Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Стани управ подупревши пређне ноге к зиду, сагни главу, и наклони рогове спред.” Јарац, на све готов, учини што му се рече: онда лисица, попевши му се на леђа и рогове, искочи напоље, и скачући око бунара почне се
мере натоварено, почне под бременом изнемогавати; моли коња да му помогне и понесе неку част бремена, јер иначе он је готов изуахнути. Коњ, гордељив, неће ништа да зна ни да чује, док магаре сасвим не ослаби и падне мртво.
Тешко ту оном ко је миран и добар! Сваки час мора сваки готов бити убити, ако није рад убијен бити. Отети, упалити туђа села, разграбити, убивати, то су њихови всегдашњи и
— „То ли је ваша на селу храна! Та ходи, брате, у град, ако си рад знати шта је живот.” Ови готов. Пођу; к вечеру стигну.
Расудимо само: учтивост је да у опхожденију друг другу угодни и пријатни бивамо. Сад, онај који је свагда готов и рад сваком по сили својеј помоћи и добро учинити, је ли му могуће да без узрока и радо кога либо речма увреди и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад са Живковићем уговоримо у који ће дан послати нам чамац и возаре, које смо му одавно наручили, да буде готов кад заиштемо. Стева се обећа послати нам.
Мало затим зовну генерал свога слугу и запита: „Лошади готови?” — „Готови”, одговори му слуга. — „Готов пашапорт?” — „Готов, ваше превосходитељство”, одговори му опет слуга.
Мало затим зовну генерал свога слугу и запита: „Лошади готови?” — „Готови”, одговори му слуга. — „Готов пашапорт?” — „Готов, ваше превосходитељство”, одговори му опет слуга. — Затим окрете се нама: „Јест у вас бумаги (артија)?
И одма је послао овога Омер-агу у Ужице за муселима, и да купи од Босне војске, да буде готов, док и он у Београд пође.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
што се тиче, нарочито њему и по нарочитом човеку послао с молбом да ми исту испуни, почем се тим искључиво и бави, а готов сам био и дати му пристојну награду за труд око испуњавања исте учињени; али је поменути учитељ Грујица самовласно
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја ћу њега иза грма!... Нишанићу добро, и оборићу га!... Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!... Не знам шта ми је те сав стрепим. Проћи ће то. Док само прву ватру претурим, онда је лако... Острви се човек...
И хоћу да ме Турци знају и призивају!... — Све што хоћеш учиниће Суља за те! — Хвала ти! Него... још мој план није готов! — Шта још мислиш?!... — Шта мислим! Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!... Да ми је.
Па устаде. Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком. Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: — А ватру? — Шта? — упита Ногић.
Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. — Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника! Станко их пресече оком. — Шта ћете ви?
— Сад ми испричајте све како је било. Деде ти, Илија! И Заврзан поче причати све до ситница. Кад би готов, харамбаша рече: — Право ми је! Све је добро било!... А сад?... Шта ћемо сад? — Да их побијемо! — рече Станко.
Зека одјури тамо. А глас прохуја. — Иду Турци!... Распоред је био већ готов. Први низ заузеше Чупићеви људи. Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора. Војводе беху на својим местима.
— Да га нађем! — Добро! Онда причекај! И Стојан седе и написа писмо Молеру. Војводе су ћутале. Кад би готов, пружи писмо Ногићу. — Ево, носи! Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. — Добро, Стојане.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја извадих махраму и почех јој стресати снег. Она гледаше све то некаким равнодушним погледом. Кад сам био готов, она се лако поклони: — Хвала! — На малу. Опет заћутасмо. Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.
А ја? Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти. Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други живот.
како да кажем?... Промисли — ја сам ипак на све готов!” Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир. Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође: —
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тога, тога Ага-га-га-гарјанина! »Пак-пак? Пâââк-пап-пак!« — дере се пáтак готов на свађу, па чујући замуцкивање домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је
!« Питање сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то. Имали су и поп-Ћирини мачка. Али је поп Ћира несретан био са својим мачком.
— Али, Персида... — ...А нашем Пери треба да кажемо да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу! — Лако је теби! — уздахну поп Ћира. — Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...
И баш кад је овај изјављивао да је готов ради ње да заборави и отера своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу, и фрау Габриела
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
за сандук, крст, види да ли је гроб на гробљу већ ископан, готов... И да, опет, кад из цркве пођу поп, клисар, чираци и рипиде, он опет испред свију, као одвајајући се, иде показујући
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
И, доиста, госпођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада. Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром. — Дакле, хајд’мо, чика-Гавро! — Хајд’мо! — Али рад сам да нико не зна куда идемо.
Дођоше у Ш. Терају у бирцауз. Преоблаче се. Чика-Гавра већ је готов. Малочас и Љуба је опремљен. Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако парадно изгледају.
Она пред чика-Гавром каже да хоће, па се опет уклони. Фруштук је готов; зову Чекмеџијића. Сви су у скупу. После доручка прва устане Гледићка.
Пунцтум! — Е, сад знаш на чему смо. Ја ћу већ сутра готов бити са акцијом, тужбом, а ти ћеш после суду поднети. Без мене немој одговарати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
је мислио Јуришић док је нервозно и без реда бацао ствари у онај свој прописни војнички сандук, а кад је и са овим био готов он опаса сабљу и револвер и тада понова осети како оно његово самопоуздање порасте још више.
Онда је брзо готов. А то важи за њега, јер он није од оних покорних млакоња и улизица што само знају „разумем“ н слепо и капларски
Африка
Спремам све унапред и на очајање свих пратилаца идем право пред отвор, готов да погнем главу ако тигањ полети. Али онај само бесни речима. Прети, затим скаче, тражећи шта ће да дохвати.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Да буди, не да буди. Што можи да буди код кир Јању, кад оћи да пропадни! Да си венчајте на месец дана. ДИМА: Ја сум готов, али молим да дођим сутра да си разговорим сос Катица. ЈАЊА: Копијасете. ДИМА: Тора препи на китазо тин дуља му.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он ће на свом путу, идући пут, доћи по њу, у Будим. Сад не би могао, а разлог је војени. А готов је да Божичу призна шта се десило! Госпожа Евдокија се на то осмехну. Засада, рече, о том, треба ћутати, као у гробу.
Има да потроши на дишкрецију. Исакович му упаде у реч и рече да је готов да плати, добро. Копша се на то одобровољио, и поче да се извињава да би он, то, учинио рођацима, да може, гратис, али
А готов је, ако треба, и животом да плати, за Фреyпасс, у Росију. Нико нема више права да њега арестира, у Аустрији. Има апшит
Па нек буде, шта буде. Он је готов да умре, ако га Росија напусти. Преклиње их само да јаве грофу Бестушеву да је стигао до Беча.
Сви ће расути своје кости у ту даљину, без трага. Павле је, међутим, зачас био готов, са својим пртљагом, и чекао на авлији, на полазак.
Да је весео, вијенски свет, почео да их се, као да су шугави, клони. Био је готов да Божичу погледа право у очи и да му призна, све, што се са Божичком десило.
Он је у недоумици био опет сео, а затим рече да је готов да је собом води. Увек је нагао – рече му онда она тихо, скоро шапућући – увек на своју, али не и њену фамилију, мисли.
Његов таст, богати Деспотович, у Будиму, удов је и остарио. Хтео би да види своје унуче удомљено. Готов је да, при том, потроши много. Сваки живи божији створ има, тако, неку последњу жељу у животу.
Само, Вишњевски је, као махнит, кад би зажелео неку жену, био готов на то, да не само живот, него и све друго, изгуби.
А био је занемео, кад му Павле рече да је купац тих коња, а готов да плати добро. Узалуд се домаћин вајкао, да су то, у ствари, Вишњевскови коњи, да их је Вишњевски купио, да су то
Нудили су му то. А готов је и да тражи апшит и напусти војску росијску. Тражиће од Витковича инвалиду. А кад се Ана заплака и упита га, шта би
Иако је Вишњевски прељубазан према њему, Трифуну, он је Исакович, и готов да тог великог господина удесе, тако, да га ни рођена мати, да га узме на крило, не би могла препознати.
Теодосије - ЖИТИЈА
А Бог, готов да услиша молитву и жељу слугу својих, и његову жељу испуни и подстаче га да дође к родитељима из краја данога му.
свету божаствену службу за свога оца с вапајем крепко и са сузама принео, Бог, „богат у милости и многи у милосрђима“, готов да испуни молбе слугу својих који са вером моле у њега и који им на корист даје, услишао је и њега који се од
Коњ је готов на борбу, од Господа је помоћ, а Бог нека види између тебе и нас! И тако раставши се са њим, изиђе од њега, јер беше
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Тако су Мијаци променили занимање: готов новац се лакше сакрије но стадо и не мора се носити уза се. Мијачка ношња, нарочито женска, врло је карактеристична.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Тако ћу, најзад, стићи и до краја ријеке, а посао неће бити готов. Забринути чича опет скаче у кола и вози даље, а кад поново наиђе на дубок вир, он се окрене свом џаку, жалостиво
настаде повјерљиво шапутање и договарање, а кад се из мрака, од планине, зачу медвјеђе гунђање, план је већ био готов. Мачак Тошо и Миш пророк стругнуше уз крушку и одозго повикаше везаном шарову: — Тако, дакле, као што смо рекли!
Миш се успуза уз кукурузову стабљику, омириса један клип и забринуто рече: — Још који дан, и ти си готов, скоро су зрели. — Па шта да радим? — препаде се Шаров.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Умирем од глади”, да би затим сасвим у углу дописао: „Прозваће ме. Прозива ме. Прозвао ме је. Готов сам!” Сада сам већ сасвим сигурно знао да недолазак оне Соње није био трагедија за њега.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
„Вјера спасет”. Сад се врати и изјави да је готов. У срећан пут пију последњу чашу. Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се. Крећу се.
Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов. Сад уђе у биртију. Разгледају где би било најбоље. Молер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах
Дакле, сад иди па се приправи, новци су готови. Шамика се приправи, спреми, и сутрадан каже оцу да је готов за пут. Заједно још вечерају.
Он је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач. Али у друштву веселом лако опет заборави, готов је одмах на играње. Није чудо.
Али у друштву веселом лако опет заборави, готов је одмах на играње. Није чудо. У детињству растао је међу женскима, сестрама.
Господар Софра преломио се; бар ће изближе познати кућу Полачекову. Готов је. Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”. Тако се та биртија звала. У селу Ш.
Већ је и ручак готов. Поручају. Шамика се још мало забави, па се препоручи и кући врати. Полачекови ће доћи на бал. Стари Полачек вели да
Шамика мисли се. — Добро, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам на све. — Стоји л’ партија? — Стоји. — Дајте руку, држим вас за човека од речи. Сад морам брзо натраг. Збогом!
Та и ја сам стар, и ја нећу дуго. Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов. А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. Сад се старци мало утеше. Чамча је био у духу непоколебљив.
— Можете. — Ако буде противна? — Дужност је запитати је, друго је наша ствар. Уговор је готов. — Видите, Јуцо, и ја сам несрећан. Прво у породици, као што је свету познато.
— И то знам. — Па шта ћемо радити? — Ко је од моје душе господар осим бога? — Ја сам готова. — И ја сам готов. — Ал’ како ћемо с матером? — Она се неће преломити, ни брат. — Па ми сами не можемо?
— Не. Питали смо кога смо требали. — Хоћемо се у тајности венчати? — Ја сам готова. — И ја сам готов. Сад се договоре и сложе се у року. Шамика ће све приправити. Још једаред ће покушати срећу код матере.
Црњански, Милош - Сеобе 1
План за напад, који је Карло Лотариншки сматрао за свој, имао је Беренклау готов. Хтео је једним немогућим упадом с бока, узевши Мајнц, да дуж Рајне, узме Вормс и Шпајер, и фор Сен Луи, и Штрасбург,
Раздражен, готов на сва изненађења, на пљачку и ценкање, као у својим трговачким пословима, хтео је да од попова искамџи што буде
Ма после и бежао од ње, он је био готов да је разведе од брата и да је прими са децом. Мада је наслутио да је она жељна његових талира, он је био решио да је
на дебео, пљоснат нос, и такав, без високог клобука, гологлав, не само да више није изгледао јуначина, него се чинио готов на смрт.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Зид с лица и наличја бјеше већ готов, а ластавице мало што недовршене. Зато прото рече: — Мило ми је видјети вас, али би ми милије било да сте сутра дошли!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
„Природне” спојеве и додире речи он прима као благодат с неба, као радосне сугестије, као готов материјал који се песнику сам од себе нуди, и требало би бити самоубилачки расположен па га одбацити.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту снивате о инквизицији? Војводу имамо, војводина је потврђена, сад јошт барјак на цркву, па готов посао! ШЕРБУЛИЋ: Ко оће, нека га диже; ја знам да се нећу више у такве ствари мешати. ЛЕПРШИЋ: Шта, шта?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1820. посао је био готов и рукопис буде послат на преглед Атанасију Стојковићу. Стојковић, поборник старога језика, да мишљење да овај превод
И он ће се показати као полемичар првога реда, неукротив, нетрпљив, по потреби суров, неправедан често, али увек готов на борбу.
Бачванин родом, из краја где се шала увек волела, он је и сам био врло духовит човек, вазда готов на досетку и каламбур и епиграм.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан, и отимају се и надмећу ко ће пре добити »слово«, а Јова има готов шаблон, па пише по њему.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Већ из шетње, већ назаде? Де бијасте? Окле тако?... А ти, Мина, ајд' унутра, Да је готов вез до сутра!“ 68. Пође цура, па ми стаде, Стаде мало на ти врати, Глену драгу свом назаде, Ал' је спази брижна
“ А он плао: „Макар кога!“ В Слуга оде, ал' не море, Не кте он ми да причека, Брзо слази одозгоре, Ал' већ готов стоји зека, Па када га виде пуста, Разведри му мало лице, Још кад узја, а коњ уста 'Нако мамен упропнице, Кô да
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Замисли, узмеш три-четири комада дрвета, стару врећу, сламу и цап, цап! — ево га, готов самар! Е, мој брате ... Тек много касније, кад се самарџија одавна расплинуо у сјај и тишину бабљег љета, ја се
више одмажем него помажем, прислушкујем њихов разговор, па се најзад толико осмјелим да сједнем сасвим близу, већ готов и да запиткујем. Поменуше мјесец. — Дједе, би л се мјесец могао дохватити грабљама? — изненада се огласих ја.
— Хајде, кад си Јово, ваљда те сам драги бог шаље к мени — мирољубиво је говорио дјед, одмах готов да прими и тога стрмоглавца. За разлику од његових осталих имењака, овоме најновијем Јови дадосмо надимак „Велики“.
— И њу, богами, Сајо. Те су назвали Џаканом, а знаш ли како су мене крстили? Мене који сам готов и у ватру и у воду а да не трепнем. — Ма како, брате рођени? — Милош „Лисац“!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он оде до бербера, каже му, шта му је Тода наручила, овај га тад узме и накаради. Кад буде готов, Димитрија гологлав, онако накарађен, скачући с једне на другу ногу, враћа се Тоди и показује јој своју накарађено
Да знам, жив ли си?! — Шта да ти говорим? — шану Стојан и, готов на све, слегну раменима. — Шта, шта???... — убрзао старац и почео, сав накострешен и гужвајући свој гуњ, да се
— Ево на. Уби ти мене... Ти ме уби! — Грцао је старац, а руке му, плећа, глава, цело тело дрхтало је. Стојан, на све готов, спреман, само не на то — његову, очеву молбу, тргао се преплашено: — Не...!
Изгледао је и био увек миран, тих. А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све. И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Ево за нама лете црни гаврани и готов су нас стигнут — рече Грбо. — Баци четку! — рече коњ. Грбо баци четку, кад се створише до небеса јеле.
Грбо се окрену и рече: — Ево нас готов стигнут гавранови. — Баци чешагију! — рече коњ. Грбо баци чешагију, кад се створише брда и планине до небеса.
Тако је ударио половину, док краљ поче викат: — Отварај врата, јер готов су ми клинци сва ребра изломит! — Стрпи се мало, — рече Грбо — одмах ћу готов бити!
— Стрпи се мало, — рече Грбо — одмах ћу готов бити! — па брже боље и оне остале притуче, јами ланац па стеже добро кућу.
— па брже боље и оне остале притуче, јами ланац па стеже добро кућу. Опет поче краљ викат: — Отварај, јер сам готов умријет! — Нећеш, ђаволе, овамо више! — рече Грбо. — А да нијеси ти Грбо? — пита краљ. — Јесам, — одговори Грбо.
зубе изрежу па их носи на оно место где цар хоће да му се град сагради, па лези те спавај, а за седам дана биће град готов. Онда се он врати кући и приповеди матери како је био опет с девојком и шта му је она казала.
се град зидати; он увече метне у торбу струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако за седам дана буде град готов. Кад цар види готов град, врло се удиви па рече стрицу онога детета, своме доглавнику: — Е сад шта да му радим?
Кад цар види готов град, врло се удиви па рече стрицу онога детета, своме доглавнику: — Е сад шта да му радим? Ово није човек, бог зна
рече: — Ево има већ два дана како ми моја маћија не даде ни крушне мрвице да поијем, па сам тако огладнио да сам готов умријети! Нато ће Дивоња њему: — Не бој се ништа, али о овоме што ћу ти казати не смијеш никоме ништа говорити.
Утом дођу кући. Одседнувши с коња, човек одмах наручи мртвачки сандук, и кад буде готов, метне га пред кућу, па каже жени: — Ево сад ћу лећи у сандук, па да ти кажем зашто сам се насмејао; али како ти
— Па добро, — вели дечко — убити, убити; него знаш што је, пусти ти то мени; ја ћу с тијем бити брзо готов. — Ено ти је, — вели му отац — па је уби како ти год драго, кад ти срце и душа подносе, ја и онако не бих могао дићи
Тако и буде. Кривигреда и Краварић Марко оду у лов, а Таригора остане код куће, да справља ручак. Кад овај већ био готов с ручком, ево ти старца на зецу, па ће Таригори: — Помоз бог, јуначе! Је ли ручак готов?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СВЕТОЗАР (устане): Ево дакле: (Чита) „Ја долепотписани по чистој мојој совести, сведочим, и готов сам на сваком месту потврдити, да супруга моја Софија, рођена Перкић, сваку љубав и наклоност ужива, почем је не само
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шљивов је видик разгранат, широк, али и ломан - готов да клокне. С њега се човек, Божији прирок, у надахнућу, отисне, пропне у озарење: свемир где прска, сложно где
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тај ти у замку упада скоком, готов је зачас, док тренеш оком. Гиздави Пијетлић по кући шетка, навија кресту, љепотан прави, зелено перје на репу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Можда би се још преко тога и прешло, али је заиста важно оно што кувари говоре: како ручак за сутра мора бити готов још вечерас у десет часова.
Сетисмо се да су њега гађали наши пешаци. — Богами! — ману главом Траило. — Ја сам био готов да окренем низа страну са све топ, макар и главачки — вели Милојко, предњи возар.
Пошто мост још није готов, то су људе, коње и возове превозили сплавовима. Било је занимљиво посматрати. Коњ се у почетку затеже и одупире
Свакако су наишла непријатељска појачања те су наши застали. Подне превалило. Мост још није готов. Војници леже на обали и спавају. А на супротној страни, код онога батаљона у резерви, свира музика и војници играју.
људи су већ забринути и са страхом погледају у мост који још није готов, а ево већ је три часа после подне. Војници почињу да бивају неспокојни при помисли да сада треба прећи на ону обалу.
У магновењу спазих неки корен од врбе и ја га дохватих. А преко мене су скакали, чуо сам запомагање. Био сам готов да убијем најрођенијег, ако ме се само дотакне. Навала се пренесе на леву страну од мене. Обазрех се...
— Обуци блузу, да ме отпратиш до команданта. Без и једне речи се окрете п навуче блузу, готов да пође. — Припазидер, бре, на ватру! — обрати се некоме унутра. — Али не, ниси ми потребан... могу ја и сам. — Па..
— Оћемо ли, господине потпоручниче? — запита каплар десетар, готов да искочи из рова. — Прекини паљбу! — викну потпоручник Радојко, бојећи се да војници без наређења не изврше јуриш.
Кажем јој да је то можда био други, али ипак молим је да не прави непријатности ни „њему“, и рекох јој да сам готов да јој купим папуче. А замисли шта ми каже: „Кратко је само папуче за ову бруку.“ — Добро, добро де, купићу и шамију!
Ако наиђу пешаци, све би јој попили. Дохватим ашов и почнем копати. Таман бејах готов, када се зачу топот коњских копита и неко се заустави пред кућом.
Онда приђе, саже се, потом погледа у кола и више за себе проговори: „Где ли је точак“ — готов да поверује да су га однели на оправку.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због нене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се
»Ваљда ме неће дуго држати ?... Смрзнућу се. А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина !«... И он је готов да викне из свега гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.
А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта... Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак. Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано. — Па шта ћемо данас?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тамо у »Трбоњиној пивници« чујаше се свирка и галама; он беше готов да пође у то весеље, али не могаше да остави ово суморно размишљање, које му је, ако икад оно сад, у очи тако важног
А он је сасвим малаксао. Готов је био да легне одмах, да се испава, али му је то бранила само једна мисао; готов би био сад да пође и на венчање,
А он је сасвим малаксао. Готов је био да легне одмах, да се испава, али му је то бранила само једна мисао; готов би био сад да пође и на венчање, само да би после тога могао спокојно — заспати. Али судбина је спремала нешто друго.
Једно време он беше готов да запева »Преславнаја днес«, али у место тога прекрсти се и поче даље да мисли. Видиш, сад се сећа и шта је згрешио,
— На сто тридесетом километру! — викну неко гласније! — Проклето место! — Сад ће влаковођа бити готов. Један из гомиле одвоји се и прође поред Живка. — Молим вас лепо, шта је то било? — запита не дишући.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и
Затим повади и повеша своје хаљине. С њима је брже био готов него с књигама. Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци. Срета се носио и српски и немачки.
али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару. А то се видело и по њему.
— Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. — Ама, разбери се, учитељу! То је капетан... онај наш капетан! — А, па тако ми реци!
Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« А право је и рекао. Био је вазда беспослен. Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао. Често је примао и туђе кривице на се. Погоде се лепо.
околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. — Што је пцетиште, видосте ли га!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, — знало се: да они, од увек, што, год би се десило у њихној родбини све брижљиво
То још више уплаши матер.. Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити. А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша,
Око ручка он већ постаје нестрпљив што ручак није готов. Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери како ће се које јело запржити, које
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Видјело се да хотјење тога човјека потпуно влада тијелом; да на најмањи миг његов, сваки уд готов је на покрет, као роб на миг господарев.
Испрва бјеше клонуо и готов да очаја, али његова снажна нарав оте се, те наелак, бар се тако причини — приклопи се свему.
„Стрико, ручак је готов“, рече му цура. „До мало ћу се врнути“, рече он и изађе. „Е, фала Богу, свакоме бонику чини се да му је лакше, кад
Јоки је криво било што не хтјеше мало да причекају. „Што си принаглио, чоче! Ево ориз (пиринч) до мало готов, па бјеше и мало зеља са сланином, да људи заложе... А, залуду, припрешио... хе, а!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Весео као да му кућа гори. Вјешт као магарац у кантару. Воле се кô око и со. Воле се кô пси и просјаци. Готов као бос у трње. Гладак као ’растова кора. Гладан је кô млинарева кокош. Гледају се као козји рози.
— Клони се луда као и света. — Више луд мисли, него што гора листа има. — Зао ум, готов суд. — Луда памет, готова погибија. — Будалу ће и пас на ланцу ујести.
Зидање манастира је напредовало. Оба свеца журила су: ко ће први да буде готов и да тада повуче за уже. Међутим догоди се да однекуд залутају над језером голуб и голубица, па, видевши преко воде
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У том дођу кући. Одседнувши с коња, човек одмах наручи мртвачки сандук и кад буде готов, метне га пред кућу па каже жени: „Ево сад ћу лећи у сандук па да ти кажем за што сам се насмејао; али како ти кажем,
зубе изрежу па их носи на оно место где цар хоће да му се град сагради, па лези те спавај, а за седам дана биће град готов. Онда се он врати кући и приповеди матери како је био опет с девојком и шта му је она казала.
се град зидати; он у вече метне у торбу струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако за седам дана буде град готов. Кад цар види готов град, врло се удиви па рече стрицу онога детета, своме доглавнику: „Е сад шта да му радим?
Кад цар види готов град, врло се удиви па рече стрицу онога детета, своме доглавнику: „Е сад шта да му радим? Ово није човек, Бог зна шта
хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к ватри, кад тамо а то просо покупљено, ручак готов и све уређено.
Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, | још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало све уређено, и никако се нијесу могле дочудити.
Кад објед буде готов, пођу слуге те јаве господару да је све готово, али кад се врате, нађу све печење и вариво искотрљано кроз кужину и
Пошто објед буде готов, изиду сви из камаре и стану вирјети ко ће доћи; кад ли тамо шта је! ђевојка златнијех коса, те они чувадури једнак
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (одахне ослобођен сумње, опет бесно, предишући и надносећи се над њу): Како: »болна«?! (Замахне да је бије, готов и да убије): Зашто »болна«? Докле ће да болује? (Још бешње): Шта си ти гледала, чекала? Зашто је ниси лечила?...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Около једанаестог часа дође к мени господин Лузињан: „Хоћемо ли поћи?” пита ме. „Ја сам већ давно готов“, одговорим му, „и све сам се бојао да ви не одете без мене.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство“.
А кад полажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?
па, посланик, није имâ мира у гребу, него се јављâ, час једноме, час другоме, свитујући свакога да увике буде готов за послидњи час... — То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито.
Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све до сад отимâ, ти си јутрос дошâ да ми кажеш да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И Вукашином. И тек ноћас да то увидим — задрхта му глас, завуче руку у браду и преломи је на лице. И он је готов, мисли Андра, а једна нада и радост због ње израњају на усне, дуге и танке, и затежу их у осмех.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Био је готов човек (како се то тада говорило), и отац, за пет дана је пунио тридесет и једну годину, а још се играо. Речима, дабоме.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Знаш ли шта сам рекао вођи моје телесне гарде?“ „Шта?“ „Да са мојим стручним мишљењем нисам још готов. Твој случај је, додуше, врло знимљив, али изванредно компликован.
Ово друго је лаж. Но када у лажи има половина истине, она важи као готов новац. То знају сви лажови, какав сам ево и ја из нужде постао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ко данас, после рата, може рећи да је већ готов са својом душевном организацијом, да зна шта хоће и да је то што хоће истинска и највећа Правда? А ви?
Само студент седи непомично, гледа ме подсмевачки и добацује ми сваки час, климајући обешењачки главом: „Сервус, бато, готов си.“ Крајња неучтивост, јер се нисмо лично упознали.
давала повода, и која се сад окренула другоме кад се страст у теби разбуктала до беснила, до оне мере кад је човек готов да убија. — Не допуштам ти да ме тако блес... — Не, не, не, не! Стани!
Зауставила се и на теби, разуме се. Ама шта си ти мислио? Ти си наивно веровао да ће она ту и остати, и готов сместа да јој поклониш и живот, отворио си јој све из себе, из те ризнице чију дубину само ја познајем, тој несташној
Он је говорио: „Болестан сам, зар не видите? Шта је вама, зар не видите да ћу умрети; готов сам, још до јесени, шта ћете после?
намерно дрхтећа слова, као писана сасвим изнемоглом руком, прети нам увек: нестаће га, нећемо га затећи, ту је, готов је, вели.
Ја ћу умрети, болестан сам, страшно болестан, труо, овде ме боли и овде и овде, ево готов сам, готов сам.“ Запрепашћен, он се напреже, грчи, не разуме, хоће да бризне у плач.
