Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Љута ноћу цича тако зиде стеже, Да их стоји тресак, све љутост'ју реже. Ја сего не знаја, мислих да сут татије, Грабитељи живота мирне своје братије. Кад ујутру ја устах, напоље изиђох, Небо видјех от љутине свуд около риђо.