Употреба речи готово у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад је све то било готово, а ја је положим поред мачке да мало спава... Уједанпут чујем како ми тетка усправљено врисну.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Што су први знали, то су други за њима готово и написано нашли; а што су ови за хиљаду и за две хиљаде година изнашли, то они први нису могли знати — ово је

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Онда је овај крај Србије био готово сасвим пуст, не знам, или је то било због каквог иселенија, или су Турци народ растерали, илије куга поморила.

што није било изгорело, Срби раскопају, пенџере и врата и све што се могло одвојити поодносише, и кад пљачке неста, готово сви својим кућама одоше а с нама мало остаде.

рекне ми он кад сам први пут у моју нурију полазио, — ти си јошт млад и не знаш какав је свет, ти си врло млад и нигде готово нећеш бити у друштву твоји̓ парњака у годинама, него ћеш све долазити међу старије људе.

) Ја сам свуда по граду ишао с буљубашама мога оца; ишао сам с оцем и везиру. Наша војска готово сасвим је у граду владала и сав град био је готово као опљачкан: ни на топу, ни на пенџерима нигде ни најмање гвоздене

Наша војска готово сасвим је у граду владала и сав град био је готово као опљачкан: ни на топу, ни на пенџерима нигде ни најмање гвоздене чивије нема, све су то браћа поскидали и почупали,

Ви видите онај Осат: све су оно готово турске куће и деца; па кад ови моји Срби попију сваки по оку ракије и уђу у турске куће, онда неће се знати ни рз

Угреја се нешто фуруна, и ми се огрејемо и почнемо вечерати, али што се тање може и јефтиније, и готово смо постали сви као пустињаци и прави поснинци, зашто је готово нестало новаца. На вечери сетим се ја да је сутра Св.

почнемо вечерати, али што се тање може и јефтиније, и готово смо постали сви као пустињаци и прави поснинци, зашто је готово нестало новаца. На вечери сетим се ја да је сутра Св.

Вели Чардаклија: „Прођи се, човече, вина. Видиш да кажеш да је новаца готово нестало: а знаш куд си се занео и где си”. Повика Јова Протић: „Где смо да смо, дај донесите!

Ово је било у месецу јунију 1806. године. ̓Ајде и ову беспослицу, сан, да вам кажем, али се мени готово погодило. У Тополику једну ноћ сним ја, где идем лепо на ногама, али моја глава одсечена, и ја је носим у рукама, па

испреко Дрине доноси ми рибе дринске, и он ме разговара, али уздише, или је лукав или врло жалостив; то ми није мило, готово би̓ волио да ми не долази с његовим уздисањем. Долази ми дањом и поп Галоња мачвански.

Дођемо у Борак, и тамо је све готово за скупштину. Разговори били су о свачему, а највише о попуњавању на бојевима са Труцима џебане, да гледамо не само

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло би! — додаде Илија. — Ено, све стара потра — готово иструнули они струкови... Познаје се, брате, што је скоро потрвено.

— узвикну наједанпут Максим, чисто смешећи се од задовољства што је тако ухватио у тесно свог колегу, па погледа готово у сами таван. — Јест, ја — кит! — рече Марко и чисто се ошвањи што наиђе на такав чвор. — Хм, хм! Кит — ја!...

Били пришао да види изближе, не би ли? Готово га нека сумња хвата. Хајде па приђе. Кад тамо, а оно — газда Рака чучи у трњаку, па стење и ћути, а рога му стрчи за

— Како си, Радане?... Поп! Поп! поп!... Одакле ти?... Поп! поп! поп!... У ово доба?... Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и

Омане да стресе — не можеш маћи. Притеже, кости му пуцају. Попне се на кола, не могу волови готово да макну. Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак. Дође већ да се свисне од терета.

А данас јок! Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!... Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет

У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«. Сав је тај свет разнолик.

Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!... Тако је то готово свако у бога вече зими. Једно вече тако беше жестока мећава. Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.

Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, столове, лотре — готово сваку дрвенарију што треба једној кући сеоској. Па и отуд му пада лепа парица.

— па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. — Хвала, газда! — О, богами, и ти си готово газда! Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. — Та нек није само мука узалуд! — рече момче.

Он је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов. Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетку и помажу

Напослетку, готово пред подне, устадоше. Видак оде својој кући да начини неке процене, а Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. Уосталом, то име готово и доликује.

Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. — Е, мој Машо, мој драги брате!... Нијесам ја за ова посла.

— викао је старац. — Све се искварило!... Нема ту момка па да га свећом тражиш!... Маро!... Је ли готово? — Јесте, тајо! — одговори снаха.

Заиста, тако је. Ако он убије Лазара, убиће и њега. И онда, Јелица опет неће бити његова. То га запрепасти и готово поколеба... Зар да се одрекне Јелице? Па како ће проживети оне дане до смрти?... Е, али како да остави Лазара?

А напољу је свитао дан.. Прођоше три месеца у Тузи И жалости. Алекси је освртао један дан као и други... Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима. Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета.

Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну... Очи јој посташе живи извори. Она зајеца...

— Добро, добро... А како оно ти би име? — Зеко. Хајдуци се згледаше. — Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. — Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. — Па шта си рад? — упита харамбаша.

Па саже главу и уздахну... Ивану се готово сажали... Помисли: заиста му је тешко... И рече: — Немој се карити, драги ага, немој! Људи смо, па погрешимо.

— поче Турчин и упиљи у Ивана. — Па, вала готово сви! Ето, и ја сам ти се противио. — Знам, знам... Али, онако, ко је то као први почео?... — Оно... како да ти кажем.

А Крушка?... Крушка, брате, као да није Турчин! Ето, реци и сам! — Готово, вала... — потврди Иван. — Зар није он најчовечније радио с нама? — Јесте, није вајде, јесте!

Иван седе да га причека. И није га дуго чекао. Милош дође готово одмах по доласку његовом. После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.

Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван. И одобравао му је све што рекне. Иван се готово раздрага: „Ето, што је човек — мислио је он — прави човек! Зна, брате, прљило га, па зна!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

А кад је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено дело. ПРЕХИСТОРИЈСКА ЉУБАВ На једној каменој равници

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

лека?... Шта каже, твој Јоца? — Ништа!... Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... Ја почех готово гласно да плачем. И моја мати. — Па где је, где је? — У болници. — Знам! Али може ли му се отићи... Штогод однети?.

Никуд подбогом не иду, па и на славу слабо ком да иду. А и нама су жене слабо долазиле, већ само људи, и то готово све само оне „лоле” и „пуста'ије”, као што их је моја мати звала. Дућан готово и не ради.

Дућан готово и не ради. „Зар ја — каже мој отац — да мерим гејаку за двадесет пара чивита? Ено му Чифута!” — Мати не сме ништа више

и нагоре окренутим прстима — управо онако како то праве добри и рђави молери: Сава, која је била тако опала да је се готово на сваком месту могла газити, сањиво отицаше, одбијајући слабачак црвенкаст рефлекс од облачка поврх ње.

Капетан, пак, по имену Танасије Јеличић, стајаше готово цео дан на једном месту, подбочивши се на сабљу. Лице му беше окренуто страни с које лађа долази, а очи уморно и

Ђеда је био... био... као ћу вам казати? Знате; стар човек — готово дете! Прсне неких пута за најмању ситницу, грди, псује, праска, па богме хоће и да удари.

Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио. Пјевао је у цркви, али гласа готово никаког није имао. Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.

— рече баба Стевана. Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама. Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.

На глави му широк сламни шешир с црвеном траком. Испод шешира смеђа коса пада на чело. Густе обрве готово се састају, а међ њима једна дубока бора која се ни онда не изједначи кад господин човјек затури шешир и рупцем брише

У тај пар из школске авлије изиђоше једна кола, па готово трком пођоше улицом. Павао опали из пиштоља, а запаљена се сукија устави пред школском стрехом, а у врапчијем

— рече некако збуњено, узимајући наново вез. — Какав год ви хоћете. А какав ви хоћете? Опет је ћутала. Ја сам готово шапутао: — Кажите какав хоћете! Ништа не одговори.

Па ипак, ех брате, она је, тако ми бога, тако добра, тако добра!... Ну, „велико писмо” је готово. Сачувај га. Можда ћемо му се кад слатко смејати. Твој побратим ВИИ писмо У Н., 17. ВІІ 187...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија. — Заиста не може. Готово да оставимо шетњу за сутра. Клањам се, госпођице! — виче Пера. — Службеница! Баш ми је жао.

И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,« вели опет неко. — »А шта знате! Готово и ми ћемо скоро. Треба и нама да подранимо,« — чује се опет неки глас из прека; — »ваља у рит, да насечемо трске, да

— А, дакле истина је. Е, тај ће, боме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је он ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати! Шта мислите: добити девојку из такве куће!

— Е, је л’ готово? — Све је у реду; сваком своје. Брже остави одакле си и уз’о. Замотај к’о што је и било. Домаћин узе појас, остави

овај... а зар то није било... — Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност — па готово да и није било све онако... Сад већ, бога ми, и ја видим да ми је сав стра’ узалуд био.

Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро! Са Пером је све готово било. Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б.

А ту је, тек што није, још који дан. Ближи се Ђурђевдан, дан венчања Јуле и Шандора. И са часницима је већ готово. А часници су таки људи да се Шандор може само поносити кад погледа међ какву је господу доспео. Стари сват ће бити г.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Црне масти, црне косе, црних очију. Погледа истина блесастог али некако упорног, пркосног. Он је вечито, готово гô, у некој дугачкој, пртеној кошуљи, само спавао и лежао.

Причињало јој се: како увек иду за њом Турци да је грабе, како их чује, види... И тад би, пиштећи од страха, готово луда, заклањајући главу рукама, трчала, бежала, крила се... — Нане, слатка нане, Турци!

Само јој очи крупне, беле. Онако увијена у крпама, нарочито око главе те јој се лице готово не види, са тим својим завежљајима и торбама, као неко клупче вуче се и пузи по улицама, једнако вичући и нудећи биље,

Још као некад, док је била млада, сама она му чисти његово собче, надгледа га, храни, чува и готово једина она што с њиме разговара.

И шта су могли друго? ... Напослетку једва су изнашли, довели тога Парапуту и дали јој га, да целог века, готово затворена у кући, само њега храни, чува, надгледа. Прво њему да однесе ручак, вечеру и све што треба, па онда себи...

пресвученог, но још умрљан земљом како је јурио по чаршији, ваљао се, видео тако испруженог на постељи, где као увек готово мртав лежи и само блесасто мљеска, сише устима, тада би му долазило да га удари, бије, избије...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба Чекмеџијић Прође две недеље, Љуба не добија одговора. Разљути се и одважи да више не пише. Већ је готово на Савку заборавио. Кад једаред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџијићево.

— Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим. Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора набрзо ићи, јер ја оклевање не трпим. — Ни ја! Што има бити нека буде на брзу руку.

Девојка има три хиљаде сребра. Љуба је задовољан, већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.

Љуба матер у руку пољуби. Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила. — Изволите сести. — Хвала. — Ви сте већ готово на нас заборавили били. — Знате, ја сам човек који се не намеће; где ме радо примају, тамо идем.

— Драго нам је. Када је фрајла Варвара казала: „Драго нам је“, устима готово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.

да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом. Управо оде к фрајла-Варвари и запроси је.

Чика-Гавра и Сока, Чекмеџијићева сестра од стрица, са многим сватовима прате га. Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.

— Мицо, ти си смешна! Па, што к теби долази? Овде је готово окукао. — Иди, бога ти, Алка! Тај је тебе обожавао, не мене; а што овамо долази, то је други рачун.

Овај му одговори, ако има с њим посла, писмено нек расправља. Марко се чуди смелости тој од Миливоја; та од њега готово зависи, без њега никуд.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

од једанпут, хиљаде фантастичних вести и свакојаких комбинација, циркулисало је пуном паром, па је све то примано за готово и летило из уста у уста, као насушна потреба првог реда на каквој пијаци препуној и купаца и продаваца, којима је

— Е па готово је! — Фініта Иа цомедіа! — Дакле мобилизација, рат! — Нек је са срећом! Али како у том моменту наиђоше однекуд она

Африка

Они обећавају, сигурни да ћу се, кад се једном вратим и вечерам, предомислити. Међутим ја одлучно устајем чим је готово са десером. Бели се вређају што им кварим забаву; они ме убеђују да се излажем правом самоубиству што идем.

Забадава их уверавам да је сликање већ готово и да неће ништа имати; још пола сата оне не скидају мараму са жене која се под њом гуши.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Кад си луда. И одономад мије кума Перса у цркви преговорила да смо већ последње готово у вароши. Гледим друге, боже мој, накићене!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ди Ронкали онда, примивши то за готово, поче да тумачи капетану лагано, немецки, да је срећа у науци, у анатомији, у посматрању лепих коња, и природе, у

Од липовог дрвета. Коју тамо, целу, тесле, израђују, тако, да, после, само балване састављају и кров на њу дижу. Па готово. Као голубарник. Укшумович му се куне да ће га, кућа, чекати, идућег месеца. Као да ју је од рођења наручио, у Росији.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Има врло вештих проматрача који опазе само неке психичке особине, док неке друге не виде. Други врло тачно запажају, готово као фотографска плоча, психологију народне масе, али не процене њихову компаративну или релативну вредност.

Код сваког превлађује више или мање дух, страсти и предрасуде њихова доба, тако даје готово немогућно бити потпуно непристрасан.

у балканским земљама него у западној Европи, јер јужнословенско становништво није обрађено, модификовано и постало готово једнолико под утицајем цивилизације. Његове су психичке особине простије и јасније.

Напослетку, народи и етничке групе разликују се готово неприметним нијансама у функционисању физиолошког живота. Изгледа да ове нијансе одређују неки број унутрашњих

Ова осећања, готово несвесна, често су узрок разноликог начина мишљења и делања. Досад се није успело да се ове нијансе похватају са

Тада се родила свест о националном јединству. Срби, који чине готово две трећине јужнословенског становништва, продрли су миграцијама у Хрватску и Славонију, у Далмацију и у јужну Крањску.

Због тога су готово неограничени дух пожртвовања и самоодрицања: у току историје динарски су се људи жртвовали до исцрпљења целог народа.

То је била материјална цивилизација врло прилагођена приликама. Изграђени морални појмови представљали су целину, готово читав један добро утврђен морални систем.

је очевидно много лакше за друштво састављено од задруга но за друштво које је састављено од инокосних породица. Готово стални устанци динарских сељака у турско доба и рат за ослобођење Србије који је трајао једанаест година (1804—1815),

Такви су црногорски јунаци, који су готово стално били независни од Турака; такви су многобројни витезови и хајдуци свих динарских области из Турског доба.

Тиме се објашњавају и готово стални устанци не само у Србији, већ и у Босни, у Херцеговини и у области старе Рашке. Ови су динарски људи ратовали

Многе појаве у развитку динарске зоне указују на смену активних и готово пасивних периода; после гласне и гласовите периоде долази друга са зевом или прекидом: начин историјског развијања и

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Крушкотрес Кукурузовић погледа у окрњен мјесец и урликну: — Ајаој, готово је, појели су већ пола мјесеца! Бјежим! Онако неспретан и трунтав, он трком појури према планини, али како се био

— Лијепо смо, богме, почели! С неба сипа читава туча од мачака! Гле, алај тутњи! Смак свијета, готово је! ДЕСЕТА ГЛАВА Опет у џаку — Бркина чађава сланина — Орахове ципеле — Клизави свијет — Коњ скаче на миша —

Мањкало је само још два прста канапа, јер сам већ брком могао готово да додирнем сланину. Ево ме, дакле, успузао сам се до сланине, додирујем је једном длаком брка, канап ми се затеже

Ваља знати да мачак Тошо у посљедњих неколико дана није готово ништа јео, па му се може опростити ова његова халапљивост.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

) то је готово невероватно, али чињеница је да Весна дели и колаче и батине са мном. Понекад неку своју тајну. Та није ништа нарочито.

- погледао ме је очима које су понекад биле без икакве боје, понекад плаве, а онда кад је налетео на ону наставницу, готово црвене. Доћи ћеш ти већ на то! - застао је и звизнуо кроза зубе на начин који је и мртвацима дизао косу на глави.

- рекох свлачећи ципеле и капутић. Атаман их је био већ свукао, само што је Рашида била бржа и готово не додирујући табанима ограду успела да претрчи оних педесет метара, смејући се. Сада је био ред на мене.

Његова глава у црвеном вечерњем ваздуху била је готово бела. Помислих како бих, да сам девојчица, уздрхтао од главе до пете гледајући га, али Рашида само рече да је гладна и

Она би климнула главом, прешла ми руком преко чела, готово сам осећао тај длан док сам улазио у сан, мислећи да је сутра мамин ред и да ће се очеве приче од вечерас поновити и у

Мачку или куче? Било шта да је, то савршено личи на Рашиду. Мрак је падао нагло и готово чујно, и кад сам престао да се смејем, чинило ми се да га осећам на образима, на рукама, и свему.

Сада сам био готово одрастао, али нисам желео ништа. Ход друга директора кроз двориште био је као наилазак црног ветра.

Због своја два метра био сам готово незаменљив и то ме је обично доводило до усхићења. Сада ми се није ишло, иако сам знао да би очи свих девојака биле

У дворишту њене куће плакало је оно малецко и она се готово изван себе сручила низ насип. Тако сам остао сâм на шинама још топлим и звучним од проласка воза, крај телеграфских

Од рођендана, од новаца, за свеске, куповина у бакалници и тако даље. Имаш ли ти нешто? - Повукла ме је за лакат и готово оборила. - Имаш ли или немаш? - Немам. Отац ми не даје новац за куповине, књиге, свеске, нити било шта!

У том тренутку готово сам мрзео свог оца. Како се само уклонио без речи. Било ми је некако криво што нисам боље погледао. Ти очеви!

Уосталом, оне са којима сам имао посла нису ни биле вредне да се човек због њих туче. Биле су, готово све одреда, лакша роба.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију или шалу готово. Духом претежнији од господара Софре. Деце није имао; он сам собом и женом може живети.

— И то је у реду, упадне Кречар. — Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. — Дакле хоћемо ли, Кречару? — Свршено је. — Дај руку. — Ево, ја носим десет хиљада! — Ја двадесет.

Сасвим је погођен. Госпорад Софра сам себи се допадне. Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди.

— Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо? Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. — Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? Љуби се с њим, стари су знанци.

Научио је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи. Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Феніце”, и то кроз „водену” капију.

Гдекоји играч узме на очи какову, пође корак два, па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч. Други опет, готово трчи да ангажује. То је један трговачки калфа.

Сала од страха готово празна. Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу. Већ је насред сале. Магарац пун прапораца на

Чамча дође к столу где је господар Софра са својим гостима, и јасним гласом рекне, готово виче: „Изволите руског теја!”, да сви чују. — Хоћемо, — рекне господар Софра. И Полачек хоће.

Коме неће у очи пасти? Но родитељи испитују, погађају се. Не иде му у рачун. Једна лепа, млада удовица, па богата, готово да полуди за њим. Не допада му се што је лако победу добио.

На цркву пет стотина. Пери малу кућу и хиљаду форинти. Натарош пише. Све је готово. Софру подигну из кревета, подметну под тестаменат један стари протокол, и господар Софра дрхтајућом руком потпише име.

” Сутрадан је јуриста већ у дванаест сати код „Беле лађе”. Ето и Шамике. — Је л’ готово? — Јесте. — Најпре да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати. После ручка читају.

— Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. Јуриста прими и захвали се. — Чекајте, амице, још није готово. Ви радите код нонина? — Јесте. — Принципал радо вас има? — Он је са мном задовољан и ја с њим.

Црњански, Милош - Сеобе 1

издалека, једнако се причињавале као раширена крила, са дубоким стрминама под собом, чинило му се све то врло лако и готово да полебди у ваздуху.

Ломни као оно стакло великих отворених врата, што им је било на домаку стола, танко, трошно, готово да пукне и да се распрсне, под изненадним притиском лактова, штапова, мачева и намештаја, не помислише, ниједан, да су

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Извођачи љубавне магије су, као што се и види из наведених примера, готово увек девојке (каткад удовице). Има, међутим, и оних у којима враџбине бацају момци.

Од седам дана у недељи, у љубавној магији користе се готово искључиво уторак, петак и субота, а доба дана је — вече. Ни ово није случајно: ови дани у недељи и вече представљају

⁵ Готово све чини које имају за циљ подстицање плодности управљене су на младу, јер се у нашем народу углавном мисли да је за ја

). То што је нероткиња спремна да поједе готово све оно што људи нерадо или уопште не једу, најбоље и најочигледније показује колико је снажна њена жеља да затрудни.

Ови делови животиња симболи су плодности и промене, а саме ове животињице су готово универзални симболи мале деце и јављају се у митовима, бајкама и сновима.

Док према мајци постоји готово свето дивљење и поштовање, према нероткињи се испољавају презир, мржња или, у најбољем случају, сажаљење.

учесници супруге и супрузи, а, осим њих, некада и свекрве, дотле су у поступцима везаним за магијску контрацепцију готово искључиви учесници саме супруге.

Осим тога, магија за плодност изводи се јавно, а магија за неплодност готово увек тајно. ТРУДНОЋА ОЛАКШАВАЊЕ ПОРОЂАЈА Многобројни обичаји и поступци који се изводе за време трудноће везани су

Занимљиво је, међутим, да се при опису тих обичаја готово нигде чак и не наслућује њихов смисао, односно не спомиње се да су ти поступци усмерени или на сакривање породиље од

да се нешто чини или не чини, често и дају овим правилима неку свету, неприкосновену моћ, тако да им се трудне жене готово слепо покоравају.

Занимљиво је и значајно, такође, да је и последица кршења овог табуа, уз неке варијације, готово иста у разним крајевима.

У српском народу постоји изузетно поштовање, готово обожавање кума. Кумство се сматра за највеће сродство, а кум се поштује више него и рођени отац.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Преседели смо тако и не примећујући готово читав живот у том дивном, миришљавом подруму у Косовској улици, у коме су се окретали стари филмови.

— Немамо сата. Онда су чули грмљавину авиона. Најпре удаљену и потмулу, а затим веома снажну, готово заглушну. На врху брда авион се чуо много боље него у долини.

На врху брда авион се чуо много боље него у долини. Изишли су из кухиње и погледали у небо, које је постало готово љубичасто од врелине. – Ово је онај у три... — рече калуђерица другој сестри. Вријеме је да даш кравама...

Њихова тамна тела и ознојене кичме стизале су нам готово до лица. Мирисало је на мушкарце и на смрт, али Андреа је посматрала цео призор без икаквог узбуђења, баш као да листа

Онда је замишљени Бел Ами приметио како тамна боја асфалта постаје бледа, а мало доцније готово сасвим бела. Сунце је изишло иза биоскопа »Империјал« и учинило да сваки поглед бачен на трамвајске жице буде пресечен

Због тога су младићи, не престајући да разговарају, заузимали позиције за старт, приближавајући се готово неприметно изабраним девојкама, корак по корак, једва приметним помицањем ђонова по патосу.

Вешт попут изгладнеле и дуго прогањане звери која вреба храну, успевао је да се убаци у то међувреме, у тај кратки, готово непостојећи пасаж, и да при том попут клизача на леду изведе окрет и изненада се нађе лицем у лице са будућом

Не додирујући готово земљу, трчао је бежећи од света у коме се неком грешком родио; трчао је, у ствари, према мору, а никада није стигао до

у снопу светлости која је долазила кроз прљаве прозоре преламајући се кроз милијарде честица прашине, она је деловала готово нестварно — као знак за жену и њену суштину сведену само на силуету.

Посивели као крајпуташи, прскривени фином, готово неприметном прашином, старци чекају својих пет минута, онај час када неко од занесених возача пребрзо уђе у кривину и

крије од тебе: понекад га угледаш како излази из кола и замиче у неки пролаз — мутни наговештаји — понекад те готово очешу девојке у крзну, љубазни, елегатни младићи угашених погледа, лењи и блазирани — познате зверке што на својим

Кондуктерски приправник на пробном раду Лука Ристин имао је девојку до које му је било веома стало, готово исто толико као и до транзистора »Сонy«. Одлучи због тога да је поведе на посао. То није био први пут да га она прати.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— А ко би те поче? — пита Марко. — А ко, нâко ђаво сâм! — рече драго. — Ко би томе краја ухватио!? Нема племена, а готово ни братства, да се не покрвише међу собом!

бјеху упрћене врећама; оне три из других брастава ношаху голема бремена, јер, по наруци, покуповаше што Божићу треба, готово за све остале Његуше! Кнежева мазга бјеше претоварена.

Ниједан од те тројице не бјеше још „мрчио пушке“ против непријатеља, јер бјеху готово дјеца, за вријеме пошљедње војне; али, на жалост, сва тројица се огледаше у међусобицама с Бајицама и ту се показаше

Овај се сјети шта треба учинити, окуси, поклони се и предаде чашу приставу. Све је то брзо било готово, све се свршило журно.

— Да сте јунаци, да се толико стотина година борите за своју слободу, да сте готово непрекидно ратовали с Турцима и одбијали њихове силне војске, да сте заједно с Русима ратовали против Француза. Ето!

— Протекоше готово два мјесеца откад бокељски главари отидоше у Русију, а о њима никаква гласа, кад, њекако о Усјековању, стиже царски

човјек који вршаше службу духовника у њиховој домаћој црквици, а њему, старијем брату и млађој сестри бјеше учитељ, готово у свему домаћи старешина.

како то скромно било, а оно сада дознаде да је владика у вријеме мира скроман богомољац, који живи у манастиру, који готово нема никакве свјетске власти.

Дође му пред очи стари Мргуд Шутов, у коме се оличило готово стотину година прошлости црногорске, вијек саме борбе и патње!

Каква разлика између њега и Стевана Бајова, чије би причање, готово од ријечи до ријечи, могао написати, па да остане као лијепа страница повијести.

да је и Милица кнежева тако вјерена с једнијем Цуцом, али да се о томе живо ради да се вјеридба развргне, јер је Цуца готово богаљ и „суклата“. Сви су браственици зато да се вјеридба развргне, само Крстиња не попушта, а кнез се поводи за њом.

Онамо приме то за готово, те све владике руске саставе једно грдно писмо против нашега владике, и то писмо пошаљу по ђенералу Ивелићу.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Како су се, пак, дечјом песмом до сада скоро искључиво бавили педагози, та суштина је остала готово недирнута. Ову су проблематику васпитачи поједноставили до недозвољених граница, свеједно да ли су сами састављали

У читаоницу сам се увукао готово кришом, чланску карту годинама нисам обнављао. Запутих се у сутерен, у одељење каталога.

Због тога су сва средства отпора дозвољена, препоручљива. Готово је са идилом: дете је прогнано из раја, из средине пуне љубави и разумевања, ако је таква средина икада и постојала.

далеко у потврђивању савременог градског језика; он обавља један посао коме би се, да је жив, Винавер дубоко радовао. Готово је са гусларским дужинама које су мучиле Винавера: сав је Поповић у скоковима, у наглим скретањима, у мушичавим

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА: Но ја видим у сваког готово по једну кокарду; зар оћете да носите по две? ЛЕПРШИЋ: Ово су кокарде маџарске, а наша је жеља имати српске.

ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, како? ЛЕПРШИЋ: Кад може српски војвода, зашто не би и ми? ЗЕЛЕНИЋКА: Готово имате право. ЖУТИЛОВ: Било је битке. ЗЕЛЕНИЋКА (живо): Је ли? Гди? ЖУТИЛОВ: На млого места; но није најбоље испало.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Што се тиче илустрација, овде су унете готово све до којих се могло доћи. Од појединих наших старијих писаца нису се могле наћи никакве слике; од некојих најновијих

Стара српска, средњовековна књижевност, готово искључиво црквеног карактера, коју су црквени људи у црквеним идејама писали за црквену употребу и за црквене читаоце,

За ту књижевност у Срба се готово није ни знало, и ако је ко од образованих Срба и познавао није је сматрао као своју.

У то време, Србија, готово пуста, била је само београдски пашалук, у коме две аустријске окупације нису измениле жалосно стање ствари; малена

ИИ) Прелазно доба ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ, доба које иде од 1810. до пред 1848, и захвата готово целу прву половину XИX века.

издате су им више као конфесији но као народу, и у новој отаџбини организовали су се као целина на верском темељу, готово у виду једне теократије.

Између њих и народа долазило је стално до сукоба, готово на свим црквено-народним саборима. Народни представници и варошке општине тражили су да се власт митрополита и владика

»Последњи деспот« постао је народни херој и мученик, симболична личност, коју су историчари, песници и беседници за готово два века стално помињали.

Они су, сем Ђорђа Бранковиха, калуђери, служе се језиком старије српске писмености, њихов посао је више преписачки и готово искључиво црквен.

световњака који је младе учио ономе што они нису знали и што је у њиховим очима било излишно; руски Синод је Суворова готово сасвим напустио, а изгледа да је и сам Суворов био незгодан човек за тежак посао који му је био поверен.

Срби теже да се, ради своје националне и верске сигурности што више приближе Русима, да се готово изједначе са њима, и главна последица тога је била да се у српској цркви и књижевности напустио старији

за Србе; неколико важнијих писаца у другој половини XВИИИ века, Јован Рајић и Глигорије Трлајић, писали су готово чистим руским језиком; 1793.

Милићевић, Вук - Беспуће

Све га је сметало, бунило, узрујавало. Он је већ толико пута, и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, урезале му се у памет и непрестано се понављале, мучећи, прогонећи, кињећи.

и кад се наједном њихове очи сретоше, њему се језик заплете, причање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде. Он ућута и гледаше преда се. Видјело се да му је било неугодно што је то све причао брату.

Прошле су га биле те ватре и грознице; он је био готово преболио и заборавио нешто за што је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.

излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету са подсавијеним ногама које млатараху подбадајући лијено кљусе, и готово додириваху земљу.

и задовољна међу мноштвом другарица, заборављајући своје усплахирено дјетињство, и призоре који су је дирали до плача. Готово двије године, она је живила тим спокојним животом; обилазила је мајка више пута, задржавајући се кратко вријеме,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

’Оће крканлука! — Коју? — запита Каја, која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била. — Па онога мачора!

— виче љутито газда Радисав оштрећи »федермесер« о тањир. — Дај шта има, ма и не било све готово!... Не могу више да чекам. — Ама још није готово! — виче из кујне домаћица. — Дај, какво је да је!

— Дај шта има, ма и не било све готово!... Не могу више да чекам. — Ама још није готово! — виче из кујне домаћица. — Дај, какво је да је! Знам ја твоје ујдурме!..

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Но већ све сам препатила. Све ј' готово, само брже!“ Па га собом млада трже, „Јера“, вели, „у планини Неки ми се жубор чини.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Старац ме усједе на свој кревет, стави ми сат у руке и без даха се загледа у моје прсте. Кад је навијање било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен прошапута: — Аха, ради, ради,

човјек сјећа с првим сумраком: а заборавља их с пијевцем зорњаком, који гласно најављује крај свакој чаролији: — Готово је, а сад на посао, ваља и јутрос љеба јести.

— Ето ти, готово! Присилно наоружан тешком гранатом, калајџија одједном осети да ово између њега и Рожљике више није шала, први пут

Читав рат му сељак надура и на својим леђима изнесе, а кад све буде готово, опет по нама тарапана и клепет. Суђено тако, шта ли је.

Кад би све готово, Микан презриво искриви лице: — Фина старетинарница, то ти је. Командант само хукне и наставља: — Тамо иза музеја,

Милорад погледа по дружини и шеретски приупита: — Је л све готово за плакање, да се почиње? — Добићеш ти по глави! — попријети Цар. — Хајде, ожежи!

Најзад скаче на ноге и бучно испада из канцеларије. Цар се окреће за њим, поднадулих очију, и пријегорно шмркутне: — Готово је, и овај ће за који дан одмаглити у бригаду. Ово ми је већ пети-шести кога су одмамила Ђурина писма ...

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МАЈКА ХАСАНАГИНА: Њени. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: То ће момци да изнесу. Више нема шта да се чека? Је ли готово? Идемо? ХАСАНАГИНИЦА: А дете? А да се с дететом опростим? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ајде, опрости се, ал се опрости брзо!

(Затамњење) ИВ СЛИКА ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ МУСА: Кад једном почнеш да завидиш, готово је. Томе никад краја, никад се нећеш смирити.

ХАСАНАГА (Јусуфу): А прстен? Види, молим те, прстен! Карика је готово овална и целом површином обрађена орнаментом стилизоване лозице у коју су смештене розете!

Чудна ствар... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Не знам због чега отежемо! Шта си сад запео? Досад је могло да буде готово! Немо, бре, да си такав, изнеси то дете, шта те кошта, па да ми идемо даље! Свако својим путем!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Па те његове сиве, готово блесасте очи, доња посувраћена усна, струља и улепљена коса, све је То изгледало гломазно, неспретно, тромо и дивље!

— ’Ће иде? — промуца он. Па готово бежећи, натрашке изиђе из собе и завуче се под амбар у башту. Завуче се и поклопи ничке к’о нека клада.

Само ја и она живели смо од моје масе. Отац ми беше умро пошто упропасти гоТово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се

Сео сам близу прозора и узео да читам. Из баште душе ветрић. Занесе ме читање, утонуо сам у приповест, па готово и не дишем. Одједном чух кикот, тргох се и погледах, а оно башта пуна комшијских девојака.

Она њена снага, лепота, једрина заношаше сваког, а највише Стојана, који се доцније, кад је одрастао, готово никад није ни одвајао од ње. Увек су били заједно. На њиви, пољу, увек, увек беху они једно до другог.

Поче се пењати, готово трчећи. Задигао главу, пригрлио корпу грожђа што је на просио и коју ће сад продати у чаршији за ракију.

Тако и сада. Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђима, ипак му она приђе и поче да му је навлачи. Мита је благо задржа: — Нека, нано; боље ми је

А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме. Али он не само што је узео, венчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог

Не због њега, колико због њих, куће му: оца, матере му. Нарочито матере, онако забатаљене, потамнеле а престрашене. Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора

Жене још јаче заплакаше. Не могах ни ја више да издржим. Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна,

ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА И Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу. Дугачак му гроб. Више гроба штрчи му дрвен крст.

суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу с обрашчића. — Шта па ти? — кроз плач почела би као да га кори.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ја сам се овђе, око ови ђекоји мали, толико мучио да би наши ђекоји списатељи могли готово читав роман написати“... А једном, упоређујући с радом на народним песмама: ...

А кад све буде готово, он се са својом кћери у кулу затвори н даде ову зазидати, царевину преда свом верном једном слуги да влада и царује

Покаја се готово, али се досјети те заповједи једном оклопнику: Иди па убиј тога и тога човјека, и донеси ми везену мараму.

Кад је царев сип угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже боље папучу назује на десну ногу и видећи да јој је не само таман на ногу него да је

УСУД Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И бог им да те стекну у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме.

“ И тако једанпут рече своме брату: — Брате, није право, ја све радим а ти ни у чему не помажеш него само готово једеш и пијеш. Ја сам наумио да се поделимо.

Па онда окрешу добре батине, и кад ови онако напити прилегоше да се мало одморе док јело не буде готово, а они навале на њих батинама, па их поубијају.

би што чуо, а у цркви побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили и готово почупали. Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца? Дај моја два новца!

Вријеме иде, готово док дланом о длан удариш, година прође. Тако прође једна, прође друга, па богме и неколико годиница — откако је дијете

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ИСАЈЛО: А откуд ти то знаш? МАНОЈЛО: Како не би знао, кад код нас у кући Немци сваки дан готово једу. ДОКТОР (гледи у Манојла, прстом показујући у звмљу): Јест, гљиве, и гљиве су врло пријатне.

(Приступи и удари Доктора припут бо челу). Сад је готово. ШАЉИВАЦ: Бог и душа, тај штап вреди млого! ПУТНИК (Исајлу и Манојлу): Сад га пустите. МАНОЈЛО: Богами, ја не смем.

ЉУБА: Зар не видиш како је лепа? СТАНИЈА: Видиш, кјерко, то је срамотно. Која девојка показује голе прси? А она је готово сва гола. Срамота добога, него скини, па баци у ватру. ЉУБА: За то смо дали три талира, мајка.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ево опет некога. (Навуче вал.) ПОЗОРИЈЕ 3. ПЕРСИДА (дотрчи), ПРЕЂАШНА ПЕРСИДА: Таки ће готово бити, милостива госпођа. И Глиша и Стеван се забунио. ПЕЛА: Они су добри момци, и Срета и (тргне се)...

Него, штогод од шећера. ПЕРСИДА: Разумем. ПОЗОРИЈЕ 4. СТЕВАН, ПРЕЂАШЊЕ СТЕВАН: Милостива госпођа, готово је. ПЕЛА: Таки, Стево. (Узме велику мараму, Персида јој намести, потом са Стеваном за њом и малочас врати се.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

око три и по минуте као тетура по пољанчету, вата се за стомак и говори ли, говори, и таман кад помислите да је најзад готово, госн Суле се опет придигне и још мало поприча, па тек онда дефинитивно падне мртав, само се у кадру лепо види да је

Ако се више не појави у киоску готово је с јединим правим пријатељем! Осећала сам да без њега не вреди чак ни успети у животу, кеве ми!

поетских генерација у кабинете, одваја се од духа народа и потпада под јак утицај херметичког стила, кога одликује готово британска уздржљивост и контролисаност емоција ...

Нигде!“ Али, то је било тако давно! Сада ми је било готово свеједно шта ћу да радим, само ако се то плаћа. Мишелино је покушавао да ме одговори од запослења: — Требало би

— Змија? — запрепастих се ја. — Каква змија? Да сте га само видели како је убио тутањ из „Три грозда“. Готово ми га је било жао, онако престрављеног, на часну реч!

— Мислим, ко ће бити тај њен муж? Маман изиграва коцкицу леда: — Баш ме брига: биће то њен муж и готово! — Онда, остаје још једна ствар... наставља матори. — Како ће ме звати?

Чича Мића и готово прича! — Драги докторе — рекох следећег јутра — стојим вам потпуно на располагању! Само напред! Чепркајте по мојој

Касније сам детаљно спровела истрагу и открила да мужеви оне две сексуалне несрећнице готово и не излазе из кревета: први, онај историчаркин — из кревета једне дактилографкиње с пегама на носу, а други — неке

И ту ти наш физикус, мануелац ил шљакаторе пита Шефа од сценографије, је л' готово, а овај. каже: „Готово и ово срање, хајд куд који, мили моји, срећна вам нова!

И ту ти наш физикус, мануелац ил шљакаторе пита Шефа од сценографије, је л' готово, а овај. каже: „Готово и ово срање, хајд куд који, мили моји, срећна вам нова!

Укратко речено, он ме научио готово свим важнијим стварима потребним за сналажење у животу. Чему то, упитаћете сигурно?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Ви ми нисте ни полак приповедали што се ваше фамилије тиче, и да није било вашега момка, не би ни знали готово ништа. АЛЕКСА: А у чему то?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Његов глас постаде врео и несносан као код алкохоличара. — Мислим да је сад већ готово. Бар се оданде више ништа не чује. — Готово? Тек почиње, — рече онај смејући се, — тек почиње.

— Мислим да је сад већ готово. Бар се оданде више ништа не чује. — Готово? Тек почиње, — рече онај смејући се, — тек почиње. То један нови човек пушта први пут свој глас.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

СИМКА: Нема шта да мислиш, него да пожуримо, ако нећеш да нас ко претече. АГАТОН: Готово! СИМКА: Ама, немој „готово”, него 'ајде, јер, бојим се, уселиће се Гина. АГАТОН: Хоће! 'Ајде да се некако извучемо.

СИМКА: Нема шта да мислиш, него да пожуримо, ако нећеш да нас ко претече. АГАТОН: Готово! СИМКА: Ама, немој „готово”, него 'ајде, јер, бојим се, уселиће се Гина. АГАТОН: Хоће! 'Ајде да се некако извучемо. (Гласно.

СИМКА: И што не запита Агатона, Агатон зна те законе. ГИНА: Па ви и не знате шта је све било; дошли сте на готово, кад је Прока већ освојио кућу. МИЋА: Како освојио?

АГАТОН: Готово и треба да се зберемо, јер имамо заједничку невољу да збринемо. ТРИФУН: Е, а коју то? АГАТОН: Е, па ту што сте сви

ПРОКА: Готово... Боље је да не види оволику гомилу. АГАТОН: А уклонићу се и ја, нећу да изгледа као да сам га нарочито очекивао,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Браниће се, браниће, до последње капи. Потоварише чобани своје торбе, заокупише стадо и лагано, готово невољно пођоше низ планину. А планине и појате остале су пусте... СИРОТЕ МАЈКЕ...

— Само право и гурај — вели он и запиње још јаче. Запех и ја, и тако се дочепасмо једнога фургона. Он ме готово убаци, те му додадох руку и извукох и њега. — Тако — говорио је трљајући руке — све иде на снагу...

Осмехивали су се на шале, али је још било сете на њиховом лицу. С времена на време би се замислили и лак уздах, готово неприметан, отимао им се из груди. Само не задуго. Сунце је освајало, а у вагону била запара.

Сунце је освајало, а у вагону била запара. Људи поскидали капе и гуњеве... Ређају се нови утисци и нарушавају онај готово устаљен ток мисли, а што ближе команди, у свима расте осећање ишчекивања о том новом животу.

Бојажљиво сам се кретао и готово застрашено приђох столу за којим су седели поручник и наредник. Нисам заборавио да им прво кажем чин.

— Разумем! — понављао сам, а при поласку замало да војнички поздравим и готово стидљиво се дохватих за шешир, и упутих у правцу оних шатора и људи около њих.

С времена на време чуло се рзање коња, а из поља је допирао метални звук зричка. Звезде су невино жмиркале.. Готово да заспим, када ме пробуди неки шум око шатора. Неко задиже шаторско крило. — Поднаредниче, ево, нашли смо. — Шта то?

Тако разговарајући стигосмо у село Велики Бошњак. Подне је давно превалило. Село је било готово пусто. Испред једнога храста опазисмо само неког старца повијеног до земље.

Чинило ми се да је сада одсудан час, и да од овога плотуна зависи судбина свију нас... Шрапнели се распрскоше готово један поред другог, изнад храста. Котлину је обузимао ропац. Грувале су негде и бомбе, али они са ливаде ни да макну.

— и, као врећу, спустише леш да се одморе. Иако се смрт кесери готово иза сваког жбуна има ипак нечег језивог у равнодушном изразу ових људи...

Још пију и пиво... Прођосмо мост и, на крају вароши, на некој пољани, готово у сам мрак, постависмо бивак. Строго је наређено да се из логора нико не удаљује.

— онда поверљивим гласом додаде: — Сада ће бити прелаз. На карти гледамо где је та бара. Од Митровице, готово до Шапца, паралелно са реком Савом, протеже се мртва река Битва, широка сто, двеста метара, а негде је и шира.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

»Шта је то..... шта хоће ове жене ?... Да ли ја то добро чујем! Па овде готово сви доводе децу под морање. Је ли то та српска жудња ва просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у

Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије... Пустити децу тако у свет. !.. настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња. — Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.

— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу. Да је раније па да свратите, али је већ мрак... Гојко се трже и готово одскочи корак натраг. — Како... не, не, молим... Има времена, други пут... — Е онда до виђења. Лаку ноћ!

Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави

Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа. Љубица готово не дише ; сва се претворила у трајну, жудну пажњу. Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.

Јер шта бисте могли навести за разлог?... То не може бити, верујте ми. — Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнув се малко, али му са лица не силажаше она љута

Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије. Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.

— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.

— Дошао је акт... сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом. — Шта... какав акт ? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.

Та он јој је ипак друг, то исто што и она. Сутра се то може и њој десити. — Молим вас... Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху. — Зашто ?... Зар да пропустите овако занимљив призор!

Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути. — Зашто нисте дошли к мени раније ? Што сте трпели толико зло без невоље ?...

— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему. Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Плива низ Ђетињу, па у Мораву, па у Дунав, па из Дунава у Црно море, а из Црног мора у бестрагију! Готово је са алкохолом! За вјеки вјеков! ГИНА: За вјеки вјеков, до прве прилике!

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Господ проговори: — Анђели моји, дело моје још није готово. Њему још нешто недостаје па да буде савршено... Хоћу, данас, да створим човека — биће разумно, биће које ће славити

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Државник Симон и лекар Мирон!...” Кад сам прочитао неколико листова (у сваком готово била је опширна биографија чувеног и родољубивог лекара), решим се да одем господину министру привреде земаљске.

Многи листови препуњени депешама и изјавама оданих грађана. Све су те изјаве и честитке налик једна на другу, готово рећи разлика је само у именима и потписима. Ево једне: „Председнику Министарског савета, Господину...

Настаде на све стране јако интересовање и замало те дође дотле да готово стадоше сви послови. и трговци и лиферанти и чиновници и пензионери и свештеници, све је то у неком грозничавом,

Слушаоци, бледа, испијена лица, тупа, мутна, готово бесвесна погледа, са рукама под појасом, као да оживеше на ове мудре речи.

Човек онај, средњих година, мрка лица, које се готово и не види од дуге косе и браде, седи, ћути као и дотле, и некако замишљено лупка дебелим штапом по земљи.

На глави сила од превоја, облога, тифтика. И ако би баш и хтели приносити нове жртве, нису могли, јер на телу готово и не беше места за нове ране и убој.

Убрађена шамијом затвореножуте боје. Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач,

Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. — Шта ти је, јеси ли ти луда жена?

Жао ми га јадника! Није био рђав!... Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре. Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи. У сиротињи је, али га многи помажу. Свима нам га је жао, али сам је крив...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....

Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту

Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће. Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!....

Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!...

Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«. Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.

Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види. Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и

Уредише и њих и све приставише... Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре. Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати

— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. — Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. — Ја сам први! — Јок, ја сам! — Нисте ниједан, ја сам.

— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово. Нађи и једну жену. — Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. — Море, не поверавај се чичи!

Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља... А комишиоци готово престали радити. Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне

— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. — Ама коме? — Ко кога одведе? питају готово сви. — Одведе Јово Перов моју прију Милицу. Настаде ларма к'о на вашару...

То је значило, да ће ићи најмање два часа... У саму ноћ вратио се. Дошао је на вечеру, али није готово ништа окусио. Пио је вина и отишао у свој стан. Успут је узео дувана...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: Јесте, Јевремова. Дао их бог много! МАРИНА: И све живо? ПАВКА: Готово. МАРИНА: Овде? ЈЕВРЕМ: Сви су овде. МАРИНА: Много их има. (Павки.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Самом Шмиту ти су, готово надчовечански напори такође навукли болест, која му је убрзала смрт. Изнуреност га је и спречила да доврши своја

Са Бибовим апаратом постоји та незгода што је он готово непокретан. Ма колико да је светлост његовог рефлектора јака, она може да осветли простор испред апарата само за

Кад смо, сазнавши да се налазимо на доглед Саргаског мора, изашли на палубу брода, били смо обасјани готово тропским сунцем. Ветар се био потпуно стишао и површина океана била је скоро као огледало.

већа од 6 кубних сантиметара на литар воде; у близини афричких обала, са једне и друге стране екватора, налазе се воде готово потпуно лишене кисеоника.

Али како, у колико и по каквом механизму, не зна се данас готово ништа и то ће још за дуго време остати мистерија. XXИ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Али исто онако како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани

Памти се да из амама готово није избијала. Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали. Три пута бежала као девојка.

Три пута бежала као девојка. Три пута се турчила. Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг. И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу,

И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.

Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио. А деду памти само по једном. Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда,

Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши. Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан,

Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала. Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је

оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.

Мати да премре од страха. И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, иако се увелико почела да бори са сиротињом.

Већ је почела и готово продала онај горњи део баште иза куће, који је гледао на улицу. И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су

вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати. И онда тако сваки дан.

Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти. И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

пуну годину, а три мјесеца по његовој погибији, обрадова старе и сестру безбратницу, мушкијем чедом, једином узданицом готово истражене куће.

“ Момци пуцаху сваког часа с врата. Браственици готово сви, измјенише се у полажење. Пило се и веселило до саме зоре. Јана преобукоше у црногорско рухо и затакоше му

Ћелија бијаше пространа колико би три пута крочио про ње и, готово, празна, јер од покујства не бјеше до ниски кревет у нуглу, трпезица једна уз дувар (на њој крчаг за воду и леђан), и

Петар, (још за живота прозван светијем) бијаше тај човјек што сјеђаше сад на дрвеној столици, према тињајућем огњу у готово, празној соби, оборен мислима. Да, читаоче поштовани, то бјеше главом Он.

Пред вратима раскорачи се, па стаде махати главом готово с рамена на раме. Пламичак на врх трске, узвитлан струјама, лискаше лијево-десно, као да подражаваше клисара.

Радо су га слушали, а радије се припремали (готово сваки без Владике) како ће га задијевати, јер је и игуман био велики шаљивчина. Али је вријеме већ било обједу.

Но ето тврдо спавају. Тло под њима бијаше, готово, пепео од људскијех костију. С њега се не дизаху утваре одрубљенијех глава, ни окљуванијех тјелеса, да им се у сну

Часници у тој војсци не бијаху окретни (као они први што му се приснише) но троми и, готово сви, ћоси. Он је јурио међу њима, час на коњу, час у колима, пролазећи големе равнице и брда...

Лагани сјевер забридје гором. Оташ гледну на више и остали за њим. Сунце бјеше готово до полак веба. „Е, до сад бисмо сигурни, а посад, богами, не“, започе четовођа.

Црте лица им скрутише се; израз повјерења у себе, пријегора, прегаоштва, указа им се готово у једнакој мјери. Један другоме читаку из очију сваку помисао што је коме мозгом лијетала и осјећаје што им груди

“ рече Оташ сам собом. Киша преста а сунце сину, одједном. „Хоћемо ли слазити већ?“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...“ „А, глете, браћо, врћу се!“ рече Јанко, као престрављен. Другови му насмијаше се.

Стога привише се једно уз друго и одрастоше готово у потпуној слободи. А растући тако, без прећеране његе, развише се и оснажише куд и камо боље од Венцела који кан’да

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Ни горе без врлети, ни шенице без снијети. — Ко ветар сије, буру жање. — Зло рађење готово суђење. — Од лоше њиве — чанак сочива. — Зла работа гора плаћа. — Ко се пса не одбрани, не умоли га.

— Онај добру памет имаде који својој памети много не верује. — Мудром јунак коња води. — Добра памет готово господство. — Људи се по одјелу сретају, а по памети прате. — Клони се луда као и света.

— Ђе ће крушка но под крушку? — Жена је врагу с удице утекла. — Женска је суза пасје храмање. — Зрело зрно — готово стрњиште. — И бел коњ једе зоб. — И празилук има белу браду — ама реп му зелен. — Ја ага, ти ага: ко ће коња водати?

По судовима се не ћерали, а будали опростили! Туђе међе не преорали, туђе муке не жељели! Туђа мука — готово проклетство!

“ тако да се чини да челе зује. Само један од њих зове се газда и он се учини да је дремован и готово заспао, а понекад и захрче.

од њих узме невјесту за руку као дјевер, па онако иду од куће до куће и просе јаја, а пред вече дођу на пијацу гдје се готово сви варошани искупе.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; „Не завидим, на част сваком своје“; а ја ћу само готово да скупљам оно, што је народ Српски већ измислио.

Пјесме, загонетке, и приповијести, то је готово народно књижество, коме ништа више не треба, него га вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању приповијетки

У том нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања, готово послије тридесет година, поправио своју једну погрјешку, па још није погодио, како би требало. И. ЗЛА ЖЕНА.

језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; „„Не завидим, на част сваком своје;”” а ја ћу само готово да скупљам оно што је народ Српски већ измислио.

У томе нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања готово послије тридесет година поправио своју једну погрјешку, па још није погодио како би требало”.

Наше народне приче или приповијетке готово се могу раздијелити на мушке и на женске, као и пјесме. Женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква

Ковач се прими тога посла, али му се учини да је гвожђа много, па га сакрије готово пола, а од осталога буздован слупа којекако.

да оцу кутију, а кад је отац отвори и извади из ње златан ланац, они се сви удиве, па старија браћа скоче нањ, готово да га убију: „Ти ћеш нашу кућу оборити, ти си то негде украо.

13. УСУД. Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И Бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњма, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме.

” И тако један пут рече своме брату: „Брате, није право, ја све радим а ти ни у чему не помажеш, него са- | мо готово једеш и пијеш. Ја сам наумио да се поделимо.

Кад је царев син угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже боље папучу назује на десну ногу, и видећи да јој је не само таман на ногу него да је

би што чуо, а у цркви | побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили и готово почупали. Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца? Дај моја два новца!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СТАВРА: Да говори на струју, ми бисмо овде у мраку седели! (Улази Госпава) ИКОНИЈА: Шта је, Госпава, зар већ готово? ГОСПАВА: Доста је, вала, и било! И то под оваквим условима! Знаш ли ти шта је ово? Мишја раж!

Остали се још увек не померају: стоје, под утиском оног што су видели на небу.) ИКОНИЈА: Е, па, сад је, ваљада, готово! Све је било како налаже обичај! Гледајте да нешто не заборавим!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

МАРИЈА (уплашено): Ћути! Немој гласно. Немој да те чује! Можда не спава, можда се пробудио, па да не чује ларму... (Готово је гура, те ова тихо силази, под степеницама натиче нануле и губи се лево).

Пауза. МИТА и АНЂА (излазе из кујне. Мита готово силом вуче Анђу за собом; пење се, чистећи успут одело и загледајући се; Анђа за њим скрушена).

(Одлази тихо.) ЈОВЧА (остаје занесен, узрујан, у полусвести, савија цигару и пали, пије журно ракију. Готово шапатом): »Не даш је другом!

Избезумљен): Не то, бре!... (Готово бесвесно): Лажеш ти! (Хвата се за ту могућност, као последњу наду, понавља): Лажеш, лажеш!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

за неки политически узрок реку ми да се пођем про[х]одати по Венецији и у петнаест дана да се вратим и да ће све бити готово. Одем; а кад се вратим, нађем посао горе него кад сам пошао.

Што бог дâ, мислим, кад је мени разуменије језика готово, његовом изговору преодолећу ја ако ће он бити седамдесетоглавна [х]идра.

закалуђерити се почерпсти — поцрпсти почитајем — поштован почитатељ — поштовалац почитовати — поштовати почти — готово, скоро правда — истина, заиста празнословити — говорити и не рећи ништа пребити — пробавити превикнути, превићи —

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти. Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију.

Овди нема ни дви чаше дропињака! — Има, крижа ми, готово пун бардак! — рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се. Сви прснуше у смијех.

да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ! Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.

Дакле, то бјеше фра-Тетка. — Оће ли брзо бити готово то, Грго? Јеси ли мањистру усуја? — Нисам још, оче — одговори Грго зловољно.

Пошто се сасвим раздани, Бакоња узјаха на кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру. Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт

— То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито. — Нису то бапске — рече пристав, који је дотле ћутао. — Барем по нашој вири нису...

Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше. Срдарина је шкргутао зубима, тражећи кога ће избити, те се најзад искали ријечима на новоме ђакону, а

Пошто је стриц дању спавао по два-три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине. Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би

утољују задуху и њека зрнца што ублажују болове у желуцу, јер — сипљиви дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.

Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести. Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје

Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца. Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: — Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, помилуј нас!

Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне тобож надао се е ће бити више...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

У ЧАРОЛИЈИ Чудесан бива овај дан, а поче Тако обично као и остали: Од ниског неба готово смо пали Као под сиве, отежале плоче.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Скида фотографију са зида, преко колена ломи рам, отвара пећ, баца је у ватру, пламен букти, готово је и с тим! кида евенке са прозора, и то је прошлост! баца их у мрак и снег, кокошкама, псима, селу...

Иза јасенова, пун месец раскрвари се на плоту. — Треба да се радујеш! — љутито рече Аћим. — Па радујем се — готово прошапта Ђорђе. Обојица гледају раскрвављен месец.

Аћим заустави кобилу, умуче звонко трескање потковица о калдрму. Ђорђе не диже очи. — Јеси ли га видео? — готово викну Аћим. Ћорђе ћути. — Јеси ли видео сина? — оштро удари гласом на последњу реч — Нисам, Милунка не д да уђем.

“ — он је постиђен до нокта на малом прсту, задављен лупњавом срца, готово потрчао низ улицу, јер јој је у искошеним и крупним очима видео грудвице мржње и у њима препознао Вукашина.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

старица забрину да ће дете остати богаљ, кад на прагу четврте године девојчица стаде на ноге, прохода и поче да расте. Готово преконоћ нестаде мрља и краста с њеног лица и оно заблиста као месечева шкољка на дну мора.

3атим поче помније да је посматра. Девојчица је била готово дорасла до девојке, али на њеном лицу и у кретњама било је још много детиње љупкости.

Убрзо се толико прочу да су луди из далека долазили да виде и купе њен вез. Могле су да живе удобно, готово срећно. И можда би тако и било да се једнога дана, на свему што би девојка дотакла, не појави танки златасти сјај, као

Од мајке је девојчица чула да се дечак одселио у други град, и растужила се. Готово заборави да залива изданак, кад опази да из пазуха листа избија тамномодри пупољак.

— од страшног смеха она се затресе од корена до врха, а талас, ужаснут, узмаче и готово утону у песак од стида. Узалуд су га затим зрнца песка тешила. Узалуд му рибице чешкале леђа.

« —помисли. »Можда нема ни Каменог јајета, ни младића, ни бунара у пустари!« Лепотица уздахну и готово крикну од чуда: била је у подножју планине, а на врху је сјало џиновско Камено јаје. »Можда и сада сањам?

Јој! Мислиш ли да би ми израсла крила? — насмеја се лутка својој замисли, готово паде са полице, кад мали воз сасвим озбиљно рече: — Можда би ти и израсла! Погледај лимун.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

памтио и многе већ разрушене а доскоро моћне џамије, чији су се остаци и те како видели у овом крају, као што се већ готово нико није сећао где се тачно налазио конак дахије Кучук-Алије, чувен са удобности, који је у првом устанку, пошто је

Та се прашина, без престанка, расипа граничном, готово неприметном линијом која од Трга Републике до цркве Александра Невског, и даље, следи дуж којом је некад, од Стамбол

углу Капетан-Мишине улице увек га цпеће иста недоумица: да ли је Капетан-Миши већ заборавио, или није, то што је овај, готово одмах после његове, Господар-Јевремове смрти, купио његов по европски уређен Конак, још нов, Конак у којем је била и

Није размишљао и није се питао откуда то да је, готово уз његову помоћ, његов велики брат сад пред прогонством а мали у оковима?

Кад xоће да их схвати, гледа им у лица и све му бива јасно јер су им изрази готово исти као и у оних које је добро познавао.

Имали би, заиста, о чему да проговоре. Јован би да пита свог имењака, млађег готово читаво столеће, да ли је и њему ишла она језа уз кичму кад су га нападали као бесног пса?

има спаса; низами ће с њима, у српску полицију и пред српски суд, а српски житељи ваља да сачувају своје достојанство. Готово у исти мах, каже низамима, на турском, да се не опиру.

То се време дуго чекало. Ако дође, питали су се Срби, а доћи ће тврдили су. Тако су готово у исти час исказивани и сумња и вера.

Родио се у другој половини осамнаестог а прославио се у почетку деветнаестог века: био је јуначина и моћник. Готово је сигуран да би се прославио у сваком времену, али није сигуран да би у сваком био јунак, још мање моћник.

Ту улогу, преплашеног, користио је кад би излазио на мегдан, али тако да посматрачи не опазе ништа или готово ништа. Данашњим језиком би се рекло да је Змај од Ноћаја припремао, код свог противника, изненађење које ће га потпуно

Како је добро смишљено, тако је добро и почело: са Турцима, преговори су ишли готово лако и чинило се да је споразум постигнут. (Као ни Србима, ни Турцима се није баш гинуло.

Истина, вода више не истиче, ни чесме више нема, али посетиоци које више нико не може да примети долазе готово свакодневно. Обично се мимоилазе, јер свако стиже у свој час. Не мари.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Не даду јој право к небу ићи, на кога је славу сажежена. Поклоника виђи сиромаха како плови морем к светилишту: готово је смрзнут побожношћу, носи завјет на олтар вишњега; на њ се буре с јарошћу пуштају, ћерају га тамо и овамо,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Зато га однесох у трећи спрат куће, а цев продужих донде. Кад је све било готово, вода се попе и у трећи спрат. Сместих свој реципијенат у четврти спрат и понових свој опит.

Обрни затим рукатку интегралног рачуна, решење проблема пада, готово на тањир“. Сви се смеју, па и Лагранж. „А, сада“, продужих, „шала на страну!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

ових сећања воз писну и ја утрчах унутра трудећи се да слику, коју сам о оној вечери стао обнављати, не побркам... Готово у исто доба ноћи кад пролазим овуда, прилично нервозни, шетали смо оно вече дуж пруге која је бљештала на светлости

„Готово је, готово је, ево сад, мислим, сад ћу видети деду, оног по мајци: можда ће ме он придржати, а можда неће, него ће ме,

„Готово је, готово је, ево сад, мислим, сад ћу видети деду, оног по мајци: можда ће ме он придржати, а можда неће, него ће ме, него ће ме

„Татице“, кажем, „добри татице, како ти је? Је ли, како ти је?“ Он удешава страшно мученички израз и кашље, кашље. „Готово је, ту сам.“ „Шта, шта рече? Готово је, ту си?

Је ли, како ти је?“ Он удешава страшно мученички израз и кашље, кашље. „Готово је, ту сам.“ „Шта, шта рече? Готово је, ту си? Јест, јест, видим“, кажем, „видим, готово је, ту си; готово је ту си; и пулс ти не ради.

„Готово је, ту сам.“ „Шта, шта рече? Готово је, ту си? Јест, јест, видим“, кажем, „видим, готово је, ту си; готово је ту си; и пулс ти не ради.“ Он отвара очи, онда уста и запрепашћен, престрављен јаукне.

„Готово је, ту сам.“ „Шта, шта рече? Готово је, ту си? Јест, јест, видим“, кажем, „видим, готово је, ту си; готово је ту си; и пулс ти не ради.“ Он отвара очи, онда уста и запрепашћен, престрављен јаукне.

је то један од оних просјака жалосне судбине, кога је глад гонила негде по овом мразовитом времену, што је пут учинило готово пустим.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Уосталом, свеједно. То гонетам тек онако, од дуга времена, толико да нечим упослим мисао. Јутрос ми је већ готово сасвим добро. Помало опет улазим у збивања. Укључујем се у ток времена. Презаво запосједам стварност.

Далеко доба! Између њега и данашњег мене увалило се готово педесет година — педесет година које се зову читав живот, а које ми се данас чине тако нестварне, готово безболне!

увалило се готово педесет година — педесет година које се зову читав живот, а које ми се данас чине тако нестварне, готово безболне!

На концу, сасвим схватљиво. Опростиво је што људи воле себе управ онаквима какви јесу. У напасти сам готово да кажем да је то здраво, да то одаје изврсни смисао за реалност; претпостављати некаквог другог, иреалног,

болећивост пружала неку утјеху њеном дуго запостављеном поносу, неку накнаду за богзна какве и колике тајне повреде, и готово неку побједничку одмазду за дједову цјеложивотну глуху бешћутност, или за његову, у изузетним часовима крупне

А ја сам остао у крилу мајци, која је и даље остала у њега смртно заљубљена. Готово га никад није спомињала и обарала је очи кад би га други споменули, али се сјећам из најранијег дјетињства како је

Тек у часовима потребе за јачом аподиктичношћу говориле су обје у један мах, и то готово савршено истовјетан текст. По дворишту иза куће шетале су годинама, снуждено и нераздруживо, двије погрбљене,

Као потврда може да послужи ова мала рефлексија: сви ми готово увијек више или мање стилизирамо своје душевне патње; сви ми знамо да њима није страна дискриминација лијепога и

Сад је боље, зар не? — Боље, боље, много боље. Већ готово сасвим добро. Хвала вам, докторе. — Но, видите! А кад оздравите, нешто ћете нам свирати. — Xоћy, докторе, врло радо.

Оно би се сад одједном трзнуло, с накнадном ужурбаношћу због грешног закашњења, и у појачаној мјери, готово с тежњом да надокнади пропуштено.

откуцаји заљуљаних звона таласаво разлијегали над варошицом, а жене по „балатурама” дојиле дојенчад на последњим, већ готово водоравним зракама сунца, родио се у мени по први пут панични оцјећај.

Осјетих да ме с леђа бије хлад. Осврнух се, готово са зебњом: земља је била поплављена сутоном и покривена дугим сјенкама.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.

Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.

Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога

— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете. Ђурица прискочи и повуче му руку у страну.

— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката. Морамо ускоро опет на посао, јер нисам

— прекиде га Јанко одсечно. — Пет стотина дуката. — Ништа не можемо учинити... Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.

Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газдаЈанком. Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор.

— Готово тамо вам је најсигурније. Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће о

Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему.

Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима. досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није

А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, ида узму уцену за твоју главу. Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа. Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.

ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. — Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Петар је, сиромах, из све снаге бежао, али га је смрт већ била готово стигла. У том бежању дође он и до оно троје деце што беху окамењена, па брзо прекрсти штаком, а деца оживе, па потрче

да ми на тој и тој мераји начините сарај као што је у цара, а у сарај намјешај као што је у цара, па када све буде готово, да мене и матер тамо преселите.

Кад је царев син угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже-боље папучу назује на десну ногу, и видећи да јој је не само таман на ногу него да је

УСУД Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. и бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме.

“ И тако једанпут рече своме брату: — Брате, није право, ја све радим, а ти ни у чему не помажеш, него само готово једеш и пијеш. Ја сам наумио да се поделимо.

би што чуо, а у цркви побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили и готово почупали. Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца? Дај моја два новца!

поврати се кријући дружине к слијепцу, говорећи му: — Дај, Влаше, те опанке, ти ћеш ласно друге испросити, а ја сам готово без мојијех остануо. Слијепац му се почне молити и заклињати: — Немој, мој лијепи хаџо! Немој хаџо, ћабе ти!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Некад, док младост, пролазна и блудна, Вођена страшћу која разум плени, Готово увек и за порок будна — Некад, док младост живљаше у мени, Смејах се често, подругљиво вазда, Природи, Богу, и

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Имали смо коња, поклон драгог пријатеља. То је била сјајна животиња, арапске расе, готово људске интелигенције, коју је цела породица мазила и пазила, пошто је једном приликом спасао живот моме оцу под

После извесног времена тај напор је постао готово аутоматски и стекао сам велику способност да повежем узрок и последицу.

