Ћипико, Иво - Пауци
Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима. Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док
Попође. На раскршћу бијаше живље него обично. Гоњачи га почешће стизаху. Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.
је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. — Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима.
Али се жупник учини невјешт. У путу иза себе чуше трку живога. Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.
Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи. Све онако у трку, веселе се и кликују. — Достигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут. — Нека достигну!