Употреба речи граби у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А зверонаравни варварин и над женами и децом своју срамотну и скотску храброст хоће да покаже; ако ништа, он их граби и у ропство продаје.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Већ оматорио и упола оседео, па опет неће да се окани чуда. Толико имање, стока, баштина — па му све мало; све граби туђе, све је рад да закачи другог. Као да ала из њега зија.

Па хајде што граби — нека га ђаво носи — нек граби! Нико се није од арама спомогао. Ама што се надуо онако од тешка јордама?

Па хајде што граби — нека га ђаво носи — нек граби! Нико се није од арама спомогао. Ама што се надуо онако од тешка јордама?

Среја и оно момче отишли раније, јер им ваља читав сат 'ода препешачити до села Н. Момче оно граби напред с пробијеним бубњем, а све се поводи ђа тамо ђа амо.

« да мрзи на све што је ново; да изгони од једне паре три и да таке само граби, а ништа од себе... Мојсило се тако угледао на свог газду и примио све и сва од њега да је чак и само понашање, и

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Фала и вама, тако рећи, други странопријемни Аврааме! — вели поп Ћира и рукује се с њим, па граби што пре на врата.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Сваку познаје и од сваке проси. Чак кад нека њему не пружи, већ до њега коме другоме просјаку, он се издиже, граби јој из руку и меће у своју торбу. А кад напуни торбу, одмах престаје да проси и диже се.

Црњански, Милош - Сеобе 2

А старији му брат повиче: Остави дете па граби сено! Он остави. Али после застане, опет, крај детета, а брат му повика љутито: Рекох ли ти да оставиш дете, па да

Павле је онда потера, у лаком галопу, на прву препону. Животиња је пошла радосно, и Павле осети, како граби, и баца под себе земљу. „Лиса, Лиса!“ одјекивало је у мањежу.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

То само малодушници чине, а ми то не смемо бити. Зар се у случају буре бродоломник мирно предаје таласима? Не, он граби појас за спасавање и хита обали да стане ногом на чврсто тле!

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

И ми смо мајке, животињо излапела! Гуликожо! Смраду малограђански... У вици и праскању стакла, Маки граби девојчицу у наручје и трчи кроз бели келнерски зид низ степенице, па у свој такси, а онда најлуђом брзином кроз

поново успон и ограде од коља и шибља — једини траг човекове присутности. Њихова кућна помоћница граби све брже и брже, мада носи највећи део пртљага, и сваким новим кораком претвара се у неку потпуно нову жену коју

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Из самог ваздуха говорног, из ваздуха који свакодневно дишемо, Поповић узима и шаком и капом, граби алаво и неопрезно, без избирљивости.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Пази, молим те, колики је, читав гардист!« заџакао Јова и оставља збуњена шегрта, а сам граби напред. Тако би испратио сваког кредитора, сваког како у лицу шегрта и калфе, тако и у лицу самога мајстора; управо,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

„Код оне врбе што се оно бели, Да ко је оно у оделу белом?“ Овако збори, журно веслом граби, И река, вели, да је шира данас. У крају сад је, али ди је она? Код извора је, тако Милан мисли.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Рожљика брже-боље граби гранату из његових руку, као да би купац могао побјећи с њом, и урла: — Рђо над рђама, овдје има најмање двадесет

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Трчи тамо, витла се и пева песму: како „кумита булу граби, бежи с њом у планину на коњу, а була се нећка, грли га и муца: Ах, џан’м, џан’м!“ — ,,Ах, џан’м, џан’м!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда једно Циганче рекне: — Ја бих је однио у пећ, да се испече. А друго мичући руком, као да нешто испред себе граби: — А ја бих је, мамо, овако јео.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Спушта се паук с празне чахуре и жедан преде, у лов полази. Псалтир ми чита јесен с махуне, а паук граби, паук долази. У шупље гајде ветрина свира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Расцепом свести цвили ракита.

- Пламса босиљак златасто зелен. Зраком од меди девојка узри, а колски точак трудно зашкрипи. (Граби, не преди: измиче се нит хитро у разнит, у тамно место, нестих-сталактит.) Расипа рђу лишће крушкино.

створу бубри нестрпљење: човèку, муњи, јастребу и жаби, и биљу сваком; свачему је време да нагон троши, некамо да граби, да дужи буде циклус, руј у зрењу, тренутак Срца који нема цену.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Делија момче кроз гору граби, иде у најам опасној баби. У дивљем кланцу вјетар свира, и вода бучи низ тјеснац стрми, злаћана зрнца поток

Сутрадан, опет, трн, као запет, ухом се пита: „Чуј ем копита ?“ Њи-њи Кобилић то путем граби, а трн и њега па за реп зграби! „Ти немаш вуне, ал дај ми струне, на ветру Ћира хоће да свира.