Ја ћу умрети, болестан сам, страшно болестан, труо, овде ме боли и овде и овде, ево готов сам, готов сам.“ Запрепашћен, он се напреже, грчи, не разуме, хоће да бризне у плач.
суза поплави душу господина Леђенског, па је зажелео да јој говори дуго, много и топло и да је потпуно увери како је готов да се за њу сав жртвује, онако, из једног најчистијег осећања, једино из тога осећања, и то да се жртвује до краја
Кад сам с тим био готов, ја сам с једне стране почео да излажем све моје недаће, не сакривајући од себе ништа, а с друге стране мислио сам да
Па потпуно уверен у то ја је погледах збуњеним и тако очајним очима које су говориле да сам све на свету готов ради оног олакшања.
Јер, ако ти лептири понова јурну у главу и кад поново настане вејавица свршио си, готов си.“ Он је био црвен као рак, он се није смео противити.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
часак био је довољан да ми измакне једна карика у слиједу метаморфоза, и баш она најбитнија; преда мном је већ стајао, готов и промитарен, ноћни човјек. Очекивао сам: неће ли почети да клања? (Можда је потајно Турчин?
А ја сам слијегао раменима: добро! ако то узимљу за готов грош, и ако се самим тиме задовољавају, нека им буде!) И касније, у сваком часу изгубљености, прва слутња избављења
Сангвиник, готов на пријеку одлуку, одмах пређе на дјело: положи оквир потрбушке на клавир, повади мале лимене троугаонике који су
” Помишљао сам: овоме, од главних ствари у животу, остаје још само једна: да умре, па је готов човјек, читав човјек! Али, умјесто тога, одговарао сам: „Хајде, нека! Хајде, драго ми је!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен...
— Е, мој соколе, није женско срце као твоје. Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.
Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом. Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.
Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио... Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац. Узе га у обе руке, па стаде да побија.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Утом дођу кући. Одседнувши с коња, човек одмах наручи мртвачки сандук, и кад буде готов, метне га пред кућу, па каже жени: — Ево, сад ћу лећи у сандук, па да ти кажем зашто сам се насмејао; али како ти
Ти узми ону дрвену, па копај макар управо до зоре, не бој се, ископаћеш трс, а дирнеш ли у железну лопату, готов си, ухваћен, и ја ти, побратиме, онда не помогох више.
све зубе изрежу, па их носи на оно место где цар хоће да се град сагради, па лези те спавај, а за седам дана биће град готов. Онда се он врати кући и приповеди матери како је био опет с девојком и шта му је она казала.
се град зидати; он увече метне у торбу струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако за седам дана буде град готов. Кад цар види готов град, врло се удиви, па рече стрицу онога детета, своме доглавнику: — Е, сад шта да му радим?
Кад цар види готов град, врло се удиви, па рече стрицу онога детета, своме доглавнику: — Е, сад шта да му радим? Ово није човек, бог зна
хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к ватри; кад тамо, а то просо покупљено, ручак готов и све уређено.
Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало уређено, и никако се нијесу могле дочудити.
— Па добро, вели дечко — убити, убити; него знаш што је, пусти ти то мени; ја ћу с тијем бити брзо готов. — Ено ти је, — вели му отац — па је уби како ти год драго, кад ти срце и душа подносе, ја и онако не бих могао дићи
Тако и буде. Кривигреда и Краварић Марко оду у лов, а Таригора остане код куће да справља ручак. Кад овај већ био готов с ручком, ево ти старца на зецу, па ће Таригори: — Помоз’ бог, јуначе! Је ли ручак готов?
Кад овај већ био готов с ручком, ево ти старца на зецу, па ће Таригори: — Помоз’ бог, јуначе! Је ли ручак готов? — Дакако да је готов, али није за тебе, — вели му Таригора, — него за мене и моје друштво.
Је ли ручак готов? — Дакако да је готов, али није за тебе, — вели му Таригора, — него за мене и моје друштво. — О, тебе ми и твога ми друштва, — наруга се
Тек што је он био готов с ручком, ал’ ево ти старца од палца са брадом од лакта на зецу, па преда њ. — Помоз’ бог, јуначе! Је л’ готов ручак?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Могло би се стога рећи да је народни песник, очигледно, из неке друге песме преузео три стиха као готов образац, као формулу, и уклопио их у нови текст.
Осим, можда, ако све три слике као целина, као готов образац нису преузете из Библије. Постоји, да најзад и то поменемо, још једна песма у чија се четири почетна стиха
Сложено преношење – видљиво код хипалаге – наћи ћемо доцније, у Откровењу, сажето у готов троп. У песми „Двадесет неприкосновених стихова“, наиме, ноге се чудно називају: „стоваришта друмова“.
То би било прво и готов буквално читање његове поезије. С друге стране, сам нас природни језик води до онога метафоричког пројектовања
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ако у тим саветима има чега неугодног за вас, ја сам увек готов да ретерирам. Ви сте желели да вас упознам са правилима отмености... ЖИВКА: Па јесте!...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И неће да је остави. Земља му је мајка, држи га она неким чудним благословом, те је готов да њу натопи крвљу својом и своје деце. Остаће на њој когод жив да дочека Србију. Није Друга... Бог је јак... Елбете...
Кратак, плећат, риђ, зелених злих очију био је оличење пркосника, дахије и убојице. Никад без осмеха, вазда пређе готов да пође у потеру и пушкарање но у цркву, тај човек је био оно што је Турчин уклесао у заповед за себе: „Чувај се од
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Хладни ветри прете нашем телу задрхталом, Ал’ ти увек готов да нас заогрнеш шалом. А те топле твоје шале сви тако волемо, И зато ти ево сада ћутати не смемо: Здрав нам био,
Краков, Станислав - КРИЛА
Очи су сијале у мраку. Одједном се замаглише. Мека бескрајна туга за нечим што је изгубљено разли се кроз тело. Би готов да заплаче. — Матора луда. — Трже се и затресе незадовољно својим рашчупаним брком.
