Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу. Остали смо сами — немој да ми се смејеш кад ти кажем да нам је некако свима тужно.
Молим овамо руку! Ухватих је за руку и почех завиривати прст који је био залечен још давно пре неног поласка у Готу. Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија него што бих ја хтео.