Када бих угледао бисер, готово бих добио напад, али ме је зато фасцинирао сјај кристала или предмета оштрих ивица и равних површина.

постојбини људи који пију кафу и установио да су смртни случајеви проузроковани срчаним тегобама понекад достизали готово шездесет и седам процената од укупног броја умрлих.

Имао сам без одеће 142 фунте, што сам до данас задржао. Шапнуо сам господину Џонсону: “Како је могуће да је Едисон готово тачно погодио моју тежину?” “Па” , рекао је тихим гласом, ”рећи ћу вам у поверењу али не смете никоме да кажете.

Давио сам се десетак пута; готово су ме живог скували и једва сам избегао да ме не спале. Био сам жив закопан, изгубљен и смрзнут.

Или сам назрео или погодио да постоји мали простор између површине воде и дасака које су стајале на деблима и готово без свести сам испливао на површину, чврсто притиснуо уста на даске и успео сам да удахнем мало ваздуха, на несрећу

У то време смо се преселили у оближњу варошицу Госпић. Промена места становања за мене је била права несрећа. Готово ми је срце препукло на растанку од наших голубова, живине и оваца, од нашег величанственог јата гусака које би се

Неуспех је био потпун када сам ја ступио на сцену. Моје знање о механизму није било никакво, а готово исто толико мало знао сам о ваздушном притиску али инстинктивно сам се сетио усисне цеви у води и схватио да је она

Ево, споменућу једно од мојих јуначких дела с тим античким ратним оружјем које ће се читаоцу учинити готово невероватним. Вежбао сам док сам се шетао са ујаком поред реке.

Речено - учињено. Ујак ме је погледао преплашено и узвикнуо готово ван себе: ”Ваде ретро Сатанас!” и тек после неколико дана је поново проговорио са мном.

се од те страшне болести првог дана по повратку и мада сам преживљавао кризе, девет месеци сам био везан за постељу, готово непокретан. Сва моја животна енергија је била потпуно исцрпена и по други пут сам се нашао на самрти.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Слика Будимпеште, кад смо јој се приближили следећег дана, била је таква да ми је готово застао дах. На поселима у Идвору слушао многе приче о сјају цареве палате на врху брега Будима и о чудима висећег

Када се зачула пиштаљка и кондуктер узвикнуо ”Фертиг!” (готово), зажмурио сам очекујући да воз полети као избачен из топа.

Ускоро је и старији пар путника ушао у исти купе, поздрављајући се са мном врло пријатељски, готово на дирљив начин. Казали су ми да се раскомотим и скинем свој кожух и да не бринем о својим торбама којима овде не

Чудило ме је само то што је сматрала здраво за готово да ја желим да постанем Американац. Сутрадан била је недеља и ја сам пошао у цркву у делавер Ситију.

онда ми је испричала како она изгледа у сред зиме када је покривена комадима леда, који, ношени разбеснелим таласима, готово онемогућавају прелаз преко реке. Али јануара 1777.

У том часу пришао ми је један крупан фармер и упитао да ли тражим посао. “Да”, - одговорио сам – “Тражим га готово недељу дана, а дуже га не могу тражити, јер видим да и моје тешке фармерске ципеле попуштају пред мојом свакодневном

Комарци, обади, мушице и страшна, готово тропска врућина, претварала су рад у нешто неиздржљиво. Често сам, терајући флегматичне мазге кроз усијана поља

Изгледало је као да се г. Брауну веома жури да то оствари, јер ме је сваке вечери присиљавао да га слушам готово читав сат како чита Библију, а пре него би пошли на спавање, он би гласно изговорио једну страсну молитву у којој моли

Ове особине су само америчке и готово су потпуно непознате на европском континенту. Сваког дана учио сам по осам сати: три сата грчког пре подне, три сата

Сећам се његове, готово фанатичне одбојности према механизмима, и питам се шта би он данас рекао кад би чуо аутоматски клавир, грамофон,

Био сам склон да гледам са висине на Европу, што је готово редовна особина емиграната када опет дођу на привремени боравак у Европу.

Пре једанаест година свако на броду ми је изгледао велики и моћан да сам готово био престрашен гледајући их, али овога пута чинило ми се да сам доста изнад свих мојих сапутника.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

и, очигледно, одговорном темом као што је улога књижевности и уметности уопште у прожимању националних култура1, он готово нехотице, и можда у некој врсти самоодбране, жели да започне разговор са неке неформалне, неочекиване, па чак и мање

Све ово помињем зато што нас готово сав развој књижевне науке у нашем веку наводи да о књижевности размишљамо у склопу целога модела културе, па зато ни о

То је познати процес у европским размерама. Одбацују се ритмичке и сликовне конвенције, крше се готово све ограде у избору тематске области и све потпуније се напушта оно подручје или залиха језичких средстава које је по

Отуда приметан култ талента и вербалнога бљеска који помаже да се готово ни из чега сачини чудесно језичко здање. У ствари, само је привидно нагласак на томе чудесном језичкоме здању; оно је

надреалистичкога разрачунавања са свим литерарним конвенцијама Матић се окренуо методичноме и надахнутом разбијању, готово бомбардовању свакидашњих синтаксичких и синтагматских, фразеолошких клишеа.

И они је пију, на први поглед нам се чини да пред собом имамо готово чисту песникову метафоричкосликовну конструкцију.

И заиста, док су трагови свадбеног тужења и нарицања у Вуковој збирци готово ишчезли, на Косову су прилично сачувани. Навешћу две песме, једну која се пева при одласку из родитељског дома, другу

Навешћу један типичан случај кад опис који би требало да буде „научно хладан“ готово спонтано прелази у „врућу“ осуду.

Оваквих неспоразума има у готово свим областима више него што се мисли, а и последице су далекосежније него што се обично узима.

новији, а редом од Скерлића, Бранка Лазаревића, Исидоре Секулић, Милана Богдановића, све до Радомира Константиновића, готово да и не налазе друге речи за опис и оцену типичне балканске варошке културе из које нам Станковић долази сем „сирово“,

Још је занимљивији случај Момчила Настасијевића. Он је отишао много даље: код њега се временски ток потпуно затвара, готово да прераста у митолику безвременост.

То, поред свега осталог, долази и од готово синкретичке по типу везе уметности и општег културног модела који је положен у основицу поменутих словенских

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

САВКА: Не можеш га избећи, него подметни парче. ЖИВКА: Готово, а и онако ће му трајати од петка до суботе. САВКА: А цепа, а?

Девети јој месец пао баш у време кад је требала да полаже матуру. И после тога готово да дигнем руке, кад једног дана – ти одскочи и ускочи у министарке. Алал јој вера, Живки, рекô сам мојој Кати.

како да кажем... НИНКОВИЋ: Правила отменог друштва; л бон тон ди гран монд2. О госпођо, отменост, то је готово атмосфера без које ја нисам кадар да дишем; отменост је моја природа. ЖИВКА: Па, знате, ја сам обавезна да примам.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Да заиста тако нешто постоји, може се судити по понашању и по судбини свих или готово свих Станковићевих ликова, дакле не само из Нечисте крви.

уз то положај који јој је Станковић дао у роману: не само што је кроз њена чула преломљено, непосредно или посредно, готово све што се у приповедању изблиза опажа, него је и свест њена дигнута до равни на којој се роман као целина приповеда,

Али ко би све то могао описати, изблиза и готово изнутра, из самог доживљаја, кад приповедач Миле не би био рођак јунакињин, уз то и довољно од ње млађи дечак?

романескног27 времена: у композиционом погледу функционална убрзања времена на оба краја текста и успоравање, готово кочење у његовој главнини.

Ретко би отуда овамо прелазио”. 30 Готово да је сувишно кад аутор објасни да се то „Софка сећа”. А за текст, уопште узевши, значајно је ако га повремено

Јер готово сви његови критичари и тумачи, или барем већина, а међу њима и они који су у похвалама знали јаче да притисну пером,

Али тако је само споља, а споља су гледали готово сви досадашњи тумачи. Другачије је, међутим, кад се изнутра осмотри текст: у њему се као у тексту ретко ког српског

се изнутра осмотри текст: у њему се као у тексту ретко ког српског романа глас ауторов - како би рекао Михаил Бахтин - готово непрестано смењује с гласовима ликова. Нека као најпростији пример послуже Тодорине речи с краја ИИИ главе.

75 И готово да нема критичара ни тумача који ову појаву није сматрао случајним производом невештине. Анализа претходне реченице,

реченице, међутим, довела је не само до места где је метабола потенцијално дата, него у исти мах и до места где је она готово нужно дата због укрштања два вида говора, па се стога и може реализовати као поступак који очигледно појачава, а не

За разумевање Магдиног лика важно је и то што, додуше не у свим, али зато у готово свим призорима, где се год она појављује, појављује се и Софка: види је, некад чује, а некад је тек у близини.

Примера има, са неједнаком учесталошћу, готово свуда у Нечистој крви, али нека буде изабран следећи опис Тодориног понашања у тренутку када се појавио први

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

село има један дан у години, кад се по могућству сви скупљају, који је већи и од Ускрса и Бајрама, и кад планинци готово неосетно осете да су једно, и ако их ова два празника деле у непомирљиве таборе.

Већ је почео да залази у године. Његов је једини син готово момак, а још несунећен. Као и многи по селу. Сваке године уочи Пантелејице сиђу старији Горани до Призрена и тајно

— Не могу... — А, бре, кад ти се вели! — подвикнуше остали Турци, којима се придружише и готово пијани Колашинци. — Харам да ти је мој хлеб и со ако не појеш као што се пева у твојем селу! — узвикну Хамза најзад.

— узвикну Хамза најзад. гурајући му гусле у руке готово насилно. Озловљени качар прекрсти поново ноге, наслони мрке гусле и загуђе.

Зато га брзо уведоше у млин, да се И То зло не би догодило. А две жене, готово истоветкиње и тек данас, због овога догађаја праве посестриме, одмицаху уз побрђе све се више удаљујући једна од друге

И сами малаксали, готово безнадно али још упорно, ми углавном свођасмо свој посао на то, да крепимо заосталу снагу једне управо луде расе на

отиде коса увис и хтедох да вриснем, кад за оближњим столом чух како моји другови Скакаљевић и Зафировић, сакривени готово, пригушено јецају. Старац, спазивши све то, усправи се у столици, а преко лица му прође тих, али крепак осмејак.

Пун месец заплео се у наломљене црне тмине изнад Жлебова као опсађени јунак, па се готово не миче, но само с тренутка на тренут показује своју тужну белину, да би се боле видела раскаљана дреница, њени

Трећи пут је баш твој стриц Миленко дошао и готово на силу од жена узео гребене за вуну, па их ни до данас није вратио. Хе, ја те зулуме никад не могу заборавити!..

Знао је он ту ствар врло добро. За турска времена неком Колашинцу падне на памет, готово тек онако, да сели у Србију. Неће Србин да буде више раја, да дочекује аге и спахије, па преко Копаоника и никад више

који је од те тако стечене вере живео, но охола и зла Турчина који презире и мрзи све што на чело подиже три прста. Готово боље о њему није мислио ни сам Новица Преле– жанин, иако је знао за његову честитост и честе новчане услуге...

Невоља грдна!.. Кад једне ноћи упао у његову кућу готово без даха Мухарем– ефендија из Бањске. Онај што је имао кућу баш испод цркве.

Краков, Станислав - КРИЛА

Чуло се само мумљање између зуба: —... публика... публика... Официри се готово сви изгубили у тами. За шатором је неко напорно повраћао.

— Нема извештаја, реци му већ једном... Потом се пуковски ађутант љутио на апарату што бројно стање није још готово. Комесар је јављао да је хлебац истрошен и буђав, и да ни данас нису примили дувана. На небу је пламтео ужарени котур.

— Мало коњака, господин’ мајоре. Капетан Дановић пружао је боцу. Мајор застаде н пружи руку. — Хајдемо, хајдемо, — готово му је отео боцу Душко, који није хтео да на голом гребену остану. — Имам и јагњећине, хајде да се прихватите.

Доктор Сурден је прошао кроз бараку, погледао онога који није хтео да умре, иако су лекари то предсказали, и готово срдито гунђао кроз зубе: — Ђаволски жилав живот... ах, Срби...

— ...диоптер... одстојање... по шест коси... Грам—грам, грам—грам... Комађе је ударало и звонило о челик штитова. Готово је весело било видети како се човек преврне као срмвљена мушица, и закопрца по земљи. Нарочито кад се гледало издалека.

Петровић, Растко - АФРИКА

Они обећавају, сигурни да ћу се, кад се једном вратим и вечерам, предомислити. Међутим ја одлучно устајем чим је готово са десером. Бели се вређају што им кварим забаву; они ме убеђују да се излажем правом самоубиству што идем.

Забадава их уверавам да је сликање већ готово и да неће ништа имати; још пола сата оне не скидају мараму са жене која се под њом гуши.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Мене данас готово силом улисаше у чиновнике ђенералнога штаба тимочко-моравске војске — просто пећи реквирираше ме, као што се реквирира

И то готово насилно! Ја целога века мрзио на канцеларије, протоколе, регистре, нумере И остале формалности и сад баш мени пало y

на Поповој Глави узрујале и почињу бивати немирне (а пре се ни живе нису показивале из својих шанчева) — онда се готово са сигурношћу може узети, да се Ејубова војска повлачи са Тимока и прибира се да од Ниша упадне у моравску долину.

По логорима су давно догореле ватре и провидљив сумрак и тишина притискивали су целу околину. Била је врло свежа, готово 'ладна ноћ; ја упитам стражара: — Је ли 'ладно, војниче? — Боме ладно, господине.

на њу је лако и попети се и сићи, топове је лако на њу испети и спустити их, а опет ко ову косу држи, тај влада готово свом левом обалом моравске долине од наше границе па до под сами Алексинац.

Данашњи је дан прошао у мучном очекивању. На левој обали Мораве око села Мрсоља трајала је готово целога дана крвава битка. Гледао сам је с алексиначких положаја, с позицијске батерије број 10.

Са Рујевице и Буимира једнако су се престрељивали наши и Турци из топова. Пуцало се готово са свију алексиначких шанчева. Пролазећи журно непрестано кроз бојну топовску линију стигнем до Шуматовца.

Вика, кукњава, неописан урнебес. Све се ово десило у тренутку, тако изненадно, тако неочекивано, да се готово нико није умео наћи y овој збрци. Истина, куршуми лете у шанац, али где је непријатељ што их шаље?

За време целе шуматовачке борбе дејствовала је готово сва наша артиљерија, са свију алексиначких позиција, где је било 40—50 топова.

место, где се у случају повлачења имају скупити све трупе, опет зато, кад сам тамо дошао с артиљеријом, не нађох готово ни једнога пешака.

неизмерна горчина и бол обузме ти целу душу и подави све друге осећаје, и ти идеш као сенка од трупа до трупа, идеш готово несвесно, и свуд застајеш, и све загледаш, док напослетку не видиш да си изашао из овога кобног непоколаног гробља.

Најпосле ту је човек у неком раздраженом, готово пијаном стању, па и не опажа цве. Утисци се тако брзо гомилају да се потискују, претрпавају и не остављају веома

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

У таквом стању их је затекла и зора. Где се ко задесио, ту је и остао. И зато је стрељачка линија ишла готово у цикцак. Биле су се измешале чете, батаљони, пукови... А ровови плитки да се ни најмањи покрет није могао учинити.

Моје размишљање прекрати ордонанс, који ми јави да ме зове командант батаљона. Вукао сам се готово побауљке кроз ров и прескакао преко војничких ногу.

— Хајд’ сад! — викнем овим мојим. Јаој, људи кад је грунуло... Можете да замислите: тридесет бомби готово у исти мах... — Чуо сам и ја експлозију — упаде Светислав — али нисам знао шта је... — Дах нам је стао.

— Дах нам је стао. За неколико тренутака замро је готово цео фронт. И док су се Бугари освестили, моји војници сручише се у ров. У зору, видели смо огромну брешу.

Ура! Уре! — Вичу и наши и Бугари. Мој добровољац кресну бомбу, и само је пребаци преко насипа. Грр-у! Полете камење. Готово ме затрпа. Чују се јауци. Мигољим да се извучем. Онако збуњен, гледам унезверено, где су наши. Мрак ми је пао на очи.

Али неко пусто камење, као бедеми. Сручисмо се са неког бедема и падосмо на гомилу мртвих војника. Смрад да угуши. Готово бесвесно батргам по оним мртвим. Хоћу да повраћам... Мука ми. „Вуци ме!“ — довикнух једноме војнику.

Хоћу да повраћам... Мука ми. „Вуци ме!“ — довикнух једноме војнику. Он ме дохвати за руку и готово изнесе. „Ура!“ Ура!“ — разлеже се кроз облаке. А свуда унаоколо мртви, мртви.

Али лекар је рекао да ће му кроз петнаест дана скинути и завоје са ногу. Био је сунчан дан, те су готово сви лакше рањени и они болесни изишли у двориште. Остали смо нас двојица сами.

Тамо чујем неки жагор, затим шкљоцање, онда опет пуцањ. Тек смо тада увидели да смо наишли готово на уста топовске цеви једне брдске батерије. Нисмо били даље од двадесет метара.

Мислим се... ако наиђу, зарићу бајонет и готово. Лежећи окренут земљи гледао сам једнога мрава како журно мили. Једним дрвцетом запречио сам му пут. Он пође у страну.

Осећам како налећу на мене, батргам по води да бих се извукао. Ухватио сам се за некога, који ме подиже, и готово несвестан потрчах напред, као да ме вуче она маса. Нагазио сам на неки муљ, одакле једва ноге извлачим.

Војници се придигоше. Били смо на граници живота. Напрегнутих нерава, готово подивљали и гоњени свим подсвесним нагонима, као зверови, моји људи су дохватили бомбе и читав оркан челика сручи се у

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

У усти јој дурма о светињи слово, Срце за чистоту умрети готово, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

Не мучи бедног, Савка, љубезног; скажи што твоје срце за моје готово. Как' древо исдше, утроба више писати дуже не дају сузе молитву.

Скерлићу, са молбом да неки Скерлићев ученик преписивање доврши. Када је оно било готово, Скерлић га је послао Остојићу у Нови Сад, са следећом поруком писаном оловком на чистој полеђини трећега листа

г.) били народу од велике помоћи и користи итд. Овако бранећи сваки своје мисли дође готово до свађе, и Мушицки се тако расрди да престане говорити са мном.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Маните се, људи, празна разговора! На страну дјеца и жене! — викну кнез оштро, готово званично. — Поведите бакове на ову раван ниже плота! Изведоше их. Околи свијет са свију страна.

Уздигао накостријешене, дебеле бркове, испод којих мутно, као из неке даљине, вире уморене и готово умртвљене очи, па љума и граби уз пут. Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен.

Кад се врати' — а оно све стоји готово на 'ној равни пред џамијом. Рушим ти ја крметину, пијем вино, а 'оџа једнако учи. Учи, 'оџа и ја сам учио!

— рече врло меко, готово побожно отац Сопронија и сједе на праг од подрума. — Ја најволим на прагу... — Од подрума! — додаде неко из мрака.

— завитла Белемез 'анџарином! — Не сијеци, Белемезе, ја сам... Давид викну један мален човјек, готово прирастô за земљу. — Ама, јеси ли ти то, Давиде? Из даљине рекô би чојек да си прави мустапез.

по свијету и народу, на свашто сам пазио и ово сам уверчио: Пођеш ли доље кроз Лијевче, испод Бање Луке, сваком је готово другом чојеку име Ћетоје или Недо. Пођеш ли горе Гламочу, па сретнеш чојека, вичи: „Помози Бог, Сава!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

КАПЕТАН (гледа га и размишља): Ама, бога ти, мислиш ли да ће тако бити добро? (Размишља и врти главом.) Слушај, готово ћеш ти да имаш право. Сам га спроводим, понесем и ове списе и овај...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

између трговине, чији је интернационални карактер видљив и у терминологији, и пољопривреде, у којој осим домаћих готово и није било других речи. У рударству, којим су се у оно време бавили насељени Немци, тзв.

Петнаести век доноси већ обиље података о постојању готово свих усмених радова и врста, као и њихове оцене. Од краја 15. до 19.

Српске народне песме (и приповетке) превођене су на немачки језик готово упоред ос њиховим објављивањем, понекад и пре тога, непосредно из Вукових рукописа или казивања.

године, скривене међу стиховима италијанског спева Балцино, коју је аутор спева Рођеро де Пачијенца спонтано, али с готово фолклористичком прецизношћу и интересовањем за историјски и социјални контекст забележио слушајући новодосељене

Карактеристика готово свих врста приповедака јесте тенденција ка реалистичности и ка историцизму, чак и у оним облицима који теже уметнички

првих српских књижевних новина, прошириће своја размишљања: "Пјесме, загонетке и приповијести (пословице) то је готово народно књижество коме ништа више не треба него га вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању приповијетки већ

културног живота српског народа помера се с југа на север, из турских области на подручја под Хабсбуршком монархијом. Готово све што је српска књижевност дала у наредних сто и више година створено је у тој новој средини у историјским приликама

Као готово све литературе средње и источне Европе, и српска књижевност у првој половини 19. века добија свог највећег песника.

Најпре је Сима Пандуровић (1883-1960) у збирци Посмртне почасти (1908) готово хладно описивао призоре телесног и душевног расула.

Други роман Газда Младен, готово све приповетке, као и често играна драма Коштана, такође су везани за малу варош Врање на крајњем југу Србије.

Код ње готово редовно служење интроспекцијом - са склоношћу ка есејизацији наративног текста - тежи да прерасте у праћење тока свести

Али су у исти мах настала и дела трајне вредности. И што је најважније у време кад су готово све књижевне конвенције подвргаване сумњи формирали су се неки од најкрупнијих писаца 20. века.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.

који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.

Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио. Све требало да се распрода. И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с

И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале

Сиров, крупан човек. Лица затворена и више натмурена. Трома, тешка покрета и корака. Још тромија говора. Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан. Нарочито око широка му и кратка врата.

Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан. Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.

Чак му ни гроб није добро видео. Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се. Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.

Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине. Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.

— оглашавала би му се и она. Пошто њој одговори, одлазио би. Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази. Са кључевима иде капији.

Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под

Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.

По баби Младен је знао да су се вратили са гробља. И то тек што су дошли. Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. И то је било увек сваког дана.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

средство, као панакеја; он дејствује и тамо где никакво друго средство не помаже; при лечењу, међутим, долази готово увек у обзир његова егзорцистичка природа, и третман с њиме је врло често у вези са врачањима, бајањима, записима.

Луч Кіенхолз (таеда). Луч. Л. је код нашег народа у великом поштовању, »готово исто као и восак« (СЕЗ, 32, 1925, 376). Он брани од злих духова и вештица; због тога се крстићи од л.

С обзором на готово божанску вредност п. и на њен висок значај за људе, није чудо што се она чува и магички осигурава, нарочито при сетви

Храст. »Ова врста дрвета готово редовно је у Србији била запис« (ГЕМ, 39—40, 1976, 260). По неким веровањима, х. или дуб је демонско дрво.

, 49 идд) — као Перуновом дрвету, које штити од непогоде. »Ова врста дрвета готово редовно је у Србији била запис« (ГЕМ, 39—40, 1976, 260).

Ћипико, Иво - Пауци

Може он сам саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника да потврди. — Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.

И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. — Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно. И машу рупиима с краја и с пароброда. А пароброд одмиче.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Опет је имао у угловима усана онај осмејак, таман и непостојан, готово случајан, и опет сам знала да ни сада као ни раније није био у вези са мном, иако смо се у дворишту затекли само ја и

Имала је на себи само танку хаљину. Било је доста свеже напољу, а она је била у готово прозирној хаљини од танушне тканине. Оцртавала се свака облина. „А шта ако ју је Лауш приморао да се од нас скрива?

Видео сам сусрет Доротеја и Јелене. Онај скромни младић се готово саплео преко прага кад га је Јелена пресрела на улазу у горње двориште. Шта се то с њом дешава?

То је готово спрдња, светогрђе у сваком случају. Не верујем да је то Јакос урадио намерно. Не, он је био прост човек, простих назора

Кад би победио, а побеђивао би готово увек, смејао би се срдачно и срећно као мало дете, а с њим су се исто тако срдачно смејали и они које би победио.

Потом се Доротеј појављује готово наг само са једном крпом јарко црвеног платна око бедара. Мислим о томе како је леп и бујан како му је кожа мека и

Испод, доле, дубоко као у провалији, вратимљска долина обасјана месечином, мирна, непокретна. Вода се готово повукла, светле још понегде заостале баре. Топли ветар пирка, лиже громадне зидине Куле, осећа се већ дах пролећа.

Нисмо затекли ни прегршт живота. Рекоше како су задњу мерицу појели пре два дана, а и та је била буђава, готово да су се потровали.

Нестрпљиви смо и узнемирени. Војници стоје у групама и живо разговарају. Старији су смркнути, млађи готово радосни. Неколицина њих, голобрадих, поскакују као да се спремају за свадбу.

дрољицу са Куле, па је ова неповратно ишчезла са живописцем, Грком, који је радио живопис вратимљске цркве, Кирча је готово скренуо с ума. Данима је без хране лутао шумом, потамнео од бола.

Спавао је данима, а затим је био готово непокретан: нити је шта јео, нити је шта говорио, само је гледао у неку тачку и ћутао.

Морава је оставила по долини плодни наплав. Ретко је коју њиву засула крупнијим шљунком, готово свуда је више користила него штетила. Моји се људи опорављају. Неколицина њих устала је из постеље. Остали леже.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Кад поноћ суморна дође, Роб један упали факљу и Корвус са гозбе пође; И Катон отпусти сина, што оде готово с плачем, А затим, разгрнув тогу, страшним се удари мачем. И онесвешћен паде.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Биографски подаци песника заступљених у овој антологији показују како су готово сви аутори у једном периоду свог живота обављали неку просветну функцију (учитеља, професора, школског надзорника,

Листови и часописи имали су велику улогу у развоју српске књижевности за децу јер су у њима сарађивали готово сви значајнији књижевници тога доба.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Услед свежине воде, Ташана се сасвим умирује. За време читања, Ташана, ослоњена на његову руку, готово заспи.) Улази Стана и износи малопре унету воду и босиљак.

СТАНА (излазећи на прстима): Нећу заборавити, не, дедо! МИРОН (пошто виде да је Ташана готово заспала, пушта јој руку, и, да је не пробуди, полако, нежно оставља је; али, дижући руку, коју је Ташана држала и на

СТАНА (тајанствено, задовољно): Нисам де, нисам... ТАШАНА Јест, ниси?! Зато ја готово целе ноћи не заспах. Ко зна кад сам тек заспала. А боље и да нисам никако ни спавала. СТАНА (у поверењу): А што?

