Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Срећо моја!“ тепаше јој мати. „Биће, као што твоје срце жели. А и моје жели то исто... Грабићемо се око оног... лац-ма-нина!“ рече јој на ухо. X Иза Ловћена, с мора се дизаху облаци, као војске, па летијаху небом.