Шта их је он само имао. У том се на вратима појавио насмешени велики Жан из Провансе и јавио да је ручак готов. Пуковник је одмах скочио с кревета, и када је успео да на жуљаве стопале навуче папуче, отклатио се у суседну собу,
Петровић, Растко - АФРИКА
Спремам све унапред и на очајање свих пратилаца идем право пред отвор, готов да погнем главу ако тигањ полети. Али онај само бесни речима. Прети, затим скаче, тражећи шта ће да дохвати.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
У мраку мрак!... И никад, никад дан! Рођен сам, видим!... Умрећу, знам!... Тхе!... (Један повећи камен, који је готов да се одрони, гурне у дубину, из дубине се чује хука.) Чујете л’ хуку старе гладнице Како јој крчи празна утроба?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Штаб је био брзо готов, кретосмо се Алексинцу. Мени паде у део да поделим место у колима са штабним свећеником, г. протом Ј. Ј.
— Шта тражите? — Ђенералов доглед. — Зар је већ устао ђенерал? — Сасвим је готов; сви су поустајали, сад ће се некуд кренути.
Брзо скочим: лежао сам обучен, није ми ништа друго требало до да протрљам очи, па сам већ био готов. Како сам синоћ поручио, то ме је напољу чекао готов оседлан коњ. За десет минута крене се цео штаб.
Како сам синоћ поручио, то ме је напољу чекао готов оседлан коњ. За десет минута крене се цео штаб. Било је још мрачно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— чују се повици. „Фикус“ нас погледа. — Немојте да се брукамо... Прескочите асастал и ви... „Ђеврек“ је одмах готов. Скиде блузу, па се затрча, дође До стола и стаде. Сви заграјаше.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Љуба седи мом на крилу, Грли ме и љуби узајмице, Безмилосну так онежим вилу, Да ми сама пружа усничице; Морфеј готов жеље м’ исполнити, Мило све ми дати пак чини се, То што не смем будан помислити, Што и тајно желим, исполни се.
Ал’ ко хоће до веће да дође сласти, тај мора Готов бит и пелен горки загристи каткад. Јошт потрчи мало, па стане, и врати се натраг.
Са првог ката сиђем у канапу, ручак већ готов, официри седају за трпезу; један сув, висок и црн Талијанац, уједно и маркер и келнер, остави билијар...” итд.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
сам себе погледом је пио Плаве женске очи у које се тоне; Кô светињом неком опијен је био, Јак као небеса и — готов да клоне.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Оспоравању је постепено подлегало све, или готов све, што је припадало ранијој књижевности. Оспоравање коме су били склони млади писци није, међутим, долазило само од
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад се п. оврше, не сме се хлеб пржити крај ветре, јер ће бити гада у п. (ЗНЖОЈС, 7, 149). Кад је вршај готов, у околини Ниша коље се уз стожер петао, тако да сва крв сиђе у п.; петла поједу посленици, а окрвављена п.
Ћипико, Иво - Пауци
Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне. У газда—Јова причају, људи да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу билежи, па почеше од тога неки да стрепе као
Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије. Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе. Пожури до „Народне каване”, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Макарије Господе, каквом ли си то танком надом обдарио људско племе. Нада у нама трепери као слабашни жижак, готов да утрне на најмањи дашак ветра, а опет има снаге да се запали и у олуји, у највећој непогоди.
Живопис вратимљске цркве био је готов. Одмах да кажем: није ми се допадао. Волео сам Ћирјака и дивио сам му се као човеку, мада сам све време веровао да је
Кад неко има мач о бедру, готов да за трен искочи из канија, таквом је најмудрије сместа направити пролаз. Корак у страну и: „Изволите, господине
заборавио како му је Доротеј спасао живот, зацеливши му рану на куку, кад су већ сви мислили да је стари властелин готов. Шта је неки безначајни преступ (који онај пустахија Дадара упорно назива издајом) према таквој заслузи.
Кад је био готов, Матија се измакао неколико корачаји уназад, накривио главу, час удесно, час улево, цокнуо језиком задовољно и отро
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тај ће Вас ковчежић, драга пријатељице, кад буде готов, сећати на наше путовање у Александрију, као мене Ваш меки јастучић.
ХИЉАДУГОДИШЊИ ОТСЕК ИСТОРИЈЕ НАУКЕ Београд Ковчежић са камеама Александринаца, у пуном свом сјају и лепоти, стоји готов на мом столу.
Извешћу га у правилном смањењу у свима деловима и поставити га у моме врту. До после подне биће готов, и ја Вас у то доба жељно очекујем. Ту, у моме врту, стоји један стари павиљон.
Дозволите да Вам пољубим обе руке и косицу. Погледајте! Мој модел планетског система стоји готов око нас. Он је двадесет милијарди пута мањи него што је стварност.
Крајем марта послао сам Гутенбергу о томе готов одељак. Моја испитивања доказала су ово. Неправилност Земљине коре, оличена њеним континентима и оцеанима, и
Признајем да је он био један од повода да напишем своје дело. Зато сам, чим сам био готов са мојом математском теоријом, и окушао је на проблему Земље, похитао да је применим и на Марсовом проблему.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МЛАДЕН (с улаза, сав срећан): Па, чедо, Ташана (показује на децу) ми смо већ огладнели! Готов ли је ручак за нас? ДЕЦА Нано, нано, даде нам бака цвеће. ТАШАНА (грли децу): О, о, гле моји домаћини већ ми дошли!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— То је мелем за главу, Нено. Ево један готов за превијање, а научили су ме у селу како се спрема. Ја сам све записао, за вас, читко и лепо...
— Госпа Нола уздахну. — Терај поред гробља, туда је најкраће и сигурно да не залутамо. — Јоса се окрете, готов да се насмеје на шалу, али се не насмеја. Госпа Нола гледа у се и тресе главом, забринута, тужна.
Па два младића треба опремити и послати у свет, и сваког првог спремати готов новац за њихово издржавање... Па је адвокат нешто забрљао с продајом млина, а Јеврејин Штајн је рђаво шпекулирао кад
Кофер један, и корпица једна, готов је стојао пртљаг госпа Ноле Лазарићке. Тачно онакав с каквим је некада дошла била.
Тркунић, професор књижевности, говори као да је усео на коња: — То је, господо колеге, просто готов писац. Симпатични наш Каленић износи из гимназије стил и рутину писања!
како је Бранко утучен и увређен, а он каже: Поздрави Бранка, и реци му да увређено срце не слуша, „увређено срце је готов рат”. И реци му да човек никада не зна шта се заправо с њим догађа.
И одједаред за доста велики готов новац купио шуму, наравно, подаље од његова села и завичаја, тамо где има шумâ. Сад је истински напуштао кућу и
лица, још у оно време; бео, као млеком наливен; увек укусно одевен, додуше и лепа фигура мушкарца; увек пун новаца и готов да части, да великашки узајмљује и великашки заборавља; љубитељ широких гестова мало и фаме ради, али и истински и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Јошт се Ендимион на крилу Тетином ваљушкао, а Роман оседла коња и поочиму јави да је за пут готов. Овај му благослов даде, и Роман, пољубивши га у руку, седне на коња и као муња из места свога рожденија изиђе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Господине капет... Пред нас искочи нека прилика. Реч ми застаде у грлу. У месту, окретох коња, готов да полетим као без главе у ноћ. — Станите, станите! — чујем где непознати говори. Окретох се.
— Пожурите! — виче неко одоздо. — Коњи све више тону у глиб. Војници су рили земљу и наскоро беше готов стрм нагиб. Командир скида свеце с неба.
Кад наиђосмо најзад на друм, мучно стање ишчекивања је врхнуло. Био сам готов да безумно полетим кроз ноћ. Одмицали смо споро, да се не би још издалека чуо шум.
Онда се измаче, гледајући га нетремице, готов наново да скочи, ако би само једну реч проговорио. Дисао је брзо и шкрипао зубима...
Пођосмо сада живље... Стигосмо у Беране. Али Лим надошао, а мост још није готов за коњски саобраћај. Треба прегазити.
Устрептао, чекао сам неће ли се окренути. Застадоше. Она најмлађа наједном се окрете и журно притрча бунару. Био сам готов да пустим коња...
Један талас лупи и праменови воде сунуше преко крова. Мића се унезверено окреће, а доња му усна опуштена, готов да заплаче. Посматрам острво Видо... Једна кућа на њему, онда неке бараке, шатори. На обали се беласа нека гомила...
У питању су секунди. Командир прве батерије појаха коња и викну: — Ко је готов, за мном! Војници се попеше на коње. Неке возове вукле су шесторне, друге четворне запреге.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Оне ће заспати на тренутак. Тај часак ти улови, тргни им мараме с глава и бежи. Отму ли их — готов си. Умакнеш ли им за сто корака, даће ти за њих све што затражиш. У тим марамама је њихова снага!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
далеко од Душановог) и неке његове углавном негативне особине: подложан је рђавим утицајима, окружен лошом околином, готов на тешке грехе.
Чињеница је да Марка у већини песама одликује висока човечност. И због сломљеног соколовог крила он је готов да заметне кавгу са насилницима. А суров је у веома малом броју песама.
Момчил' вати ону крпу платна, па се пење граду уз бедене; готов бјеше у град ускочити, ал' долеће љуба невјерница, оштру сабљу носи у рукама, прес'јече му платно више руку.
а из руке тешким буздованом преша — хитња (на прешу — журно) прешити (прешим) — хитати прзни — свадљив, џандрљив, готов на тучу приварити — преварити приглас — реч нејасног значења: тужни гласи и пригласи (можда је то амплификација као
фулати се — шуњати се фуруна — пећ хабер — глас, вест хаберник пушка — пушка која објављује хазур — спреман, готов (хазур, свати — спремајте се, сватови) хаин, хаинин — неверан човек, издајица, одметник хаирли — срећно хајати —
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Наравно процесија се покварила, Ђоко добио батине и надимак „Потрк“. Лазар Мачак био је омален пргав дјечак, готов увијек на свађу и бој, ако га само неко наљути.
Дјечак извуче из њедара некакву старинску кубуру, па сјекирицу узе у лијеву, а кубуру у десну руку и тако, готов за битку, још опрезније крену према логору Тепсији. — Сад неко има да погине!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А на злочесте путове с неваљалци се састајати и много се у договору с њима бавити, на то сам свакад брз и готов, а на божије послове лењим се и нејмам кад.
— сваки високи дуб стропоштат ће се доле! БОГ СМРТИ Мач му је готов, из кна извучен, очиштен и с обе стране бритко изоштрен; лук је свој извадио из тула му.
и дрвених, а ако ли тко себе лепо из тога очисти и испере, може бити сасуд и за част посвећен за сваку лепу потребу и готов, хубав за свако прихватање своме господару.
Од твоје душе њихову крв ћу ја истезати.« ПАХОРСКИ БОГ СЕ СРДИ Зло је неродна земља, а горе јоште кад готов род сатре рђа, те изчами или црви поједу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Био је бесан. Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није
Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.
Имао је већ и готов наслов који је гласио: „Родитељи, пазите на своју децу!“ а и мото, које је гласило „Ћуд је женска смијешна работа!
Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...