) МИРОН (устаје и заогрћући се мантијом гледа кроз прозоре да ли су сви отишли). Хајд’, и ја да идем! ТАШАНА (готово уплашено, са страхом га зауставља): Остани ти, дедо, остани!

да ми бар она то никад не спомене, ако не доцније, кад сам се већ удала, а оно док сам била девојка, док смо ја и она готово сваки дан биле заједно. (Себи, узбуђено.

ТАШАНА (разнежено, готово да заплаче): Па зашто, дедо, зашто да нема кога, да неће бити кога? Зашто ти то не кажеш? Ево ја те жалим!

(Сећајући се на сав бол, јад, муке, сузе јој пођоше. Седа од беса, готово се изваљује на миндерлук, наслања главу о длан, те јој се рукав заврће и види гола рука.) САРОШ (држећи се за главу).

Каква смрт? Ходи! Прибери се. Одмори. (Хвата је за руку.) ТАШАНА (малаксала, готово клонула, трза руку али је оставља): Болна сам. Уморна. САРОШ Одмори се, одмори! Ево, наслони се на мене.

ПЕТИ ЧИН ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА С леве стране некадашња, на свод, јака, велика капија хаџи-Стеванове куће, сада већ готово сва иструлела.

толико велике двоспратне куће са читавим редом соба, види се само крај од неколико Ташаниних соба, чији су прозори готово запушени густим решеткама. У те собе пење се степеницама. Ниже степеница види се Парапутина кућица.

И то његово лудило да га једнако потпаљују и да ће он жив изгорети, то га једнако држи. И зато морам готово целу ноћ испод њега то камење полако да извлачим и склањам, да не би — кад, по обичају, ђипи и почне (тобож се упалио!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сам се хвата за пулс и шапће болничару, да отац не примети: — Још није готово, још имам да се рвем, проклета младост. — Чика Сава није више излазио из собе. Кад је пало вече, дошао је и Павле.

А ни до данашњега дана нико не зна ко је из пушке убио оног другог, док је обилазио патроле. Дум-дум, и готово, оде млад човек под земљу...” Девојчице гутају речи. Чују нешто сасвим ново.

Над гробом је неколико речи свега рекао учитељ Лесковац. Већ су сви мислили „да је готово”, кад учитељ некако дубоко из срца завапи: — Људи, браћо, да ли нисмо сви који смо овде могли што учинити да нам

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Египет, без крајцаре видити, толико без муке трпити да своју љубезну јошт лепшу него што је била нађе, која је више готово него он трпила — то је за Романа било увеселеније које довољно није сместити могао.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Оно се смејало срећи као и несрећи, јер срећа је готово увек варљива, а невоља не. Оно се смејало слободи као и тиранији, јер слобода је често фраза, а тиранија увек истина.

Најпре све тетке и стрине, а затим и они бесплатни породични саветници од којих готово свака породица пати. Разуме се да је код мене ствар комплицирала и околност што сам у детињству имао тако разнолике

Разуме се да сам, у тако неравној борби, готово увек ја морао да попустим, тешећи се при том и оном мудром народном изреком да паметнији увек попушта.

Бадава су сва убеђивања родитеља да то не мора бити, предосећање је тако дубоко усађено у детињу душу да готово увек оно постаје стварност а родитељска уверавања заблуда.

Ми смо тада играли мете, робова и јениџајес. За мете би се и могло рећи да је готово спортска игра, док робове смо играли циглама и готово редовно свршавали ту игру по којом разбијеном главом.

За мете би се и могло рећи да је готово спортска игра, док робове смо играли циглама и готово редовно свршавали ту игру по којом разбијеном главом.

Овакав професоров начин опхођења са нама имао је ту корисну страну што смо се, готово мимогред, много чему научили. Тако, на пример, научили смо да свиња грокће, да орангутан има црвено задње лице, да

Када сам ову другу, односно последњу песму написао, поновило се готово исто што је било и код прве. Није ме, додуше, јурио никакав апотекар, али су ме јурили жандарми; нису ме извели пред

— Па тако, кад мајка испече гуску на пиринџу, ја увек тражим батак. Сутрадан сам опет срео плаво девојче и затим готово сваког дана. Ми смо се волели и без изјаве љубави.

Судари се готово редовно дешавају на скретницама. Поштар: Брак је препоручено писмо, обично погрешно адресовано, које је интересантно

На тај начин и доживео сам да, готово једновремено, прослављам јубилеј рада на литератури и на браку, само не и са истим резултатима.

Затим је то бивало све чешће и чешће, готово свакодневно, све док ми то није постала права навика. И не само што сам застајао пред излогом, већ сам почео да се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Г-р-р-у... г-р-р-ру — пролама се ваздух и јед но тешко храстово стабло се пови, готово да нас поклопи. — Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици шуме опажа кретање непријатељске пешадије.

Положисмо га на земљу, али на њему не нађосмо ране... Лежао је он као мртав, готово без свести. — Оставите га мало на миру, то је јака конту зија. А где је ударило? — запита командант војника.

Командир се саплете: — Пазите! — шапну нам. Пређох обазриво јендек. У мени као да је нешто прегорело, идем готово равнодушно. А подсвесно тиња и радозналост, да их видим најзад. Ама, ти нас нешто далеко водиш?

Пошто је пут узан, возари су прво испрегли коње. Потом су послужиоци рукама окретали возове. Све је било готово за пет минута. За то време командир и ја прешли смо преко ограде и, идући њивом, дошли на чело батерије. Појахасмо.

Били смо прокисли до коже. С нама је гамизала и пешадија. Онако у мраку, препуштени готово сами себи, измучени и јадни, давали смо утисак раздражене гомиле, и војници су већ гласно протестовали.

А и он то говори гласом као да препричава неки безначајан догађај. Други војници, занесени својим јадима, нису га готово ни слушали, као да је у њима потпуно утрнуо појам самилости људске.

Притешњени са свих страна, додирујемо се готово леђима са трупама на бугарском фронту, онда се заједно окрећемо и узмичемо истим правцем. А јесења киша лије.

— и Лука размахну песницом што може јаче трговца по лицу. Овај се поведе и паде међу неке џакове. Лука му притрча, и, готово обневидео од беса, поче да га гази и туче немилосрдно...

Таман смо запрегли, кад се сручи страховита киша, праћења севањем и праскањем громова. Облаци се спустили готово до земље. Били смо обавијени непрозирном тамом, као у мрачној комори.

Требало је силазити низа стрме стазе, тек просечене. Људи и коњи се узнемирили од треска громова. А кад севне, готово обневидимо, неки возари застају, те на њих најашу они позадњи. Наша контрола је била искључена.

На овоме положају Бугари су дошли на јуришно одстојање. Батерија готово иза самог нашег стрељачког рова. Зато је било наређено да се у току ноћи склонимо.

Замичемо журно. Још једна окука па смо спасени. Али баш покрај пута лежао је телефонист Милија. Глава му готово у бари. Један га дохвати за ноге да га извуче, али он јекну: „Убијте ме... убијте.“ — Понесите га!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Нека се не плаши! Нека крене! 3ар је друго малишан и желео? Лагано, готово нечујно, откиде се маслачак од земље, прислони за тренутак своју сребрну главицу уз образ маме сунцокрета, а затим као

Како је сада шумела! Како се љескала на сунцу! Постајала све ведрија, све лепша! Готово већ поче да заборавља свој Цвет.

Дечак је само својој мајци био паметан и леп. Остали су у њему видели мало, слабашно, готово наказно створење. Али, жена је веровала у свог сина. Чак је почела да машта како ће он једнога дана стварати чуда.

Младић се трже, застаде. Поколеба га начас нежност и туга у гласу 3латокосе. Али, готово у исти мах, осети врели дах пса на листу ноге, стресе се, одречно одмахну главом, и закорачи преко ивице неба.

МАРИЈАН И СРЕБРЕНКА На самој обали мора живео је рибар Лука с унуком Маријаном. Таласи су им готово до постеље долазили. Шта да се о ветру каже? Али, и ветру и таласима Маријанова кућа се храбро одупирала.

Живот Царице Плавог царства био је већ на измаку када је зид, коначно, био завршен, а цвеће истребљено, или готово истребљено... Да је Царици неко раније рекао каква је упорност цвећа не би му веровала. Ко још виде толику дрскост?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Све хоћу! Где су? Нека ме воде! Ево (показује на себе): и тел, и антерија, и либаде, и китајка... све је готово! И срце, и очи, и снага, све за Асана, за село, Бању! (Пркосно клонуло.) Тамо ћу ја! (Кида се рукама.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су готово све заборавили што је било донде, па само оданде почели наново приповиједати и пјевати.

У Србији је за владе турске готово у свакој кнежини био по један буљубаша (Турчин) са неколико пандура (међу којима је било и Срба и Турака) који су

Пушке су имале дугу цев и танак кундак, готово као и кубуре, но само дужи. Ороз на пушци се високо кочоперио гледајући другарицу на другом крају цеви.

и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су готово све заборавили што је било донде, па само оданде почели наново приповиједати и пјевати“.

б'јеле цркве Самодреже, бјежи Марко, а ћера га краљу, док су трипут коло саставили око б'јеле Самодреже цркве. Готово га бјеше сустигао, ал' из цркве нешто проговара: „Бјеж' у цркву, Краљевићу Марко!

Марку у пјесми Вуковој ИИ, 67 стоји у вези са старим књижевним причањем о премудром Акиру, то врло лијепо доказује готово потпуна истоветност овијех мјеста: у Вука пита хоџа Ћуприлић султана кад га види у невољи поради Мусе: „Шта би дао

али је важно то што се и једним н другим хоће да истакне како је Марко или Акир од дугога и тешког тамновања готово изгубио људски облик.

„По тим мјестима“ — писао је Вук 1824 — „и данашњи дан готово у свакој кући имају по једне гусле, а по једне особито на ставу код чобана; и тешко је наћи човека да не зна гуђети, а

се с Милијом састанем“, — вели Вук — „онда ми се тек радост окрене на нову тегобу и муку: не само што он, као и остали готово сви певачи (који су само певачи), није знао песме казивати редом, до само певати, него без ракије није тео ни

нахије), био је — каже Вук — „знатан певач, а у гусле ударати може бити да нико није знао боље од њега (и умро је готово с гуслама у руци...); а и Марко је врло добар певач“.

Стефан је „мало марио за песме“, али их је, „готово неотице, упамтио од свога оца Јоксима и брата Томе, који су не само млоштво песама знали и радо ји певали него и песме

Милоша Обреновића“ — каже Вук — „над кнежинама су били кнезови отприлике као и за владања турскога; али кад он, готово пред свршетком владе своје, кнезове назове капетанима, онда се и кнежине назову срезовима, и тако тога имена у Србији

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Е, сад је све готово! Да је био дан, испод тога огромног товара, видјеле би се само магарчеве ноге, дио њушке и једно уво које је вирило

Тога дана растужени Николица уз пут рече својој куји: — Жуја, готово је са школом. Кад не дају теби, нећу ни ја ићи. Како је Стричева кућа била близу његове, Николица је брзо запазио да

Ухода који нас је пронашао, сигурно и сад пази на нас па ће нас видјети кад се будемо увлачили у пећину, а онда је све готово: на улаз ће бити постављена стража, а онда смо сигурно похватани. — А овако?

Видећи кола с учитељем и његовим пртљагом, Јованче замишљено рече: — Ето ти, оде и он. Сад је сасвим готово с нашом хајдучијом. Дјечаци се нису баш нарочито веселили учитељеву страдању.

— Па ја више нијесам ђак, готово је! — прошапута он као да се буди иза сна. Тога тренутка престало је оно право, безбрижно дјетињство ђачког харамбаше

Вањка одиже један крај пласта ознојен, извуче се напоље и пљесну рукама. — Готово, плануло је! Убрзо на горњи отвор гомиле, кроз који је Вањка вирио док је носио пласт, поче да куља врло густ сив дим

— Та гдје сте ви већ? — повика Стриц нестрпљиво. — Већ је вријеме да се бјежи, а ви ту... — Готово је, сад више од бјежања нема ништа! — дочека Јованче задуван. — Како нема? — јави се Ник. — Нема.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Виде се Кодрус у чудо, прознаде јер су они прочули онај глас боговски, те зато њега не дирају, а војску му готово хоће да надбију. Инди он што да чини? Смисли се у себи: што је у једном човеку? А и тако му кадгод вала умрети.

И нађоше где се лав бори са змијом, те га већ бијаше готово надвладала змија: од стражњих ногу му чак до прсију обвила га с репом кано јаким конопцем.

Они би тек у пољу сас хрти готово дочекивали, те хватали. Чинећи им на руку да гледају сеир, доста пут и сам би ноћом подранио; оде у планине, те до

Те у томе обнезнању сви углас подвикнуше: што је то, рекоше, и тко је? На крају, ето, кад већ готово надајући се чекаху ослободити се и извести се близу на крај, онда текар изненада нападе и опколи их нови страх, с

И дође му однекуд неки хабар да је веће све готово теке исто јоште за једним покровом што стоји. Јер већ нестало му је трошка и нејма их с чим довршити ни покрити, те се

А како не би коме о том велика туга била све лето о чему радећи и видећи већ готово да весело збере и дома за зимину снесе, а једним часом нестане и у невид оде!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска. Ко је није знао и ко се није за њом окренуо кад, поносито као паун, промине чаршијом?!