Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А друго, не идимо гди нисмо звати, зашто: незвану госту место за врати.| 88 Сељанин и пси Сељанина затече зла зима на салашу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дошавши, поклони се госту, и овај њој. — Моја супруга... г. Петар Петровић, наш нов учитељ, — представи их поп Спира. — Мило ми је!
— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.
Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп, а како је и ноћас изгледало да ће бити кише. О госту ни речи! Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути, или о којечему говори.
— О молим, молим — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде. — А не, госту припада велика кашика — рече гђа Сида и окрену кашику на г. Перину страну. Г. Пера извади у тањир и поче јести.
Из разговора је могао домаћин, поп Олуја, приметити да ни једном ни другом госту нису све козе на броју. Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га на послетку и запита, кад осташе једно кратко
) Зато су сад и најдуже младенци о њему разговарали, као и где да га наместе, а да не падне странцу или госту у очи. И баш се о томе у петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за собом унесе сандук и оне многе
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кад сте били у мојој кући, као госту устручавао сам се све вам исказати. Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви платите
— Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати? — Но, то би још био резон кад госту не би’ одговарала! — Молим вас, фрајлице, јесте ли ви већ путешествија правили? — Нисам.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Глас му је био промукао, али је покушавао да буде љубазан према свом госту, до краја. Скромност, повученост, Исаковича била му се допала.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Госта би на длану носио; крви би му уточио. Ни сиромашнији неће примити новчану награду. Нема ствари, изгледа, коју госту и пријатељу неће обећати, често и оно што очевидно неће моћи извршити.
Госта би на длану носио; крви би му уточио. Ни сиромашнији неће примити новчану награду. Нема ствари, изгледа, коју госту и пријатељу неће обећати, често и оно што очевидно неће моћи извршити.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако са одраслима путују негде даље, онда старији јашу а деца им воде коње. Своју покорност према одраслом госту дете исказује у невербалним обрасцима понашања, односно ритуалним стидљивим понашањем: оно гледа у земљу, главу држи
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Где у село дође да му се поклони вера, да му се као госту указују части, да му се с пута склони трн и камен, да се преда њ не да разбојнику ни гуји; па пошто руча или
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тако се испостави да је месна библиотекарка рођена кафанска певачица (певала је госту на уво »Шано, душо, Шано, мори...«), док ју је управник школе пратио на виолини.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Дај, боже! Амин, боже! — повикаше домаћи, крстећи се. Кнез прели унакрст бадњак, па сркну и даде чашу госту. Овај се сјети шта треба учинити, окуси, поклони се и предаде чашу приставу.
А он, богами, није лацманин, но јунак, кад му баста ускочити у наше кршеве! Па се окрете госту, који сјеђаше погнут: — Фала ти, љубавни и болећи пријатељу, јер виђу да те текнуло у срце наше јадовање и ето с нама
Затим домаћин наточи чашицу и наздрави госту: Е, дакле, здрав си ми, ускоче Јанко! Добро ни дошао! Нека ти је срећно! Бог дâ да одмах омилиш владици господару.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— И јесте, вала, и ја би’ ти исто учинио. — Па и ми мислимо, госпо’н-Пајо — рече домаћица и примаче се ближе госту. — А, сасвим! — вели полаженик. — Е, фала, прико, фала! — вели задовољно домаћин.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Давно старац одрвô се санку, Радује се госту на уранку. Ал' већ стиже војвода Милета, Већ травицом до старца дошета, Жива Бога њему је назвао И у руку јоште
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Видидер кује, нада се госту, а овамо, тобож, плете цура, враг јој оплео штрик око врата! — гунђа придошлица и још с друма заслађено прозуји: —
— Ехеј, домаћини, хоће ли ово бити кућа Раде Ћопића? — Хоће, хоће! — кликну дјед, обрадован госту, па ко то био да био. За недавног рата човјек је толико њих заувијек испратио, па нек се сад бар неко врати.
