Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ЖИТОМИСЛИЋ Кукаст облак крај Неретве крпи прслук после жетве. Крвопилац где крв пије, игра рубац од мантије. Грабеж-сенке, при фењеру, вечерају грех-вечеру. Вито перо од чемпреса умирује руку беса.
У светој тузи хлапе жуч и оцат. Док грабеж-руљи злоба чорбу брља, злочинац пева, лихвар руке трља, фарисеј ћути - радује се подлац.
Поподне светли мудро, старославно ВИИ Кроз ћубе горја Бели пастир слази: растрепте сутон лиске крститељке а грабеж-време огрезло у фази кад чедност беру црних руку берке, што кољу јагње пастирки у кланцу, Док она слути Јагње у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нит’ пиштећу чује децу, Мати је са кћерима раскоши худе грабеж — — — О, видиш ли ти то, Самостворитељу силни? Ти си један данас штит, ходи и обрани нас! Да, Самостворитељу!