПОЛА ЦРНО А ПОЛА БЕЛО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА СЛУЖИМ ГОСТЕ Рече конобар НЕКА ОПРОСТЕ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР ПУТАР УРЕДИЋЕМО ТО КО ОД ШАЛЕ Рече му главни шеф сале
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшијски зидови пуни начичкани
Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара. А имала је три зета у околини.
пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте... То се Мане са друговима весели... Чује се свирка надалеко!