Употреба речи грабиш у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Он остави. Али после застане, опет, крај детета, а брат му повика љутито: Рекох ли ти да оставиш дете, па да грабиш сено? А ти не слушаш! Па дограби пиштољ, и на месту уби рођенога брата.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У срцу гајим љубав гостопримства. В Уз нечуј-бронзу неблаго што прати, куд грабиш брегом, жута смутисанко? Сенокос жути, лампа дневи пати у злату рђе - као некад Бранко.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— А други пут немо’ се грабиш за прво место. Шалили су се војници, заборављајући тренутно мучне призоре, јер су и они у смртној опасности.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

А ти више у њима проричеш но који му драго десетиња. Не даш нигда плећа оглодати, но их грабиш из устах људима; мени си их стотину узео да ђавола приђе у њих видиш. У то ти је прошло по вијека!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности