Јакшић, Ђура - ПРОЗА
за његовом совром се пије шампањер, малага и токај; на његовој госпођи је свила и брилијант; његови су свакидашњи гости велика маџарска, немачка и српска господа... Али просјаку још није уделио...
Кмету Радовану дођоше, опет, гости из Рековца, својта нека. Они, опет, приповедају о капетану левачкоме: како је то диван човек; како поједе по половину
Са Николом Белићем дођоше неки гости из Кнића: лепи, високи људи, чисто обучени, са црвеним јелецима, а за појасом лепи сребрњаци.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
га, приступи к њему крошко и, пријатељски поздравивши га, каже му да је зготовио велику част, и молига да му у гости дође. Бик, више из љубопитства него ли части ради, пође да види каква је лавска част.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Под пламеним небом на обали Рајне кише су појеле гробље до костију. На Александер плацу јато врана гости се на руском официру. А Грк из Турске у Сибиру сања да коприву нађе у тањиру.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
мој стриц неће да иде у Ваљево, они се спремише да иду и рекоше: „Е, Јакове, готови конак; ето ти сутра Фочића у гости!
— „Ето, којекуда, да је просто, а одсад да вас видим! Чувајте се да вам у таке гости не долазим”. Сви му се, и ми и Поцерци, поклонисмо и благодарисмо.
Јаков и Катић Јанко били су отишли код ̓Ајдук-чесме у логор Милану и Младену као у гости. Ја сам у ̓ладу спавао, док пробудим се и чујем где добоши лупају, а војска се паради.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи. — Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.
Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало! Твој верни Ђуко зна шта ради. Не бери ти бриге!
Не треба се чудити, велико је весеље! Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору. Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је
Красни су то гости — у далеко их није. Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из
Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић. Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.
зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш. Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете. Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.
Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше. — Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!
— Нећете ви на мојој слави по пола чаше! — Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи... Гле ти њега!
Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка. Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.
« опали их. — Живио Ђуко! — гракнуше гости. — Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.
После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.
— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани. Ђуко и Пајо одоше. Остали гости одавно се већ разишли. Газда дрема у једном крају за столом. Само шкиљи још једна лампа.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости. Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем.
— викну из петних жила. Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије. Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. — Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Но, лепо ћемо изгледати. А мени кажу: код поп-Спирини’ гости; а ја мислим: ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле... О, молим, молим по сто пута...
онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.
Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником, на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и
Таке праве у данашње време ероберунге!« Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да мало боље упознам читаоце са обе ове девојке, — да их, то јест, »ауфирујем«.
Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце, и роде и ласте.
— умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина, кога сад први пут и приметише гости, — ’оћете к’о једни путници да знате шта ће то, бити у недељу код нас овдекана.
— обрецну се на њ из авлије домаћин, који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци! Капија се отвори и кола уђоше. — О-о-о! Добро дошли! Добро дошли!
Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање. Поп-Ћири дадоше гостинску собу, а поп Спира, као интимнији, доби кревет у
Сећа се како су двапут силазили у подрум по вино, и он и Јула. — »Децо, нема вина; донес’те вина! Тата је жедан, а и гости су!« вели раздрагани домаћин. — »Севај, Тино, у подрум по вино«, додаје г.
правилно испитанъ« проучаван је и прелиставан једнако, и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе — теорије јеромонаха крушедолског
Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју је Јула отпочела, и, после неког опирања и извињавања, запева старос
Тек после свега овога донета је вечера, на коју су били задржани многи гости, а још толико их је и само остало на вечери. Вечерало се у собама и кујни.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А нарочито да гледа, ако које слепо, кљасто просјаче личи по годинама на њено умрло чедо, она да њега највише гости, позива. — ’Оди чедо! ’Оди овамо! — И да га доводи.
просјаци, имају нарочите своје гробове обично какве чувене породице код које они увек иду тамо и стално, увек као гости, за трпезом седају, једу, пију.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Госпођа Јелка га уверава да јесте, да на све пристаје тата и да га само жели видети. Гости оду. Чекмеџијићу дуго чекати, па трећи дан седне на кола и оде у село Ж. да се сам са попом разговара.
Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати. Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру.
И фрајла—Паулина господски комплименат начини. — Изволите сести. Гости седну. Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те она изиђе. — Па, како сте, госпођа-Макро? Ал’ вас давно нисам видео!
— Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре. — Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати?
— Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре. — Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати?
Мати и кћи врате се. После кратког разговора гости се препоруче и оду. Мати пита кћер како јој се младожења допада. Она вели да је задовољна, само да се једанпут уда.
Фишкал Бабоња дође понекад у госте Ћирковићу и ту се онда гости. Позову се пријатељи Алкини, а непријатељи Мицини. Част веља, а радост велија.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пре него што су се гости разишли, на спавање, Исаковичу је скренута пажња на ту просторију, али је он одговарао, љутито, да му то није потребно.
Тресао је напудровану косу, у коју су му били увезали црне шепуте. Гости су били брзо распоређени по кући. Домаћица, која је у младости, можда, била лепа, имала је сад још само лепе, плаве,
Док је чекао, пред грофовским вратима, око њега су се били окупили, секунд‑секретар Волков, и његови гости, који су се смејали том Србину тако лепог стаса, отменог држања, дарежљивом при коцки, фараону, а који не зна ко су
Павле онда отвори врата, и, видев како, са свих страна, гости у трактиру, извирују, на ту вику, поче да виче на ту несретницу, да се торња, или ће је стрмоглавити на авлију.
Сви су, у росијском посланству, били пуни брилијаната, и Кајзерлинг, и Черњев, и Волков, па и њихови гости, који су обилазили Европу.
А дао је и нарочитог кочијаша, који ће Анина кола возити. Вишњевски се био опростио од њих, као да су царичини гости.
Једно вече, почетком октобра, око поноћи, гости у кући Витковича били су таман хтели да заврше коцку, када, међу официрима, један млади фенрик, брбљив – тек од пре
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
на једном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио.
— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати. Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости.
Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. — Опростити, іллустріссіме доміне, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити.
учтиво позове, па тако сви упарађени седну у велике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахтецом не могу седети. Довезу се у дворац. Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући.
Чамча тумачи. Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”. Остали гости, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфедератка”, — милина их је било видети.
— То сам баш љубопитан видети. — А банда та иста, наша банда. Чамчу зову гости, ишту карте. Сад већ Шамика све зна. Попије, плати и удали се. — Доћи ћу, — излазећи рече.
Уједно и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачекови угодно приме, као и то да буду његови гости. Већ је и ручак готов. Поручају. Шамика се још мало забави, па се препоручи и кући врати. Полачекови ће доћи на бал.
Смеју се. — Но знате шта сам дошао још да вас молим? — Шта? — Да ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. — Куд би опет данас ишли? Зар синоћ није било доста?
То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке! Плате и разиђу се, господар Софра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. Дођу кући, испавају се.
Дођу кући, испавају се. Пред подне устану, поручају, гости се захвале и оду. Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи.
Ето и Шамике. — Је л’ готово? — Јесте. — Најпре да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати. После ручка читају. Шамики се допада и једно и друго. Чита више пута, увек се допада.
Шамика је у својој сали много пута балове давао, особито када какви отменији гости дођу. Шамика ће дати бал, ту су отмени гости. Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Спремао се да у зору пође даље. Идуће логориште била је варош Радкерсбург. Официри, међутим, беху то вече гости у дворцу печујског бискупа, који је знао језик пука, јер је у околини имао на хиљаде верних својих Славена, католика.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тачније, после ручка, кум свечано објави име детета које се до тада брижљиво крило. Кад гости навале на кума да каже оно чега ради су се искупили, он устане, скине капу, преврне детињу капицу наопако и метне је
“ Гости, држећи руке на грудима, поклоне се куму и кажу: „Нек је срећно и дуговечно; дај Боже, дај Господе!“ После овога следи
Када се задругари моле Богу, каже Вук, „он почиње и свршује“.²⁰ А када у кући има гостију, старешина их прима, гости и разговара с њима за посебном софром.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
да се пласте, за дом око кога освану санте што их нико не отопи, не премости, за оне којима су само ласте под стрехом гости.
Да се царски гости и поклисари, туђа властела на двору затечена, у лов зову, и царевић и пресветла царица, која ме је пратила и на
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
гаса, прецртавате једну по једну ствар на листи сопствене заборавности; јесте ли закључали отирач »Добро дошли драги гости« ланцем, јесте ли понели своје таблете без којих више не можете, коме сте оставили кључ од кутије за писма, да ли је
размењивао адресе, обећавао да ћу писати — али већ сутрадан, првог, десетог или двадесет и петог, стизали су нови гости и говорили за комад обале да је то њихово место, и све је било исто. Не, не, заиста је крајње време да се пакујем!
Неколико сати касније, он и Пуфко су били једини гости кафане на тротоару. Седели су испуњени осећањем да се никада нису ни дизали са својих плетених столица.
Још увек је говорио о својим глумачким плановима тамо у главном граду и о кафанама у моди, где су сви гости и келнери били на ти, везани дугим пријатељством.
« — Малом се пишки... — казаће његова жена. Онда ће пити веома слатку кафу. Кафа ће бити слатка због тога да гости не помисле како се штеди на шећеру. Онда ће се сетити да није ништа донео кући.
Газимо тако кроз село, а из кућа излазели излазе градски гости; трговци, један бармен, па неки пензионисани официри, адвокати и професори — остаде село за нама: већ корачамо кроз
Седите, раскомотите се... Сад ће ручак! Жено, хоће ли скоро тај ручак? Стигли ти гости! Да помогнемо и ми? Ма, ни говора! Само ви лепо седите и уживајте! Вама је викенд, није њој! Сад ће она то!
Имамо туш … – Али немамо воде! То јест, имамо је само за показивање, кад дођу гости: »Изволите, истуширајте се! Уградили смо цистерну за кишницу.« А фрижидер? »Е он је на гас! Код нас је све на гас!
– Здраво, мама! Здраво, тата! Како сте се провели? – Сјајно! Шта има вечерас на телевизији? ПОСЛЕ ГОСТИЈУ Гости још нису стигли ни до капије, а човек је већ поотварао све прозоре да изиђе дим.
— рече она. – Ја тебе? – Колико сам само чекала ову вечеру! Желела сам да им најзад покажем како се дочекују гости! Већ нас гледају попреко. Већ се свашта шушка наоколо. Али шта? Господин је увек на путу.
вечера по тачно утврђеном редоследу… Било је већ три сата ујутру, а он је усред хаоса који су иза себе оставили гости и даље возио свој лепи собни бицикл — њен поклон за четрдесет и пети рођендан.
Обилазећи све те зграде што у правилном кругу ограђују Лазића до, гости се питају шта је нагнало њихову Ружу да остави све ово богатство и лепоту и оде далеко од ове срећне долине, своје
Матавуљ, Симо - УСКОК
Из цркве гости отидоше у мађупницу, а владика се стаде шетати по ходнику, што му бјеше свакидашња навика јутром послије јутрење и
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Жива била, снао! ОТАЦ: Послужи, Јулка, наши гости слабо пију. ПРОВОДАЏИЈА: Стиде се, то јест, ха, ха, ха! (Девојка понуди проводаџију.
Милићевић, Вук - Беспуће
Около, на својим сталним мјестима, стари гости каване, заваљени, заклоњени новинама које су прошаране празним, конфискованим ступцима; кадгод се, с једне стране,
од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се замрачивало његово лице, он је још
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Њих би давао добром певачу, и овај би тада загудио и запевао, а гости су слушали. Управо, морали су слушати и дивити се, јер је и газда Радисав тада слушао.
И једнога јесењег дана поподне, прошло већ пет сахати. Већ престају гости поручивати кафу, а јављају се они што траже ракију; већ пола шест, а његовог Марјана никако!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Све је то био добар и занимљив свијет, али мене су ипак, највише привлачили гости мога дједа Раде. Био ти је међу њима пензионисани аустријски „фељбаба“ Вук Рашета, стари лопов Сава и доста некаквих
Шта ћеш, божја казна, трпи и ћути. Михољдански, славски, гости још се нису ни разишли, још се по кући повлаче остаци печења и наш Жутија блажено лешкари крај гомиле костију, а
На велику радост нас дјечурлије, они остадоше чак и трећи дан, кад су се већ сви гости били разишли. Рајски живот за нас: нико те не смије тући, гледаш необична путника како из браде говори, каве се пеку,
Неки се наши гости због тога, накнадно, чак и увриједише. Толики кумови, пријатељи и достови, а стари Раде отишао да с парипом славу
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А соба мирише. Топла је, чиста, сува. Кандило пуцкара. Тамјан се вије и шири полако, таласасто. Из кујне миришу јела. Гости долазе. Дочекујем их. Још с кујинског прага вичу: — Христос се роди! — И хоће мајци да приђу руци.
Теча стоји гологлав. Послужује. Гости чисти, обријани, преко колена пребачен им убрус за руке. Беле им се њихове нове кошуље, миришу им „стајаће“ хаљине на
Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НЕША: Ти остави друге, нека чине како оћеду, а ти по твом обичају. СТАНИЈА: Јес’ да кажу твоји гости: каква је то матора! Пи! Ала је безобразна, неће да једе сас леву руку, неће да скине мараму, и да вата момка под руку.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: О, ја би јој приповедио како такове жене и од асне могу бити. На пример. Ако ко радо не части, а долазе му гости, само нека узме злу жену. Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Михајлу Обреновићу, наклоних се и рекох мојим међународним пријатељима: „Даме и господо, другови и другарице, драги гости, имам нарочито задовољство да вечерас отворим изложбу дела наше драге Анчи.
: Драге даме, драга господо и драги гости, допустите ми да ову најотворенију изложбу у граду прогласим отвореном, а да истовремено своје будуће критичаре
па мужа, па децу, па унуке, па кишу, па сунце, па да престане ветар, па да отплатиш кредит, па да ти се очисте досадни гости из куће, да почне представа, па да почне нека телевизијска масажа — и шта си радио? Ништа!
И сад, ко ће бити крив ако убудуће гости „Три шешира“ не буду уфуравали у читанке? Замислите овакав пасус у књизи Историја српске књижевности двадесетог века
Има ли ичега лепшег од књавања у нераспремљеним собама из којих тек што су исфурали драги гости? Кухиња је затрпана блажено неопраним тањирима, пепељаре се још пуше као бивши вулкани, а високо горе, под самом
„ко крофнице!“ У деветку увече стигоше нам и драги гости! — Извините, овде је мали неред ... — казала је љупко маман, којој се од прашине уопште није видело лице.
па по том крему од сивила налазиле су се и исушена речна корита суза — уопште, изгледала је максимално, на часну реч! Гости поседеше десет минута на врху ормара (остало је све било закрчено), слегоше раменима и збрисаше, боље речено, убише
Пет дуката, које су ми на рођењу гости уфурали под чипкани јастук, одавно су уграђени у нечије зубе — продали смо их у тренуцима сличних монетарних криза.
да ме зезне, мислим, која хоће да је стварно прочитам, а не да је употребљавам из декоративних разлога кад ми дођу гости, мора, пре свега, већ на први поглед, да има много разговора. Оћу да кажем, оних редова који почињу са цртицом!
дочек Нове године, па отварају сва врата и слично, а пре тога евакуишу сав есцајг тетки на периферију, да га угледни гости не помажњавају, и тада вам лепо кажу да свако од званица треба да уплати по десет комада, на пример. У чему је штос?
да се не спомиње чипкани столњак од батиста с дванаест салвета, које су заједничким снагама изјели наизменично драги гости и мољци и који она чува у случају своје сахране.
И тако, сутрадан увече и опет за онај сто у нешто измењеном саставу: Стигли су нам, наиме, и драги гости! Овај пат, у питању је прасе.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Крсна слава, Марковдан: софром тамјан (тамниј бива око углова), а свијећа перасто жут заперак испреда; гости сједе, причају (политика тема је), згледају се, шапућу (неко се и прекрсти); кључа шљивка: титрају пламенице
То је, у ствари, љубичаст рубац епилепсије, што гони тесто преко тепсије, од којег цвиле лонци, ормари, и дивљи гости ломе трезније Колач сумрака, док им ногари стола храстова гризу табане.
Сенарска земљо, тржиштем злости именских речи ваља се река, узвиком бола прилог се гости, лудују речце мутног порекла. Муте се боје бистрих вокала. Језик је мућак - блескање кала. Градови хукте.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
сами очупају, очисте, натакну се на ражањ, испеку се, и донесу гостима, пак и ту јошт сами се истранџирају, да се гости не труде. ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, како то може бити? АЛЕКСА: Кажем вам, машином.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Под самом стрејом писмено стоји: „Путниче, уђи, преваре нема, сви који дођу гости су моји, ручак се спрема“ И потпис има оловком плавом: „Домаћин Мачак, шапом и главом.
Под врбом кривом, на пустом жалу, Видран се Видрић богато гости, около свуда крљушти сјаје, репови риба, пераје, кости. У тихој ноћи, уз леђа врби, Видран се брине о својој трби.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА (доноси пун служавник кафе, па кад види да су гости отишли уз степенице, изненади се). МИЋА (приступи јој): Кафу? (Узима шољицу.) Ја иначе не пијем, али кад ви служите.
ДАНИЦА: Па разуме се, кад имам пуну кућу гостију. (Оставља служавник на најближи сто.) АДВОКАТ: Какви су вам то гости? ДАНИЦА: Па породица покојникова; свратили, по обичају, са парастоса сви овамо.
ДАНИЦА: Па ето, нисам још ни послужила госте. ТЕТКА: А где су ти гости? ДАНИЦА: Ено их, шетају по кући, разгледају. ТЕТКА: Што не испише бар кафу? ДАНИЦА: Нудила сам их.
СИМКА: Па боље, дабоме! ПОЈАВА ВИ АДВОКАТ, ПРЕЂАШЊИ АДВОКАТ (долази споља): А! Гости су још овде? АГАТОН: А, не! Растерао сам их ја све. Ено их по собама, пакују се.
Друго сам ја, а друго ви; ви сте овде привремено. ТРИФУН: А ти стално? АГАТОН: Стално, дабоме! Ви сте овде само гости, а ја сам у својој кући. СВИ: Охо, хо, охоооооо!!!... АГАТОН: Шта је, брате, шта се ишчуђавате?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Појавом својом унесе неку ведрину. — Митраљезац, дај који трупац... Какви сте, бре, људи, дођу вам гости па ни да понудите. А шта — намигну на Алексу — дошао мајчин син.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, откуд се приближаваху гости. У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.
Веља позва децу, па настави рад. Узе да прегледа израђене задатке на таблицама. У томе му помогоше и гости. После зажелеше да он држи једно предавање. И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.
Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.« Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду. Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.
»Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она. Мораће једно од нас двоје путовати.« Најзад гости се кретоше. Уредише децу, па опет окренуше низ потес. Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.
— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну. Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.
наравно, где не долази често полиција... А, како ти се чини?... Шта ће нам гости! И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?... Видиш, како ја знам!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
јутрењу, Сусрете је свети Петар На јелену златорогу, Златорогу и парогу: “Врн’ се натраг, стара мајко, Ево су ти гости дошли, Добри гости, колеђани, Који оде, Бога моле За старога за Бадњака, За младога за Божића“ Слава и част
свети Петар На јелену златорогу, Златорогу и парогу: “Врн’ се натраг, стара мајко, Ево су ти гости дошли, Добри гости, колеђани, Који оде, Бога моле За старога за Бадњака, За младога за Божића“ Слава и част домаћину!
Братила Девојка Све редом облаке: “Облаци, облаци, Драга браћо моја, Вратите ми натраг Злаћену јабуку! Гости су ми дошли Браћа материна, Браћа материна, А моји ујаци.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Овако је поп Коста оглашен. Сад треба звонити »на скуп«, али нема деце. Редовни гости звонаре добили су рипиде, јер им је то једина награда за труд око звоњења.
? — зачу се некакав оштрији глас, а за њим потмуло игуманово гунђање: — Идите, ако не верујете, па видите... Гости пођоше преко дворишта и затим залупаше многе чизме уз степенице, које воде соби болесничкој.
поздрави младу, - рече он, па се замисли. – Бар ћу имати кога да ми изађе на гроб, ако овде умрем... Гости осећаху незгоду, управо страх од даљег бављења у овој соби, где тако јасно и тако страховито веје ужасан дах ледене
Тихо, готово кришом, удаљише се весели гости, само их одаваше оно брујање и звецкање јасних прапораца, које се тихо, као јесење јутро, разлеваше по густој
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И то су сви гости с њим радили. Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.
И ја сам та сорта! Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! А гости слушају и гуркају се. Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска.
Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. И гости се почеше разилазити. А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.
права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду,
Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. — Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Судопера врат свој криви: Боже, ал се овде живи! — — — — — — — — — Кад су светла утрнула, заћутали гости, судопера запевала тихо, од радости. У ШКРИПЦУ Један дрипац Упао у шкрипац.
Што се тиче тетака, стрина, ујни Ствари су врло просте: Кад дођу — ђућоре са мамом по кујни, И јесу гости А не личе на госте.
Таква му је навика вајкадања: Ледом се части, снегом гости, Па га прозваше Кнезом страдања, И племићем хладнокрвности... Такви су сви кукуреци (не: кукуреки!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Помислимо: ко ће оно бити? Какви гости? — Није им вријеме. Кад али је оно стари Озро и бирани за њим Озринићи. (Није од њих ниједнога жива.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
све мора бити, само да је на дан славе све онако као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским
Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.
И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови
великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити. У том Магда истрча из кујне и полете капији.
Брзо спремај! Ево нам гости! А Магда тамо сва смушена. Не зна куда ће. Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.
Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшијске капиџике. У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.
И тек ће онда, по обичају, у зору, када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.
И онда после тога зна се долази „његово“, тј. дедина дужност, да сада | када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.
Јер на шта лагати? На шта све ово? На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?! Али се морало. Није се имало куда.
У том почеше већ и гости да долазе. Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа. Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.
А то, мислила је, све је због страха. Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да
— увређена што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она. Са девером заједно да једе, кад гости буду јели... — Како после? Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако да ова умуче.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И гости се одужише сердару, помињући витешка дјела његовијех, а његова напосе. Пошто се доста напричаше, сердар ће: „Залуду ј
Збиља, ја мним, до јутрос се нијеси овако огријао?“ Сердар и његови гости обуваху се, те са смијехом прихватише ту шалу.
„Држте, поведите коње!“ рече сердар својијема. Стана и Милица, уведоше коње у авлију. „Чудни гости!“ промрмља Јока кад их видје. „А окле, ви људи идете?“ запита сердар. „Из Котора“, одговори онај први.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
благовао, сваки се ситан и довољан дизао говорећи „Ко нас је частио, бог му самоседмо наспорио и да бог прости ко нас гости“, дабогда!
Домаћине, пијан се ваљао! Јеси ли се већ расуо од весеља?! И ви остали гости, пришипетље! Гле, како су ушутили, па навалили јести!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (опази куда би она, прискочи, ухвати је за руку и тргне натраг): Куда ћеш тамо? (Затвори врата од собе где су гости и свирка): Овамо! (Истргне јој свећу, отвори Васкина врата, осветли собу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Уљеземо. А кад сватовом кажемо да смо поиздалека, „Хее, срића,” викне кум, „кад на овако весеље из далека гости долазе!” Рече нам сести, | јести, пити и веселити се.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Значајни гости долазили су у некадашњи дахијски конак, и одлазили, крупне тајне су се мотале на све стране а доушници, представљени
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише. Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И Демокритос се сит насмејао; он се појави на вратима и запита учтиво: „Шта желите изненадни гости?“ Сад номофилакс зину да говори.
„Оче!“ прекиде га његов син, чим је приметио да су у собу до наше дошли нови гости. „Не говори тако гласно!“ Нас двојица погледасмо га зачуђено.
Остали гости окупише се, стојећи око нас. Почех да се презнојавам у мучној неприлици, но чувам се да то други не примете јер тиме
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— зацерека се он. — То ћемо видети тек после њенога пораза, али само после њенога потпуног пораза. Тада, као ваши гости, можемо поћи сви троје. Да, можемо поћи сви троје.
Три петодинарке! Тако ретки гости оног студентског џепчића, где стоји новац одређен за џепарац. Ох како сам их дуго миловао и мазио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И ту су докончале свој вијек. ВИИИ У тој су се благоваоници примали посјетиоци и фамилијарни гости. Салон, с вјечито спуштеним жалузијама и с наслоњачима под навлаком, ријетко се отварао.
Пролазност клизавих сребрних нити у стрпљивој четворини прозора. У наткривеном тријему гости играју партију карата с баком и стрицем; тетке поред њих плету своја бесконачна плетива.
Предао сам болничарки виолину да је врати у „полог вреднота”. Имам осјећај као да се завршава сезона а гости један по један напуштају плажу. Небо постепено навлачи сиве копрене. С ормара ми се свеједно цери „СРЕТНА НОВА 1936.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. — Зар не знаш шта хоће оваки гости ! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи! Седи доле! — и замахну ножем. У кући се разлеже страховито врискање.
Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном.
Беше све мирно. Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости. Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом
Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
одевена у најшареније словеначко рухо, али су сви у друштву, па и сам стари Луканић, и његова госпођа и сви словеначки гости, говорили енглески.
У то време Енглези нису били радо виђени гости на атланској обали Француске. Најстарији рибари нису још заборавили енглеску флоту која се ту кретала за време
место на балкону изнад моје радње, - рекао ми је Никола, - желим да ви и ваши пријатељи посматрате процесију као моји гости. Његова бол за умрлим царем била је заиста патетична.
Ћипико, Иво - Приповетке
А он ју је, у часовима сјећања на своје крше, замишљао згодну и снажну. Већ је добро заноћило, гости су ређи, а они што долазе климају главом, мутне су им ситне очи и одлазе бесвјесно, мрмочући и пиштећи кроза зубе.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кула бејаше пуна. Гости вечерали, па се задовољно прућили по простирачу с обе стране оџака дуж целе одаје, пуше и ћуте, а домаћин, Бац Хаџић,
Нијесам се надао, нијесам никад!.. Гости као да осетише жаоку, па се један за другим почеше усправљати и седати, окрећући се попу као да су тобоже досле
Обувајте се, ђецо, и чизме овамо!.. А ви, гости, опростите на зановијетања једнога поробљенога крмскога попа!.. Забезекнути Арнаути тек по његову изласку помислише
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Јесте, од њега. И он те главом лепо поздравља Да га са једним чамцем дочекаш. Могу нам гости доћи однекуд, Па, бо’ме, гледај да је спремљено!... ЈАЊА (у себи): Ово је горак хлеб!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зови ми мога сеиза! — Чекај, немој да зовеш сеиза... Ако ти је баш стало толико, добро, купићемо ми. Сви сте наши гости. — Радослав се диже. — А не, не. Останите! — ухвати га за рукав Бора. — Ви не пијете, и ја нећу да кршим ваша правила.