Примише га чак и наши укућани, наравно, госту иза леђа. Једино је мој дјед, с наглашеним поштовањем, у свакој прилици помињао камарата само по имену: — Што ово
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту. — Извол’те и прошћавајте... Ми смо ти, братићу, знаш бећари и сиротиња. Што је дао Бог... Будите задовољни!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Откуд овде? — Шта је то с тобом? Полетеше многа питања болеснику, а он се осмехну тужно и махну руком једном госту. Овај приђе и саже се ка болеснику... — Какво је ово друштво?... Откуд наши овде... и ти? – прошапта он.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али мати не да госту ни да проговори. И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; стога само одозго виче:
Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку. Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Не стоји кућа на земљи, него на жени. — Ни горе (све) посијеци, ни без дрва дома дођи. — Нуђену госту бројени залогаји. — Осветници из крви ничу. — Подмукло псето најприје ће ујести.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
манастирски, онда треба игуман, ако ли не буде игуман, онда економ, или когод буде од првих у манастиру, да спреми госту како треба. Једино због тога нека код игумана буду различита јела.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Онда госпожа дома устане, целује владики десницу, говорећи: „Милостиви наш и свети госту, не частимо ми ваше преосвештенство толико колико нас ви частите с отачес|ком беседом!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Коперник погледа, као изгладнео на ту духовну храну. Кад Фра Ђироламо то примети, поднесе му, као гостионичар госту јеловник, каталог свих тих књига и рече: „Којим јелом да те послужим?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— О, боље, боље!... Кудикамо боље!... Иза његових леђа, жупник подмигне једном госту. Онда иступи пола корачића ближе слици, умилно-заинтересирао искривљена врата и малко уоштри поглед кроз златне бриле.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Кључна је то реченица која најављује преокрет у сижеу са трагичним последицама по оба лика, Софку и Марка: „Само њему, госту, чинило се да - а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе - отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и
Онда би баба одозго, са чардака, гласно довикивала слушкињи шта треба рећи том госту, толико гласно да и он сам чује и оде пре но што му слушкиња ишта каже.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Прота Томовић одмах натакао епитрахиљ, запалио три свеће, свакому по једну, и додао госту свечани манастирски крст да целива. Па набрао обрве, натуштио се и страшно запитао: — Јеси ли Србин, Иване Војиновићу?
— одговори му сам поп. — О, Бацо Хаџићу, тако ти образа, кажи овом човјеку из шуме а твојем госту: је ли кадгод твој побратим и кум поп Буњак и под Турцима сјео на друго мјесто осим покрај оџака с десне стране?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Што дрхћеш, звездо!... Страх?... То ли је име госту наказном Што кô просјак ногом кљакавом Дворова туђих чепа прагове, Просећи гласом јадне немоћи Гладноме телу сухе
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Домаћин подигне колач увис, да буде висока пшеница, пољуби га и преда другом госту«, а овај му га врати пошто га »унакрст ножем« засече. Затим домаћин и најстарији гост три пута окрену к.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дуго сам размишљао о овом неочекиваном госту наше Земље, овом симболу кратке али сјајне каријере. Није ли он слика и сваке среће на Земљи? XXXВИ САЛЦБУРГ.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— То је тачно. Ја сам бивао у њеној кући. Никада никакво пиће није окусила. И госту се само у малој флашици доносило... Али ако није пила, добро је јела.
Оштре речи, увреде, сав талог човечијег срца, које уме зло да мисли и ради. Јова није своме госту пребацио доброчинство, али је учинио да господин Томи одједаред све буде јасно, и буде му јасно да му је и раније било
— Ено, ено, бруји чика-Мита! — скакала је на ноге Сока да она стрчи и отвори госту капију. Долазак истински драгога госта на спрат и на ручак испадао је помало као нека увежбана сцена у позоришту.
која учи домазлук, с витицама око главе (ни напудрована, ни од фризера очешљана) са испруженим обема рукама према госту, који би Агницу покадшто и пољубио.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како то да каже своме маломе госту? — Тек када оздравим, моћи ћу да се играм! — шапну дечак, а чудни малиша се намршти, и рече му да не прави будалу од
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
пропали! Истог тренутка одјекну страшан арлаук. Тргнута иза сна, Жуја обневидјело скочи према незнану госту и зграби га зубима за торбак. — Дрекавац!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
власима зашто нисам ктео уједно с оном блудницом женом на Христову прилику коме год свештенику или путнику, из далека госту, опрати ногу ни водом, а камоли сузами својим, и меште својих коса, бар крпом да отрем.