Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Хеј чаушу, овамо и к мени! Ма ко с' ово, побратиме, жени? „Та Змајевић, да ли не знаш Гојка?“ А млада му — „Цвета је девојка, Мила ћерка — но пиј, што си стао — Де још једном — па с Богом остао!
Другу чету води силан Вељко, Трећу води Подгорица Рајко, А четврту Косовићу Влајко, А пред петом ту ми видиш Гојка, Младо момче, лепо кô девојка, Ал' је, брате, гуја присојкиња, Жешће од њег' нема у Србиња; Та тек што је, мој
Ох Солиман, проклета му рука, Својом сабљом допануо мука, Јера њоме посекао Гојка!... Што ће чинит Косана девојка? Пре венчања, па већ удовица, Убиће се, сиња кукавица!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха. Гојка обузе пријатна топлина: Мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.
До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана. Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.
Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари нимало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.
Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка. За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му
А вама се, видим, не допада такво уживање? Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално, — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.
Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.
Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему. А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.
Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.
Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи
Дај, велим, да се упознамо. Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне. — О, молим.. извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије.
па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте, писару, погледајући лукаво испод очију, на Гојка. — А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобностил.... Ха-ха-ха.... насмеја се писар.
Па онда?... О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу !...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима. »Чудновата је, баш!...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Поповић АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ Садржај УВОДНА ПЕСМА 2 И 3 ПРВО ДОБА (После 1840) 6 ИИ ИЗ „ГОЈКА“ 7 ИИИ ОНАМО, 'НАМО...
Ј. Дучић ПРВО ДОБА (После 1840) ИИ ИЗ „ГОЈКА“ Гусле моје, овамо'те мало! Амо и ти, танано гудало! да превучем, да мало загудим, Да ми срцу одла'не у грудим': Та
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
пољу Косову, код бијеле Самодреже цркве: једно табор Вукашина краља, друго табор деспота Угљеше, треће табор војеводе Гојка, а четврто царевић-Уроша.