Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Мачак је читао житије. Бакоњине се очи крадом устављаху на провинцијалу, у зачељу. Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми
Краков, Станислав - КРИЛА
Грудоболни су увек пророци рушења. — Ма ћути, ћато, шта наричеш. Ти си пацифиста, анархиста, ћути, — подвикнуо је гојазни ордонанс. — То је добро. Што се више гине, то је боље. Брже ствари иду...
Виле крај мора имале су своја купатила. Официри из штабова већином гојазни пуковници, и тумачи, купали се око места, где се купале љубазнице албанскога паше.
Онда је наишао и ађутант, његов познаник, иначе гојазни трговац, и питао га да ли има писмо са чијом препоруком. Једва је објаснио да не тражи продужење боловања.
Иако је одблесак ватре падао по свему, ипак је било тамно. — Изгибосмо, изгибосмо, завапио је Марџукић, гојазни старешина коморџија, и набрајао је мртве. Можда су због тога његове очи биле пуне суза. Душку су очи сузиле због дима.