Црњански, Милош - Сеобе 2
Молила је госпожу Евдокију да јој пољупце враћа. Затим, да замисли, себе, у улози мушкарца. Најзад је своју гошћу навукла на себе и под њом дрхтала. Избезумљено је љубила њене груди, њена уста, а избезумљено је и викала, од уживања.
Госпожа Монтенуово је растала се, од ње, тек кад је своју гошћу наговорила, да јој остане верна. Она ће, рече, удесити, не само да Божич буде ослобођен свих оптужби, него и да она,
Госпожа Јулијана, међутим, стојећи чврсто, као да ће заиграти, насред те раскошне собе, навела је своју гошћу да пређу у друге просторије, које су биле пријатније – у хладовини, у полумраку, са прозорима у башту.
Вишњевски је био почео да је привлачи, да и она седне крај њих. А госпожа Јулијана устаде, пољуби своју гошћу, и рече, кроз смех, да јој уступа мужа, и да ће отићи, тако, да нико неће бити сведок њиховог уживања.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Није ни приметио да се већ при крају предјела заљубио у своју гошћу. Она је приметила да се мало нацврцао. Можда би могао да попије кафу у њеној малој студентској собици?
— понови мајка. — Опет ниси узела хлеба.. Дете је непомичним уснама држало комад средине хлеба, пиљећи нетремице у гошћу за столом. — Како је слатка! — рече са гађењем. — Колико јој је година? —Девет — одговори мајка.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Од раздања до вечери обузет сам Пролазношћу, У дворове своје Тугу радо примам као гошћу; Драга ми је и њена сестра, по имену Тиха Сета, Њој посветих 5.203 сонета.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку), гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Погодила си, значи? То је Татага, али из времена кад је била толика као ми! — луткица се осмехну и упозори гошћу да ћути о ономе што је видела. — А за лепињу ти хвала!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Само, на ивицама празнине, конци ишчекивања. Пошли су на излет, дан је бивао све лепши. Љубица је јахала уз своју гошћу и неким је новим слухом, унутрашњим, хватала како се, под коњским копитима, неозлеђен, истеже тренутак што настаје а
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. — Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо ?... А овај ми не рече да ће кога вечерас довести...
био сам луд.... — Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке... Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... — Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако.. Ону могу и отерати...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Овај гурбијан Јохан тако гадне речи говори, да се човеку морају црева мутити. Анчице, данас ћемо имати једну гошћу. Колико има сати? АНЧА: Девет прошло. ФЕМА: Сад је најбоље правити визите, је л’? Анчице, само добро уреди.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И то наше домаће цвеће је увек некако слатких боја. Пита мајстор Коста гошћу своју ово оно. Ристана прича живот сироте: живот пун рада и жеља, младост пуну страха од старости.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Хоп, хоп! Цуп, цуп! Ухвати се око столице коло мишева. Плашљиво, из далека њушили су у почетку мишићи нову гошћу, а онда се један малецки залете и угризе столицу за ногу. — Ој, ој, што је тврда! — јаукну мишић поломивши предњи зуб.