— На саслушању код иследника је изјавио да их је он позвао, да су они били његови гости, и да ће он о свом трошку оправити кућу. Радослав се широко и добродушно насмеја. — Шта да им радим!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ластавице ран востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући. Орел горје више летит, по воздуху весел сљедит.
Діцтум фацтум! — Скочи У куварски стан, Да му и предочи Тај живота план; Сваку зделу нову Пуни нова сласт, А гости се зову Из крчме на част.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: У невријеме ни гости доходе, господару; а, вјере ми, мучно је у старост новој се учит навици.... не шће ми се отворат вратницах незваним
(Вујо одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ (сâм). „—У недоба ни гости доходе?“ А баш је доба то — доба несрећно, Кад из трулежи мрака вечитог Болесног мозга машта свемоћна Усплахиреном
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Гружи (где се нове званице на славу позивају ј., СЕЗ, 58, 1948, 202, као што се тада у Горњој Ресави ј. позивају гости из других села ГЕМ, 25, 1962, 205) сечењу славског колача претходи обред с ј., који има за циљ »да роди воће«.
на сто, са цветом окренутим горе«, »узме са три прста врх дршке од ножа и замахне на ј.« Тако раде и гости, међу којима је најбоље среће онај »који пресече ј. што ближе цвету. Пошто се сви гости изређају, ј.
« Тако раде и гости, међу којима је најбоље среће онај »који пресече ј. што ближе цвету. Пошто се сви гости изређају, ј. се исече на парчад и раздели гостима«. — О свадби има највише врачања с ј.
(СЕЗ, 19, 192; 50, 291; ГЗМ, н. с., 10, 1955, 124, Гласинац; ГЕМ, 22—23, 211; 42, 431). Славски к. гости љубе и при доласку и при одласку (СЕЗ, 16, 124 ид). Најважнији део обреда је сечење славског к.
Ћипико, Иво - Пауци
Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци. Гости у кући осјетише врућину; низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, стога домаћин поведе
Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу. Њој то личи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге
и коњи похиташе. Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима: —Сада идите, доста сте се весеља нагледали!.. .
Хтјео бих и ја такав бити, али не могу... Видиш, тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе, Машо... Драга си ми ....
странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике , пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? — А жуљеви, а сузе сиротињске? — Ко за то пита! А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јер уместо среће, да кô сунце сијаш, Ти се данас, друже, у црно завијаш.“ Смутише се гости, у вику се дали: „Каква је то шала?“ „Зар се тако шали?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Сем ових побројаних небеских тела, улазе у састав нашег планетског система - и то више као гости - комете, звезде репатице, нежна етерична створења.
- Но, не бисте ли хтели, моји добродошли гости, да се прво мало одморите од пута?“ - „Најлепша хвала. Нисмо уморни, а не бисмо хтели да пропустимо тако дивну
Са тога свог централног положаја, прати он са видљивим задовољством ток гозбе: сви гости једу добро, а пију још боље, ми седимо близу левог крила трпезе, у веселом неком друштву; и Кеплер је ту, у нашој
Домаћин је осетио нелагодност таквог расположења, па покушава да га одагна: „Чули сте, драги моји гости! Будућност је како нас опомену високоучени астролог Његовог Величанства, тмурна. Уживајмо зато весело у садашњици!
Одмах затим он се онесвести. У самртном ропцу, изнесоше Тиха из дворане. Свирка умукну, гости се разиђоше. После напрасне смрти Тихо Брахеа, кога положише на вечни починак у цркву Св.
Уз свирку и певање кренула је та поворка у Даљ, докле је требало више од сат хода. Ми, домаћини и наши гости, кренусмо доцније.
Гајдаш је засвирао, а коло поведено. Иза бербе разиђоше се, и гости и синови дома, на све четири стране. XXИ НА СЕМЕРИНГУ.
После вечере, окупљају се гости у доњим просторијама главне зграде на разговор, забаву и игранку. Ја мало поседим са њима, па се онда изкрадем на
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ластавице ран' востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући. Орел горје више летит, по воздуху весел сљедит.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А сада, када си престала да жалиш, кад су опет почели гости да ти долазе, и часте се... зато понова долазим!... (Не верујући себи, разрогачен, Ташани): Аман, Ташана?
Закопчај тија груди. Вржи ногавице, те како човек да си, зашто требе да служиш гости. Елем слушај: За Цигани ће точиш онај шпиртуља а за бегови препеченица.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мени чак није било довољно ни то да чекам хоће ли гости наићи или неће те да им се похвалим новим ципелама, већ бих сео пред кућна врата, на улици, и ко год би од пролазника
Имао сам и једно оригинално задовољство: кад нам дођу гости на вечеру, да им претурим џепове зимских капута и изменим ствари које нађем по џеповима.
— пошто сам добио прописне батине и пошто су ме и без вечере стрпали у кревет — искупили су се како моји тако и многи гости у другу собу да проведу не знам чији рођендан.
“ и што је мајка поново рекла: „Што га нисам задавила чим је цикнуо, него сам још задојила разбојника!“ Гости су, разуме се, као што је и ред, утешили са неколико речи ојађене родитеље.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ах, како је блистала трпеза! Како се смешио град! С даровима и поздравима већ су почињали да пристижу и први гости. Цар Царевине с леве стране планина од бљеска је морао да затвори очи. Као златна киша пљуштали су поклони.
— Откад певају овце и папагаји? Микики-Мики-Но! рече. Гости су у чуду трљали очи. И дечаков отац протрља очи. Све је било као и неколико тренутака раније, али докле је око
Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! А где је нестао Цар? Ни папагаји, ни гости нису могли да га нађу. Затим су и престали да га траже: појели су и попили све припремљено и полако се упутили сваки у
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ту да је! Код куће! Стоку нека гледа и чува. ВАСКА Хоћу, оцо. (Одлази.) ТОМА (за себе): »Гости... кућа... стока«... А моје? Све оде. И иди, па му се радуј кад се роди.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тако су се Турци за све време своје владавине осећали у нашој земљи као незвани гости. Нису били сигурни ни у својим градовима, а ван њих — на друмовима који су, најчешће, водили кроз непрегледне шуме —
што тврђе можете, јел ја, ђецо, мислим путовати: хоћу Бањску оставити града, мислим ђога коња уморити и у гости, ђецо, одлазити, у тазбину, у била Крушевца, к милу тасту старцу Југ-Богдану, ка шурева девет Југовића; тазбина ме та
мој мио брајане, док ми, брате, скупа пребивасмо и мајка нам двори управљаше, тад се наши двори бијељеше, и гости нас често походише, походише сријемски кнезови, и сам главом српски цар Стјепане; а како се, брате, растадосмо, и љубе
сам главом српски цар Стјепане; а како се, брате, растадосмо, и љубе нам двори управљају, тако наши двори потавњаше, и гости нас, брате, оставише, не походе сријемски кнезови, нит' сам главом српски цар Стјепане; та с кога је? да од бога нађе!
33 Па да видиш части и поштења, а и лепа, брате, дочекања, тј. како се указује почаст, како се гости дочекују. Да ј’ нараниш леба бијелога, тј. да их нахраниш (ј’ место их). Азна (тј. хазна) значи овде: благо и моћ.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Коншије ни гости не смедоше му кроз њу кући долазити. Што да чини зато домаћин Тоас именом? Стаде се молити, казивати како је, што је
Та хе, божији човече и добри брате, како смо се ми родили на овај свет, сви смо ми путници и гости, и пак нам скоро одовуд ваља изаћи и путовати на далеку и незнану страну.
Пише апостол и каже: »Многом бригом и с великом тугом живити се ваља, ко мисли доћи у небесно царство!« А то: гости ме — частићу те, псуј ме — избићу те, отми ми — прећу те, бота за боту, погача за погачу!
Који то војак спавач и лежак, царев војак неокретан на боју, кад од цара на глас изађе, похваљен и обдарен би? Гости ме — частићу те. Ко ти скине ђурдију — подај му и доламу. Један дувар зида а други пак размеће.
КОЛО СРЕЋЕ А у чему се, о човече, знаш с чим поносити и високоумити, каде су ти црви телу гости? Рођак си земљи и садруг ближи праху, а на мертигу овде стојиш у твоме стасу; то те снаходи што се не стоји у твојој
Јерно сви смо ми овде исто једни путници, дошли и кано гости по бирцаузи седимо, а не у наши домови. А бирт је љут и опак; како се што мало расрди на кога и није му што у вољу,