Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
О, хо! Знам ти сад Јазбину мрачну, вуче грабљиви! Па ту си хтео да је сакријеш Очима бистрим будне маћехе? Д’ ако би сунце свету убавом Прикрити умô масном
Дете ми враћај, вуче грабљиви! Ти си га заклô оштрим зубима! Или порицат мислиш истину? Та, ено, пена крви његове По уст’ма ти се лепи поганим!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: Грома у руци има за крвљу грабљиви човек!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ Гле отпадника, „опада“, Отпадници сте, море, обоје! Издајници сте срамни обоје! Бунтовници сте гладни, грабљиви! Па вас опада ваше недело.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
на мало, ти видиш умањеног државника; видиш себичњака чија је свака реч срачунато лицемерство, чији је сваки корак грабљиви потез, коме се клањају и кога обожавају плаћене гомиле и који је као старозаветски сараф ушао у храм господњи ради