Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Не знам. — Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање. Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.
Веља их затече на послу ; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање. Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати. — Лудаци! ...
— Тамо је, чини ми се, Веља ? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице. — Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.
као да сам што изгубио. И господин попа вели то исто. Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.