Захучаше године немирне, језде мрачни хати без биљега, Врбас граби коње и јунаке, однесе ми друга најбољега. Таласима, низ поље зелено, изгуби се момче нежењено.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Фркће окисо коњиц и журно у село граби, И већ пред собом видим убоги и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Бар да срце не бије овако јако. И то смета ходу. Ноге се спотичу, али нико не осећа умор; сваки граби да је напоредо с друштвом, и има само једну жељу: да се што пре пројури овај простор, који је одређен да се прође.

одскочило, па греје благо и топло и растапа оштру јутарњу свежину, а наш се ланац љуља и креће, пење и спушта и све граби унапред.

Зар то није смрт, која полако граби у своје разјапљене чељусти целу природу ?... Брр... хладно !« и болесник навуче на себе топао покривач.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Ништа се не може од вредна човека отети. — Рано ранилац и каско легалац кућу стече. — Ко рано рани, две среће граби. — Леност је највеће бреме. — Леност је сваког зла почетак. — Беспослица, вражија узглавица.

(Туце) 394 — Што без кости воду преплива? (Пијавица) 395 — Што без ногу бежи, а без руку граби? (Риба) 396 — Што во лежи? (Јер не може да седи) 397 — Што живо роди мртво, а мртво живо?

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Да уђеш, да ти се не виде ни блокеји, акамоли круна! ПРОСЈАК: Само се ти надимај, само граби! Ал да упамтиш: биће мишја рупа за дукат! ГОСПАВА: Море, шибе отале! ПРОСЈАК: Терај ме, терај, идем!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. Фркће окис'о коњиц и журно у село граби, И већ пред собом види убог и стари дом.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала.

Ћипико, Иво - Приповетке

Море је још усколебано, премда је вјетар пао, па лађа граби и љуља се на валовима, а мјесечева свјетлост поиграва по пучини и, у одмацима, захваћа веслачеве главе.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

накостријешене, дебеле бркове, испод којих мутно, као из неке даљине, вире уморене и готово умртвљене очи, па љума и граби уз пут. Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен.

И Вујо граби, и он се очајно отима, али се све више умара, малаксава, снага га оставља, издаје, а онај мали распламћели пркос догорј

Ћипико, Иво - Пауци

Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу. Часом застаде; занио се, тек што дише. Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Удара соколар на Сабориште, удара и Дадара. Кроз павитине, шушкор, преко врзина, граби хитроноги деран. Задихан је Дадара, зној му оквасио кошуљу по леђима и испод пазуха, гранчице шибљика му пљуште по

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А Љељо лодбочен стоји и зрачним бичем га жури, И пантер урла и риче - ал' бурно граби и јури! У томе чудноме часу, од зрачних пловећи двора, Месечев бледи зрачак озари врхове гора, И вихар дувати стаде.

Са криком узлеће гавран и крŷжи над мојом главом, Мутно је небо сво. Фркће окисô коњиц И журно у село граби, И већ пред собом видим убог и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А кад око подне момак врати непродату, свелу зелен, старац је опет граби обема рукама, меће у воду, прска, мирише. Суво семе стави на длан и мирише га.

Потседају ме, иза млина купили баштованлук, а кућу саградили пола на мом земљишту... Младост граби, тако је било, и биће... Већа је брига Срба.

Мене ваљда зато више нису напаствовали разбојници... Има и без њих грабежи: граби адвокат, граби Јеврејин, граби држава, граби и Бог где се сувише нагомила... Смањује се полако Тодорово имање...

Мене ваљда зато више нису напаствовали разбојници... Има и без њих грабежи: граби адвокат, граби Јеврејин, граби држава, граби и Бог где се сувише нагомила... Смањује се полако Тодорово имање...

Мене ваљда зато више нису напаствовали разбојници... Има и без њих грабежи: граби адвокат, граби Јеврејин, граби држава, граби и Бог где се сувише нагомила... Смањује се полако Тодорово имање...

Има и без њих грабежи: граби адвокат, граби Јеврејин, граби држава, граби и Бог где се сувише нагомила... Смањује се полако Тодорово имање...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Кô рањена тица, што би небу хтјела, Отима се душа из оловних дана, Али кобни вјетар граби је са страна Па се натраг тргне премрзла и свела.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

дувар, оставићу га пуста, необрезана ни опкопана; нека да свашто по њему гази и тре га: што у њему ко што нађе, нека граби и разноси! ДУХОВНИЦИ Ово је свештеником речено, а није камену... Доиста, бакали и винокрчмари, А не духовници!

немоћан, ни спуштен, а ни величав; не пружати се, ни се стискивати; ни што имаш држи да је само твоје, ни се унапредак граби много добивати. И другом добитка остаљај! Јерно да ти добијеш, а други штетује, то си ти прави харамија!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. Мирис га тај заноси и опија.

И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле, куче у чашире!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности