Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Хе, учо, — рече кмет Радован, — а што си се тако замислио, као да ти је град побио поља и винограде?... Учитељ се диже са свога места, па се рукова с Радованом и Николом.
Па онда задовољно прошапута: — Ово мало труди милион ока барута да запали, а ово парче конопца читав град да држи затворен!... Ниједан ми неће измаћи! Жив не!... А ја ћу бити хајдук каквога није у Србији било!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Е, мој убоги пријаче, — машући главом почне сељанину говорити. — „То ли је ваша на селу храна! Та ходи, брате, у град, ако си рад знати шта је живот.” Ови готов. Пођу; к вечеру стигну.
Гледали га косови и запитају га шта ту прави. Он им каже да зида град. Кадон оде те се сакрије, | онда један кос, љубобитнији од других, пођеда види какав је то град, пак се ухвати.
Он им каже да зида град. Кадон оде те се сакрије, | онда један кос, љубобитнији од других, пођеда види какав је то град, пак се ухвати. Птицоловац притрчи, закоље га, пак с њим у торбу.
Онда они други косови реку му: „Хе, лукава и зла главо, кад је твој град таки, несрећни ће бити они грађани који у њемдођу живити.” Наравоученије Две нас полезне вешти ова басна учи.
” Кад други то чују, сасвим га осуде за полутурчина и јеретика, оду у ближњи град питати епископа коптскога (то јест несторијанскога) хоће ли га погрепсти по обичају цркве своје.
Кад је праведно и разумно старати се да су нам авлија, дом и постеља, село, град и предраго отечество у милој, пријатној чистоти и поретку, да у њима мирно и задовољно преживимо, и да их лепе и
у један луг за нагледати сестрицу своју, и рече јој: „Престани већ тужећи и сјетујући за Итом, сином твојим, и пређи у град к нами; онде ћеш барем господи и госпођама појати, а овде коме појеш, ком ли слатким твојим услаждаваш гласом, ван до
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ко пре педесет година, свако пронађе свој град, свој кревет пун животиња, овој шлем, свој нож, свој сат. Један поруку носи важну (пре века краљ га послао),
Ни онај ко нас води не зна хоће ли одозго да нам сине зора, или пожар у коме ћемо, град за градом, жито за житом, изгорети. ИЗВЕШТАЈ Благоје на Дрини, пун шрапнела, Тодор са главом далеко од тела.
ПРАГ БЕОГРАДА 1. Пишући о славном деспоту Стефану, Лазаревићу, сину Лазареву, Константин Филозоф је деспотов град Београд назвао градом са седам врхова.
А свеца који на длану носи град остависмо у мраку, на прагу! 4. Онај који нема ништа, бос прогнаник из пепела, из пепела своје жетве, из пепела
која цвета из непобедивог зида, на северцу, која се, можда и љубичаста, плави у сивом бедему, чија сенка пада на Град и на поља око Града! 7. Видиш ли како, на измаку зиме, она сива обала Дунава на једном месту почиње да се зелени?
9. С прага видим оба Београда: у облаку светли Горњи град, Доњи се дими под облаком на рекама. У Горњем влада жезло, у Доњем весло. У Горњем листају псалтир, у Доњем шпил.
У Доњем дими се казан, са Горњег топ: Горњи град брани Доњи, који га храни! У Горњем граду деспот подиже кулу, с које се прате сви путеви и знаци, и с које звона,
дно, тим силаском у понор и ад, подиже горе, у ону висину, високо изнад шарана и вина, тас на коме светли Горњи град? 10.
кроз бежаније, кроз пожаре и глад, заустављај нас, и подижи нас, и учи нас, на страшном месту да градимо Град од камења којим нас каменују!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године). У исто време били су спремили Немци две пуне лађе војника, да ударе на доњи град и да уђу на Су-капију. Пре тога уговори с њима Јован Чардаклија, и Ђикић, и Влајко [Стојковић] Београци, да им капије
” На то изговори се мој отац, да је млого јапије догонио у град за оправке касарне, и да има са бина-емином рачуне, а кад сврше рачуне, да он и опет у народ не сме ићи, да им
Немци поузимаше градове, као: Шабац, Београд, Смедерево, и тукоше Соко, куће попалише, али град узети не могоше. Кад су Немци Београд тукли, онда је мој отац Алекса са 700 момака између Панчева и Београда у
Шабац-баир на конак, но сутрадан дођу Бега НовљаНин и Ћурт-оглија и убију кнеза Ранка из пушака, пак затворе се у град; то је било баш уз часни пост 1800. године.
Бего Новљанин и Ћурт-оглија, убилци кнеза Ранка, са својим друштвом затворе се у град. Крџлије почну из пушака и топова тући, и баш на наш Велики Четвртак [5. априла 1800.
априла 1800. године] запале шабачке куле, а Бега и Ћурт-оглија, прокопавши камени град до Саве, побегну у Босну, а сав град и куле изгору.
године] запале шабачке куле, а Бега и Ћурт-оглија, прокопавши камени град до Саве, побегну у Босну, а сав град и куле изгору.
Кнезови оду на конак, а митрополит Методије узјаше на коња, те ти у град везиру, и каже му како кнезови хоће да узму од њега хатишериф, и да њему (везиру) донесу, да по хатишерифу порез удара
брату, видинскоме везиру Пазманџи-оглу, једно писмо писати и с њим се помирити, моје војске умалити, а само царски град чувати, и онда баш по хатишерифу царском ниједну аспру више од вас узимати нећу, него онолико, колико хатишериф гласи;
Он (Алекса), Бирчанин И Никола Грбовић седну на Палежу у лађу и дођу везиру у доњи град. Запита везир: „Камо војска?
Запита везир: „Камо војска?” — Кажу му они, да је сва војска готова у Грабовцу, но не могу ући у град, јер су Видинлије капије затворили.
” Оду Бирчанин и Грбовић у Грабовац, узму војску, на Палежу седну у лађе и ноћу дођу на Су-капију у доњи град. Кад се мало поодморе, разреде се: спа̓ије на Видин-капију, везирова тевабија на Стамбол-капију, мој отац с ваљевском
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда. Хоћаше све град потући у корен... Срећом обиђе на планину, те не учини много квара. — Одбише ветрењаци! — додаде један.
Жене износе пред кућу ватраље, чанке, совре, раонике, брадве, кашике, и све изврћу — »да град обиђе«. Дуну већ и хладан ветар; учеста севање и грмљавина; облак се наднесе готово над само село, поче прокапљивати
— Бежи, море, батали молитву — није ти вајде!... Аја, попо Вујица чита, не шали се. Град поче чешће — удари и пљусак. Поп узе отресати главом, као да га челе уједају. Боме, градљике згађају добро у темењачу!
Чак се и Живадин смеје, гледајући како градљике одскачу од попове главе... Суну град још жешће, а мој ти поп мантију на главу, па беж' наниже немаде кад ни читу узети.
Учитељ Грујица уранио, па лепо испекао кафу, пије и гледа у своју башту. Види, гдешто му град јуче изрешетао купус и остало повреће — али тек није много штете.
а деца нашла — што потврђује и сам Живадин и Митар, који је попа гологлава стигао и набио му кошницу на главу да га град не убије.
Дању се не може, видеће когод, а ноћу, ја, бога ми, не копах га, па макар ми град одбио оба ува!... — Ако нећеш ти, има ко ће — рече Јован. — Ето Марјан, он га је и укопао. — Та оно јес'...
Нахоче је на месту. Капетан није одерао Симицу. Град није ником ништа побио; готово га није ни било тога лета... Сељаци почеше увиђати да и поп покашто може млатити
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да објасним. Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. Ти су Турци прозвани „дахије”.
Јадни његови родитељи! Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!... Као да је град потро... И сад јадају и кукају. Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. — Ох, Лазаре!..
— Ја велим да оног маторог треба притегнути!... Треба га натерати да каже где им је даник? — Па? — Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. — А хоће ли казати?
Њему дођоше неке страшне мисли у главу. — Па шта је било с Турчином? — цикну он. — Побегао је у град. Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. — Ја бих отишао у град! — рече Станко.
— Побегао је у град. Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. — Ја бих отишао у град! — рече Станко. — И ми смо хтели, али не даде харамбаша... Зато ти се данас придружисмо.
Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер... Говорили су много, али ово је најгневније. Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну. Кућу ће ти запалити и побити све живо. То су наумили и попу и Јови...
Пропишта црна земља под грдним теретом... Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке. Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...
Па и ови Турци канда нису прави Турци!... Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!... Да ми је овако ударити на каквог иђита!... — Чини ми се, данас ће бити и иђита!... Слушај како тутњи...
Копање је нагло напредовало. Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати
Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа...
Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. — Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. — Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...
— викао је Чупић. — Немојте журити! Хитар одвише, срећу прескаче!... Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!... Пази!... Турци се све више ближише. — Пали! — заповеди он тобџији.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда.
Отруј га, даћу ти један град и најлепши камен из мог жезла. Али та жена није знала како се трује. Тада сатрап рече: — Лажи га.
Под маском на лицу отишла је да стане на мост који дели град од предграђа. Била је прикрила своје велике сјајне плаве косе које блистају као празнични краљевски огртач и по
је прикрила своје велике сјајне плаве косе које блистају као празнични краљевски огртач и по којима би је познао цео град.
О врат му је обесила један свој лажни ђердан и послала га у град да каже мудрацу: да она служи законима природе а не законима људским.
На очи јој ударише сузе радости и усхићења. Кад се враћаху у град, био је већ пао мрак. Локве у пољу биле су пуне звезда и жаба.
А она је некад била краљица у једној земљи с ону страну песка. Кад су је протерали, несрећа је довела у овај град где је дошла идући стотину дана за нечијим дромедарима.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина. То је оно што кажу: У град кад ’оћеш, а из града кад те пусте! Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
где ће да га пусте у шталу и да му дају само по комад хлеба, да, какав је лењ, више отуда не би се ни вратио овамо, у град. А да га опет код себе, у колибу пусти, није могла.
Убиће те. — Не, — брани се она. — Нико ме не дира. А ноћу ја и не спавам. Седим тако и гледам овамо, к вама, у град... — А да знате — почне као да им неку радосну вест саопштава. — Како вам град тада дође мали, мали; само се црни.
Седим тако и гледам овамо, к вама, у град... — А да знате — почне као да им неку радосну вест саопштава. — Како вам град тада дође мали, мали; само се црни. Гледам, па иако је ноћ, све видим. — Па шта радиш тамо сама целе ноћи?
— Па што се, мори, мучиш, што не сиђеш овамо, у град. — Грозе се жене кад виде та њена изгребена, крвава колена. — А, — одбија их, — још нисам расковник нашла.
Браћа му, богата, од чије богаштине и силине цео град стрепео да их нико не види, затворени у својим кућама и собама, плакали су због њега...
А тада као да су нарочито сви бежали из села и ту, у град, варош, гурали се, вукли по улицама и завлачили по опустелим хановима, шталама, и развалинама.
Африка
као огромне, мрачне планине, осветљене само по врховима, заклањајући при пролазу својим тамним масама озвездани град. Покаткад је то као црно анђеоско крило које пређе испред обала. Један брод нас скоро додирује. Име му је Арханђел.
Топли пријатни мирис црвених цветова покрива овај заспали град широких улица, црвене утабане земље и дрвених кровињара, Бенгалои као играчке, час су мајушни а час огромни, када су у
у изгледу ових зграда, кроз чије се прозирне зидове јасно види све што се у њима догађа, Конакри је провинцијски град, пун грања, засада и шорова. Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса.
Вуије је био приморан да призна да је то дивно, и да је то Африка. Седамо у чамац и прелазимо у град. Велика разлика између француске и енглеске колоније већ на првом кораку.
у Паризу, пошто сам најпре молио пријатеље да ме не прате на станицу, осетио одједном тако несрећан што напуштам тај град који волим скоро колико свој родни, као да сам и напуштен и изгнан, да сам започео разговор са својим носачем;
плодова и гигантских птица који су се толико допали моме седоме пријатељу да је он решио да баш крај њих заснује град.
С таквом бригом стигао сам у Бобо Ђуласо, једно од најважнијих центара афричке унутрашњости. Не увевши ме у град урођеника, црнац шофер довео ме је пред зграду у којој живи његов господар.
, господ'н)!“ итд. Шетња — да видимо Бобо и околину. Бобо Ђуласо је огроман црвени град станишта и тераса, изграђених од црвене афричке земље, које се роне и растварају на киши.
Мало даље, када се прође рибарско сеоце и шумица на реци, почиње Бамако, град који су пре два века основала, бежећи, два црна фетишера назвавши га: „Највеће купатило крокодила.
берберин, велико тржиште пуно белих црначких тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако, град црних и белих, велики и важан колико и Дакар.
Његово се име више не сме изговорити. По цену живота ниједан црнац неће рећи како се звао тај град. 3ову га: она варош, онај огањ, она рушевина; зову га Дугуба, што значи велики град, али једино се још белац усуђује
3ову га: она варош, онај огањ, она рушевина; зову га Дугуба, што значи велики град, али једино се још белац усуђује под широким небом и на обали Сенегала изговорити његово право име: Гундјуру!
Црњански, Милош - Сеобе 2
тај народ се населио по попаљеним турским караулама, покрај скела на рекама, и око Темишвара, који је био главни град на југу краљевства и који је био обновљен по нацрту францеских официра, као нека звезда, од камена.
године, они су се бунили и против ћесара. Хтели су да се из Аустрије одселе, у Русију. Град Темишвар, иако се звао град на Тамишу, није био на Тамишу, него на његовој притоци, Бегеју, управо на барама Бегеја.
године, они су се бунили и против ћесара. Хтели су да се из Аустрије одселе, у Русију. Град Темишвар, иако се звао град на Тамишу, није био на Тамишу, него на његовој притоци, Бегеју, управо на барама Бегеја.
“ Ето, крај те Махале, и Темишвара, прошла су била, једног дана, у пролеће године 1752, црна, путничка кола и ушла у град, кроз капије, које су чувале тобџије.
Хусар, којег је Гарсули послао да отрчи у град и извести да је избила „побуна“, био је свршио, добро, свој посао. Кад је видео да га нико не дира, да га нико не
Па леже понова, и захрка. Е тај хрк, хотче њега скупо стати. У град осечки нећу бити у арест одведен, више никада!“ Само Исакович, из дереглије, и није бежао, на врата.
Каткад је било и снега, изненада. А дешавало се и то, у Варадину, да град падне у месецу мају, крупан. Узалуд су, у такве године, Варадинци износили столице, преврнуто, пред кућу, да би град
Узалуд су, у такве године, Варадинци износили столице, преврнуто, пред кућу, да би град престао. А узалуд и жеравицу уносили у кућу, на ватраљу, против раних снегова. Ни мађије у његовом завичају не помажу.
Са добрим оком, хусар је усамљен стрелац. Са добрим оружјем, и школом, као град, који жито обори. Није човек све. Добар стрелац, ако продре у неку запаљену улицу, зна да каже непријатељском официру:
Теодосије - ЖИТИЈА
отпуст измоли, па на силне коње уседоше, што је више могуће дан и ноћ гонише, и ништа не успевши стигоше у славни град Солун, у коме војвода би примљен са чашћу. Предаде писмо ипарху и исприча жалост господина свога.
И када је Сава дошао у царствујући град, цар пријатељ прими га с великом чашћу, јер је од младости био као анђео. Цар га запита о здрављу И о животу светога
Преподобни пак дошавши у царствујући град, био је с великом љубављу примљен од цара. И ппетекавши запита га цар: — Да ли је још жив свети старац, отац твој?
Али и ово богодаровано сребро џ злато није свети за држао као лихвар, него један део даде у Константинов град манастиру пресвете Богородице Евергетиде; други, већи део, раздели манастирима у Светој Гори; трећи по пустињи
Због нужних манастирских потреба отиде отац у град солунски. И ушавши у свету цркву светога страстоносца Христова, великомученика Димитрија, и свети мироточиви гроб
Али, иако је многе народе скупио и мада се свим средствима трудио вишеречени велики кнез Вукан — на град необориви што на молитви и на благослову очеву основан беше, на самодршца Стефана, у ствари, наваљујући — разбијаше
и одар да узме заповедивши као доказ дане му тобом снаге; који си удовичина сина на погреб ношена, улазећи у град Наин, са одра васкрнуо; који си четвородевног Лазара у Витанији свемоћном ти речју аду из чељусти истргао, — Ти
И све што се догађало од Бога биваше. и дође са многим силама, као негда Синахерим на Божји град, до на крај земље православљем славног богочуваног великог града Солуна, на отачаство светога великомученика и
И тако Бог молитвама светога заштити град неповређен. А војска која је дошла, ужасом обузета, бојећи се светога, науми бежати, а начелне војводе, не хотећи
И најпре га Стефан уведе у један тврди град, који се зове Просек, давши му војску своју у помоћ, и сам му поможе и утврди и угосподи га, удостојивши га да га има
манастирских потреба, или још боље — хтео је Бог због њега, а због познатог узрока, да иде у царствујући Константинов град, у коме је тада царевао Теодор Ласкар.
примивши, и расудивши трудна хођења дугога пута и даровне издатке многога злата када се долази у царски Константинов град да се тамо посвећује архиепископ, а уз то и размирице источних самодржаца са западнима, и будуће беде посред њихове
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Песма каже: „Цар је Мехмед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога“, освојио је град, али у њему није затекао ништа од онога што је желео: жену, оружје и коња војводиног.
Дубровник се најпре развио као поморска и трговачка сила. Крајем ХВ века он је био најбогатији град у Европи. Године 1450. његова је трговачка флота имала 300 бродова; град је имао 40.000 становника.
Крајем ХВ века он је био најбогатији град у Европи. Године 1450. његова је трговачка флота имала 300 бродова; град је имао 40.000 становника. Републичина благајна је располагала са седам милиона цекина.
Овим досељеницима није био непознат дух којем је прожет стари град. Сви, а нарочито они из ниске Херцеговине, имају особитих склоности за трговину.
који је утврдио Делиград, био је из Маврова, Чардаклија из Леунова, Конда Бимбаша који је први ушао у београдски град био је родом из једног села Горње реке. Горњореканска група.
Мијаци врло много знају о Краљевићу Марку, за кога веле да је родом „од Леген-град“. Изнад торбешког села Присојнице има развалина од града.
Средиште словеначког живота био је тада Блатни Град. Били су у додиру са Словенцима и Чесима, и та је веза била без прекида.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— плашио га је Шаров. Могу ти само толико рећи да је Мачак лав јуче растјерао читав један вашар и опустио цијели град. Спасла се само једна бува која се сакрила у његов чупави реп.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У Каранову није могло да се деси нешто чему већ сутрадан цео град не би знао порекло. Једном се десило! Онда кад је недоношче нађено крај тениског игралишта.
Ушавши у град, покушао сам да се мрачнијим улицама некако довучем до своје куће. Кад сам дошао до Шареног сокака, православна црква
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Не допада му се што је лако победу добио. У Шамике је једна црта романтике; хоће да опседне женску као јак град, да се мучи, да је заслужи. Неће јефтине победе. И ту се задовољи с тиме што га све хоће. Окрене леђа, па отпутује.
) — груб, снажан, строг, непосредан Ђур (мађ. Гyőр) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава Еwигер Јуде (нем.
гêнер) — стешњавати, притешњавати, сметати; женирати се устезати се, устручавати се Житомир — град у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини Замоск, Замошћ — град у јужној Пољској зјело — врло много,
устезати се, устручавати се Житомир — град у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини Замоск, Замошћ — град у јужној Пољској зјело — врло много, веома зуцати — потајно нешто причати Идентитатис (лат.
јокл — глупак, будала Јудита — старозаветна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим
) врста француског вина кокета (фр. цоqуетте) — каћиперка, намигуша, сводљивица Коломеја — град у источној Галицији, на реци Пруту кондиција — услов, погодба, подучавање конвенијенција (лат.
цотіллон) — једна врста француског плеса, игра кошер — јеврејским верским прописом забрањено јело Кошице — град у југоисточној Чехословачкој Кошћушко — Тадеуш Кошћушко (1746—1817) пољски револуционар и војсковођа; борио се у
победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро крајзлер — трговац на мало, бакалин Краков — град у Пољској, некадашња пољска престоница кренковати — секирати се, бити увређен кренфне — болест, болешљивост,
маіестас) — величанствен, узвишен, краљевски Мајланд — Милано, град у Италији мајоренство, мајоренитет (лат. мајореннітас) — пунолетност, зрелост; грчко мајоренство — пунолетство у
мартіаліс) — ратоборан, ратнички масивер керл (нем. масиwер Кöрл) — дебељко машкртан — прождрљив, лаком Медина — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов Мека
Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук Меін Херз іст Хорст дер
) — пита пити слична плумп (нем. плумп) — незграпан, неотесан Пожун (данас: Братислава) — главни град Словачке у Чехословачкој, некадашње седиште мађарских краљева и мађарског сабора полонезмарш — марш пред игру
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пук се скупљао из разних села славонских и сремских, да би под његовим вођством пошао у град Печуј, где је имао да издржи преглед пре него што га упуте да стигне логоре Карла Лотариншкога, који је био истурио
блато и тукли се око првих бунара на које су наишли, трчећи после пустим улицама, за грајом пука што је одмицао, кроз град.
Затворише се то вече рано и замандалише врата, јаче још но иначе. Кад је Месец изишао на улицу, цео се град најежио од страха.
Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини... град, кровови... тамо облаци... сазвежђа... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути?
Тако га и ожени, мољакајући за њега све команде до Беча, подмитивши скоро цео Осечки град, откуда га је једва извукао у сватове.
Аранђел Исакович, сасушен и жут, проживео је то неколико недеља као у паклу. Велики, царски град учини му се права лудница, по којој трче војници, коњи, матори каваљери и полуголишаве жене, дворски официри и
Унутра је било топло и тако тихо, под сенкама на зиду, да се чуше мишеви како трчкају. Београдски град и шарени, турски трг, коњи што се у води даве, велика и плава његова кућа, блато и мреже, лађе и врела, окречена пећ,
Пошто је ређе могао да је води на балове у Брод и Осечки град, водио је чешће жену у лов, на лисице. То му је, уосталом, било једино занимање, месецима.
више од половине људи стајало шиљбок, дан и ноћ, дотле остали уопште нису морали да постављају страже, а ишли су у град слободно. Исакович је, шкргућући зубима, осећао као и остали, и сам, да је преварен.
Пошто нису успели да освоје на јуриш град, они га заобиђоше и дођоше под Штрасбург, баш кад је тамо дошао и француски краљ.
То је, код куће, под Варадином, највише вежбао. Град Св. Луја био је на равници, сав обрастао биљем, зазидан дубоко у баруштинама.
Тек после неколико дана појавише се опет логори аустријски под градом, али далеко од зидина, а после, обишавши град, одоше под Штрасбург. Исакович је, под Штрасбургом, био још поспанији.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Жене из Старог колашина где се налази град Јелеч, пију млечну течност која тече са зидина овог града да би имале довољно млека.
(Вук, бр. 1255) — Пијанца и дијете бог чува. (Вук, бр. 4245) — Дјеца су сухи град. (Сиромаху су чоеку честа дјеца тако на досаду како гођ да га највећи град — сухи тј. чист, само без кише — бије.
(Вук, бр. 4245) — Дјеца су сухи град. (Сиромаху су чоеку честа дјеца тако на досаду како гођ да га највећи град — сухи тј. чист, само без кише — бије. У Дубровнику) (Вук, бр. 939) — Ђеца се чуде свачему, а људи ничему. (Вук, бр.
То су: 1) место становања (село и град), 2) стручна спрема (НСС, ССС и ВСС), 3) пол и 4) узраст (старост) испитаника (млађи — 20 до 40 година и старији — 41
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У ТРИ 31 ЖУЖИ 34 ПИСМО 37 ТЕРАСА 39 БОИНГ, БОИНГ 44 ЈЕСЕН 48 СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ 49 ЧУДНОВАТИ ПРОЛАЗАК КРОЗ ГРАД САРАЈЕВО, БЕЗ ЗАУСТАВЉАЊА 50 ДЕРВИШИ СИНАНОВЕ ТЕКИЈЕ 54 БЛАГОСЛОВЕНО ВРЕМЕ ДОСАДЕ 58 ЧУДО СЕ ДОГАЂА БЕЛ
Било је ту још неких мириса: хладних ходника са расутим ђубретом, киселог купуса без меса из мензе »Стари град«, па онда мириса неких уличних углова, кад човек не зна шта друго да ради него да придржава леђима неки зид да се не
Газило се до колена кроз љуштуре семенки. Али мала Одри ме је спасавала – нисам примећивао ни тај град, ни његове биоскопе, ни становнике, ништа.
како да се домогнемо Европе, смишљали начине да нас примети, али док су наши вршњаци правили чуда по свету, родни град нас је још држао у дечјем вртићу , у некој врсти продуженог боравка.
Јер, шта ако тамо нема ничега? Враћали смо се пешке са станице у град, шутирајући празну конзерву. Хтели смо да свратимо у »Балкан« и да прославимо Верин одлазак, али наш ресторан је већ
— онај тренутак када започне спуштање низа стрму цесту изнад Светог Јакова и када се изненада и без опомене појави Град.
отменог места и ливрејисаних келнера; сећао се и времена у коме је почела да влада платоом за игру, и доба када је цео град питао за кога ће да се уда, ко ће одвести тај лепи тамнопути и светлооки цвет са Страдуна, кога ли чекају она и њена
Јер Град је добро знао да је сувише скупа играчка за све њих који је познају још од детињства, да је луксуз поседовати је и да
СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ ЧУДНОВАТИ ПРОЛАЗАК КРОЗ ГРАД САРАЈЕВО, БЕЗ ЗАУСТАВЉАЊА У лето 1970. имали смо много невоља с акумулатором. Био је изгледа потпуно истрошен.
Било је то као у неком сну — ја често сањам тај град, пролазим његовим улицама, а нико ме више не препознаје, ослушкујем разговоре,а не могу ништа сам да кажем: онда све
Милели смо даље кроз град, не брже од корака доконог шетача, а нисмо се смели заустављати због оног проклетог акумулатора, па сам панично
И затворених очију препознаћу тај град по мирису пасте за ципеле на длановима тамнопутих чистача, но пуцкетању кестена на угарцима дрвеног угља, по
Матавуљ, Симо - УСКОК
питајте ове под бедемом, ту вашу браћу Морлаке, у вашем језику, зашто су се скупили прије прописаног часа кад се град отвара? Заповједите им, у име моје, нека се одмах одмакну, иначе ћу наредити да се пуца, сакррр!
На то се и стари Пијеро охрабри, те се примаче и запита: — Па шта ћете ту, у ово доба, кад знате да се град отвара пошто сунце огрије?
шјор, ви сте заборавили да је данас наш Бадњи дан, да се, откад је Котора, а у мирно вријеме, на јутрошње јутро град раније отварао да би народ могао на вријеме дома! А сад је мир, хвала богу!
Они су махом православни, а сјутра им је Божић, а обичај је од старине био да се уочи тога празника град раније отвара да би се пазар раније свршио. Тим би се угодило и већини грађана, који су исте вјере.
Ето шта је. дакле, слободно можете наредити да се град отвори. — Нећу! — викну пуковник и заповједи да се војска разиђе.
Зашто то нијесте учинили? Ја сад не допуштам да се град раније отвори! Ивановић се испрси: — Господине, ви с нама говорите горе него са својим солдатима!
Та равно прије годину издржаше опсаду и бомбардовање Инглиза, а прије тога, у току од осамнаест година, град узимаху час Руси и Црногорци, час Французи!...
Тај би догађај, можебити, већма помамио омрзнутог пуковника, неголи да су Црногорци изнебуха на град ударили. Тај „принцип“ бјеше прост војник-кажњеник, увијек под надзором, увијек обремењен најтежим и најнижим
да је он прије саме двије године овђена заповиједао, а сад, као и други какав сиромашак, чека да му солдати отворе град! Кад помислиш да је отимао градове, да је у збору и при соври сједио до владике и барабарио се с ђенералима!...
Велики дио народа с пазара крете се у град. Кнез Марко Богданов Мајина поздрави се с кнезом драгом Јоковим и са осталима и отиде у град.
Кнез Марко Богданов Мајина поздрави се с кнезом драгом Јоковим и са осталима и отиде у град. ИИ Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи.
(а преко ње и сву Црну Гору и Зету) с Котором, толико је стар, да је, по свој прилици, њим ишао и цар Душан из Зете у град.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гле град турски — мрко л' кроза тмину На србињску гледа покрајину, Мрко гледа, али залуд му је, Лоше су му за каменом гује.
Сунце седе, ено тамне ноћи, Ал' Турцима ниокле помоћи, Па да им је јоште јада више, Ето страже у град се сломише: „Иде ђаур — броја му не има!
Али нешто друго тедо, Куд се врагу у град дедо? 86. Из града се он исели, Досели се у подграђе, Као што сте већ видели, Јер у лето ту је слађе: Мирније
“... Ври му глава, а мозак се креће, Чини му се, ни ђаво га неће... После боја што војске остало Све овамо у град се нагнало; Града бране куле и зидови И још они дубоки јаркови.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
једном око подне, бјежећи пред прољетњим пљуском, и чим је прекорачио праг, у прозоре и по крову запрашта као да бије град.
Кад зађе сунце, све им се чини, и град ће коначно клонути и престати с отпором. Међутим, тамо код уобрученог непријатеља као да се дешава нешто сасвим
Привлачи је главни град земље, а иде у сусрет и Црвеној армији, па човјек сам не зна коме се више радује од тога двога.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
” ХУСО: Да хоће да се опкладимо ко ће брже богатији да сагради град! Па да се овако поделимо: њему најбољи цареви неимари, инџилири и хазнадари, њему сав камен, песак и јапија, сви
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
оној светој колиби: „Пјесниче, друже, душе, што ти би те тамо попе свог тијела прах, у громове, олује, град и страх?
” Поклонише се старци у повлад, у један клим, у један брадоглад. Ал' има један међу њима млад, Аскалон му је очевина град, на глави му је златан облучац, са груди му камења стоји сев, ал' жешћи још из очију му гњев: „Делила зар?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Отале пођу свих девет и царевић десети. — Хајде, — веле му — овдје има један град и у њему цар сједи, отале се ми хранимо већ има томе више година.
царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој задржи код себе, да се скинемо низ њу доле у град.
ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој задржи код себе, да се скинемо низ њу доле у град.
Један се од дивова испење, ухвати за врх од јеле и претури је у град а врх јој задржи код себе. Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече
Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра; онда он рече: — Е сад хајте по један редом да вас ја овамо спустим.
пођу један по један, а царевић њих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град, онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто!
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде
би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо амо по граду, кад наједанпут види
Идући тако од села до села и од града до града најпосле дође у друго царство и у царев град, под којим је у језеру била аждаја. Дошавши у онај град стане распитивати коме треба пастир.
Дошавши у онај град стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве пусти га
пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме а хрте уза се а гајде под пазухо па крене овце н пође у град свирајући у гајде.
Кад дође у град сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ни један чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Иза ње стоји обимна библиографија, а њено име данас се може пронаћи, не само у Телефонском именику за град Београд и за читаву Југославију, већ и у ексклузивном списку станара и неким другим значајним публикацијама, као што
ГЛАВА В У којој Ана нашироко распреда о рођеним Београђанкама. Шта је још све измислио град Београд осим њих? О сељакању и глуварењу. Ана је Ана је Ана.
Натоварени смо, дакле, до даске, на тај исти трицикл, и возимо се познатом туристичком туром Упознај свој град. То је та варош по којој ћемо за свега двадесетак година жарити и палити!
Напољу је град Београд и сви некако имају свој кров над главом, сви сем нас. Систем: Јадници (од Виктора Игоа). После се некако
После се некако навикну на мене, а та гајба постане мој дом, док улица поред пијаце буде мој град. Шта ми друго преостаје него да почнем да се затрескавам у Београд, кад сам већ била такве среће да се не родим у
Шта најпре урадим? Почнем да испитујем шта је све измислио мој родни град! Београд је, дакле, измислио реку Саву. Затим је измислио једну кафану с најлепшим називом на свету: зове се
Београд је измислио препуне кафане у подне, и то у радно време, када цео град пије кофијановић у огромним количинама, лиже сладолед и оговара владу како ништа не уме да организује како ваља, а
— упита момак. На часну реч, све му је било јасно из цуга. — Откуд знате? — Пар сад је полугодиште и град је пун одбеглих малолетница. Где мислиш да совишеш? — Питајте ме нешто лакше ... Снуждих се изненада.
— Самара ти је град удаљен један дан јахања од Бухаре, која је такође град. Али, прича се није догодила у Самари, него у Бухари! Схваташ?
— Самара ти је град удаљен један дан јахања од Бухаре, која је такође град. Али, прича се није догодила у Самари, него у Бухари! Схваташ? — Схватам. — Било је то, дакле, у Бухари ...
коју сте могли бити савршено сигурни на овом превртљивом свету: када се пробудите, не бисте се смели заклети да ће ваш град да буде на свом синоћном месту, али сте могли мимо да дате десну руку да ћете њега затећи иза свих оних новина.
На часну реч, цео Београд био је његов лични ливинг-град или нешто слично. Сматрао је најнормалније да му припадају све ствари под капом небеском, онако, саме по себи.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лепу пропаст у стих сморен прима Сентандреја, Іріѕ флорентина. Град је овај престона икона, окер платно, лана светлуцање, самогласник благога напона, шум минуо кроз липово грање...
а ипак „има нека васиона“. СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА І Хеј, север руди! - Ми смо Будим град, што тек се жутне у четвртак ран, кад зраком - јао!— светли јелен млад, а с вилин-коња слази Дојчин-бан.
ИИ Хеј, запад рђа!— Ми смо Леђан град. Са дукат-сунца испустимо жар да успомене, ружин водопад, све гуке туге распукну у нар.
ИИИ Хеј, исток класа! - Ми смо Стамбол град, где слаб је мужјак и жировит храст. Зар небо није звездан рукосад, над Златним рогом зденут срмен пласт?
ИВ Са чијих ногу да мирише нард? а ми смо Цвети, Јерусалим град! Тек мерно тројство - микрон, инч и јард у блеску сажме пакао у хад. Врх суве воде зрак је жедан смук.
О, да је бити трен у крину - ждрал! В Хеј, срце руди!— Ми смо Бели Град, о лабуд-врату двеју вена вал где стучен плаче душин виноград, а с модре капе капље звездан кал, што блати Месец,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Добро је било, на страну шала, лисице драга, е, баш ти хвала.“ „Моја је кућа чврста ко град, преноћи у њој. Куд ћеш сада?
Прозора безброј у таму сија, блиста се читав град, а ја их гледам поносан силно: и то је татин рад. Послује тата гарав и знојав, лице му пуно жара, ал зато ноћас
„Тестамент пиши — шапће ко дух — с ђаволом правим посао, ух, у петак летим у ваздух!“ После тога у град оде, и не проће чак ни сат, а он справу чудну вуче: ватрогасни апарат!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Хвала, волео бих и сâм. Излазим лагано из града навише. Свитци лете између маслина које бацају велику сенку. Град је испод мене велика тамна маса, али је језеро много светлије од неба.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
поклопац на погребном сандуку света и пустила да нас мотре очи грозне, на овој нас окуци узми за руку и поведи у град за којим ходимо; нек су му темељи од крви ил крљушти, од светлих костура ил обрнутог дисања, свеједно, води нас,
ПОВРАТАК ХОДОЧАСНИКА Пошао сам у тај град памтивека по слике и псалтире радости обредне и да запевам у хору под сводовима златним.
ОПЛАКИВАЊЕ СМЕДЕРЕВА Остадосмо без града и без закона, град је пао. Не знамо где нам почиње земља, а свуда је крај. Зидине с именима нашим падоше, река их однела.
А жена до колена у мразу окрене се и рекне: твој град је узет, натраг те не води ниједна стаза, остани с нама у лову и војни! Које је то племе?
Иди натраг у град сада по земљи почињемо да отварамо поноре не знаш како је кад те понор ухвати за ногу нуди раскош и ропство и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
335 267. 336 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА 337 ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ МИТОЛОШКЕ И ХРИШЋАНСКЕ ПЕСМЕ 1. Град градила бјела вила Ни на небо, ни на земљи, Но на грану од облака; На град гради троје врата: Једна врата сва од
Град градила бјела вила Ни на небо, ни на земљи, Но на грану од облака; На град гради троје врата: Једна врата сва од злата, Друга врата од бисера, Трећа врата од шкерлета.
12. Град градила б’јела вила као Цариград: Љепше га је саградила него Цариград, По њем пирге испиргала као Пирин град, Начичк
12. Град градила б’јела вила као Цариград: Љепше га је саградила него Цариград, По њем пирге испиргала као Пирин град, Начичкала камичцима боје хиљадам’: Па бедеме граду гради, чудом чувене, Све од силне коњске кости и од јуначке,
Па дозивље свога слугу, вјерна Николу: “О Никола, вјерна слуго, је л’ ми какав град, Је л’ ми бољи, је л’ ми љепши него Цариград? Је ли љепше испиргани него Пирин град?
Је ли љепше испиргани него Пирин град?“ “Вило моја, љепши ти је него Цариград, А љепше је испиргани него Пирни град.
Је ли љепше испиргани него Пирин град?“ “Вило моја, љепши ти је него Цариград, А љепше је испиргани него Пирни град.“ То се чудо далек’ чуло, до у Цариград, Цар опреми триста војске и три војводе, Да вилина града ори и ње бедеме.
78. Златни топи у град ударише, Лепу Мару у двор уведоше. Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу
Танка ли си, високо ли растеш! Дажд находи, тебе кор’јен расте, Вјетар пуна, гране ти подвија; Сврх тебе се град Будва виђаше, У Будву се млад Јово жењаше, Из кола му вила кликоваше; У тај данак, у који с’ жењаше, Танка га
господар: Да си био ти у крчми, где сам пио ја, И љубио крчмарицу, којуно сам ја, Попио би равну Пешту и сав Будим град.“ 197.
горе по девојке: Јунацима кажу танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан везак вести; Девојкама кажу Будим град зидати, Будим град зидати, куле изводити. Благо оном брату, који има сеју!
Јунацима кажу танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан везак вести; Девојкама кажу Будим град зидати, Будим град зидати, куле изводити. Благо оном брату, који има сеју!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад махнем руком, нехотице, нове звезде сину. Тад сјајан, тужан, цео град, личи на моје лице. А да ме виде сви у небо иду, по улици звезда и сребра.
Како је смешан сад тај грдни град који нам је одузимао руменило са лица. Прадеда, деда, отац, и ја, сви смо ту изгубили веру.
Тога је дана цео град врио. Беше дошао нов енглески посланик, а Французи су, коначно, заискали и краве музаре. Новине су јаукале за дечицом
Не зато што техника напредује, него је то успомена на каруселе. Та сјајна звезда вртлога довољна је да цео град заволи вртлог звезда. Шаре на стубу, који као камени мач стрши из земље, са готском оштрином, нико не може да прочита.
Кроз завесе видим речицу брзицу, која тече кроз град. Над њом пада увело лишће, које, овде, још свуда жути, а преко ње прелазе небројени, гвоздени мостићи.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А тако је прошао и онај римски цар што је разорио Јерусалим, град Божји. Па онда, Бог је понекад слао читаве облаке од мушица на велике војске које су долазиле на мале народе да их
Једанпут га народ из Рима позва да им дође у престолни град за епископа. Старац се поплаши. Он се дуго колебао да ли да се одазове том позиву и молио се Богу да га он упути шта
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бêли град што га две реке запљускују. Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду.
Прођем тврђаву и упутим се улицом што води у град да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада како бих од те зараде могао дале продужити пут и
— Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлежном месту и узнемирио цео град твојом глупошћу. — Ништа не разумем, господине. Чиме сам могао учинити толико зла? — приметим у страху.
— Тако, — додаде затим — сад мало личи на обична човека, а онако ми узбунио цео град, упао као какво чудовиште... А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? — заврши питањем обратив се мени.
У једним новинама стоји: „Сазнали смо да и град Крадија, по угледу на друге градове, спрема скупоцени поклон лекару Мирону.
Један град је толико био одушевљен да је чак почео подизати величанствену вилу, на којој ће бити узидана грдно велика мермерна
— Па ништа се чак ни важно није догодило? — Ништа. — Чудновато! — рекох. — Место Месије, пао је те године велики град и упропастио све усеве у земљи! — рече министар гледајући смирено у своје ћилибарске бројанице. — А народ? — питам.
Тако изабрани народни представници окупљају се у главни град Страдије да решавају и већају о разним питањима земаљским.
Врљајући по тој земљи, стигнем у неки велики, многољудни град. На пространој пијаци тога града искупио се силан народ и подигла се страшна граја, да уши човеку заглуну.
Цео град је само о њему говорио с највећим поштовањем. Неки су утекли, али су били презрени од свију. После неколико дана шета
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска,
Био је у војсци каплар, па сад цело село зна, како му је једном командир дао да врати чету с Врачара у град, па је »Теразијама« прошао генерал, и Ђокић целу чету ставио у »вронт« и »дао чест генералу«.
А ми, грешни, не одликујући се Сократовим стрпљењем, ручамо на врат на нос, па бежи у механу. За нама се сипа читав град псовке, те се тиме у неколико и општи мир ремети, али на крају крајева досади се и женама, те се опет простре тајац по
Ваздух је непокретан, тих, као опчињен. И град се необично ућутао. Наступио је онај редак тренутак, кад не пројуре његовим улицама ни једна кола, не пројаше бесна
брујање одјекује суморно преко прљавих кровова, и губи се тамо далеко иза првих брежуљака, што су опколили пространи град. Два звонара црквена, Марко и Станко, подскакују заједнички уз дебело уже, које виси о великом звону.
да прва објаве име покојниково, а звонари се погледаше и седоше уморни пред полуокругло окно, с кога се види део град. Одједном се пробише топли сунчеви зраци кроз облак и обасјаше ова два суха и смежурана лица.
Та ја ћу сутра добити епитрахиљ и добру шумску парохију. На част им град с многобројним пријатељима и познаницима!... Лекар ми јамчи да ћу се опоравити. Хе-хе...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Уђе у воз на постаји Неврзе, И за осам сати вожње пребрзе, Стиже у град пун друштвених преграда, Где се живи углавном од нерада.
ГОСТ Први пут је јутрос у град Дошао један Лукац Млад. А за њим, око девет сати, Сунце је почело да се злати. Пролеће је тајну поруку Послало у
А за њим, око девет сати, Сунце је почело да се злати. Пролеће је тајну поруку Послало у град по Младом Луку: За два-три дана, две-три ноћи И оно ће нам, сигурно, доћи.
Сутра, сви морају бити примерно уредни и чисти Пре него што у град кô велика војска груну. Трепере сијалице кô тихи поздрави у ноћи. Стабла су изнутра топла, и све су хладне браве.
Овакав живот јесте живот псећи! У јануару ваља да се ложе Камини, фуруне, штедњаци и пећи!” Пођох у град, у најмању улицу, Са уштеђевином од десет динара, Решен да негде купим фуруницу. Тако натрапах на старог лимара.
светлости жарке, па и на њима плавичаст прах од ког се поглед мути, на мах; то није пијаца, то је брод што у град довлачи приплод и род, и носи, кроз маглу, благом косом, стабалце вишње, посуто росом, кошницу меда, жутог ко
Природа, то су вам кал и јал, бува и уш, Блатиште које још нико није превесло! А град: купатило, топла вода и туш Под којим се препородим, душевно и телесно.
— Мало их се живих пробило до мора. А они који дођоше до воде што се плави Личили су на изгорели град који се још понегде пуши. Толико су били гладни и мршави Да су им шајкаче падале на уши.
Црнотравци, срећан вам рад! Забављени око димњака, крова и стреје, Да ли бар наслућујете будући град, Знате ли његов главни трг где је? А ти, који све знаш о Сингидунуму, Погледај, мало, на улице врвеће!
Ако зидари од дрвета не виде шуму, Ти, од шуме, не видиш дрвеће... Град није садашњица гола и боса, А ни прошлост како је замишља неко: Зидари не виде даље од носа, Док учењак гледа одвећ
гола и боса, А ни прошлост како је замишља неко: Зидари не виде даље од носа, Док учењак гледа одвећ далеко. Град је тишина народне библиотеке, Град је оно што на крају века претече: Град је нешто мирно, заспало крај реке После сто
Град је тишина народне библиотеке, Град је оно што на крају века претече: Град је нешто мирно, заспало крај реке После сто година, предвече.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А кад је понесу у град паланкини, Бледу, кроз редове борова и смреке, Сетно наслоњену на јастуке меке, — Задрхте од чежње редом сви перчини...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А ђê био Драшко Поповићу? СЕРДАР ВУКОТА Ходио је до у Млетке Драшко. Када Шенђер на Котор удара, ста град бити топом буковијем. Поп Шћепан се тад у Котор нагна.
Нестало је гробља око цркве, по шестину у један копамо. По Црмници Турке исјекосмо и град Бесац с земљом изравнисмо.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сазидао је капију на свод и јаку као град. Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама. Собе | је раскошно искитио најскупоценијим ћили мима, и
Чак јој се не учини необична ни сама капија. Била је то велика, тешка и јака као град. Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нас носи судбе мала, трошна љуска. ОДБЛЕСЦИ У Дунаву се стари град огледа: Опале куле, црна градска платна; У њима прошлост изумире блêда Што к’о сан чили, отмена и златна.
Не знам... Али јутром, кад се чудно дели Свет мрака и зоре, завршен је пир. Цео град је мржње покрио снег бели Безгласном тишином што теши и цêли. Тáјац пролазности. Снег... И бели мир.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Откад су Французи били, слободно је извањском народу да у град улази...“ даљег објашњивања није требало јер у тај мах сунце искочи, и распрши маглу.
Которани осташе сами на бедему. Дебеле вериге забрујаше те мост са великом лупњавом паде. Весели власи јурнуше у град и разметнуше трагове по њему.
ако си обеспарио, зајмиће ти наши, па да би што и залагали; а за пренос пак, најлакше, јер и онако многи силазе у град пред тај дан!“ говораше му Ивана на само.
Но Пејо нити је хтио зајма, нити да га ко служи, него нареди стопаници и снахи да се спреме е ће с њим у град, и одвоји једнога јунца ког ће му братанићи до доље погнати, па ће с новцем што за њ узме подмирити све трошкове.
“ одговори сердар и диже се пут ње, мрачан и натмурен, као да ће му град из чела ударити. „А што?... што грајеш, као да си се помамила!“ „Ја помамна нијесам, но мије невоља!...
Та три четовође, које поменусмо, са двадесет биранијех друга дочекаше карван што је силазио од Требиња у град (Дубровник). Турака је било нешто више.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); б) едификативну (грађевинску) (о зидању градова (Град, Градиште, Градина), кула, цркви, манастира, џамија, ћуприја (мостова), воденица и др.
“ (Сузе), „Решето је решетало, / Из решета нешто пало; / Што решето решетало, / То све водом постојало?“ (Лед, град и циганчићи), „Колико је поље намерено, / На њему су овце небројене, / Пред њима је роган-чобан, / А за њиме Ласак
Б) ПОСРЕДНЕ Бесан море локао! Бијеле власи плела! — (клетва девојци). Вазда туђа бремена носио! Глава му град чувала! (тј. била набијена на колац). Губа га разгубала!
— Сложној браћи све је можно. — Ђе је слога ту је и божји благослов. — Слога је најтврђи град. — Сложни калуђери мрсе и средом и петком, а несложни ни недељом. — Где је браће ту је и дела.
— Гвоздена врата златна рука разбија. — Новцу се свугде клања. — Златан кључић царев град отвори. — Злато не збори а чуда створи. — Где злато господује, разлог се не чује. — Злато је чисто и у прљавој кеси.
— Притиснуто јаче, све то више скаче. — Чија сила онога и царство. — Свугде јачи најачега тлачи. — С голим прсима град се не узима. — Тешко је шуту с рогатим бости се. — Кад је морање, није питање. — Луда сила брза погибија.
на троје, онда игуман узме главу, говорећи: „Глава пред главу“; други узме сриједу говорећи: „Ребра сјеверова и град царја великога“; а трећи, коме ваља да је било име Марко, узме варку, говорећи: „Варка пред Марка“; четврти пак видећи
10. О РАЗНОМ 1 Питали мудраца: — Који је најтврђи град? — Празан и гладан човјек? 2 Питали ђаци учитеља: — Који је занат најмучнији на свету?
2. ЖИВОТИЊСКА ЧУДОВИШТА АЛА За алу се мисли да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и град наводи на љетину. АЖДАЈА По народном веровању, аждаја је животињско чудовиште, слично али.
Кад је пастир змију и трећи пут стресао, она је цичећи отишла у град и уклела пастира, да му три пута опустјела кућа.
Онуда се приповиједа да је ону пећину био почео копати силни дар Стефан, да ондје гради град Котор, па му казала вила да то не чини, јер му ондје у оној врлети нема ни броду пристаништа ни коњу поигришта, већ
Цар послуша вилу, и с помоћу њезином начини град Котор, и довршивши га са свијем, позове на част многу господу и вилу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
42. Ја удари гвозденим маљем у камен град, из њег' скочи девендука краљ, и прими се уз Мекиш град. 43. Јаше род на нероду, и тражи неникли. 44.
42. Ја удари гвозденим маљем у камен град, из њег' скочи девендука краљ, и прими се уз Мекиш град. 43. Јаше род на нероду, и тражи неникли. 44. Јаше тута на баури. 45. Један прут све поље огради. 46.
99. Расла честа шумица, под шумицом пољана, под пољаном гледура, под гледуром Гостур град, и у граду господар. 100. Растов труп, љесков прут, а у њему огњен јунак лежи. 101.
управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.” Кад ујутру сване, царев син устане, оправи | се, и захвали пустинику, па пође како му је казао.
И тако путујући наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница.
Кад уђе у град, напита и двор златних пауница. Кад дође на врата, онде га заустави стража и запита ко је и од куда је, на пошто се он
Онда му царев син захвали, па пође унапредак и једва једном дође у град змајев. Кад уђе у змајеве дворе, нађе своју љубу, и обоје се врло обрадују кад се састану, па се стану разговарати шта
Идући тако по свету дуго времена, дође један пут под један велики град. Пред оним градом била је једна чесма с које је сав град носио воду.
Пред оним градом била је једна чесма с које је сав град носио воду. Стојша кад дође на ону чесму, напије се воде па легне мало у хлад да се одмори покривши се по лицу једном
Кад прође недеља дана, запита Стојша змаја за друга два зета, змаја огњевита, и змај га упути куда ће ићи док не нађе град, где су двори другога змаја, а онде рече му да ће чути за трећега.
Тако путујући дође под један град, и пред градом нађе једну чесму, с које је сав град воду носио. Стојша се онде напије воде па легне мало у хлад да |
Тако путујући дође под један град, и пред градом нађе једну чесму, с које је сав град воду носио. Стојша се онде напије воде па легне мало у хлад да | се одмори покривши се по лицу једном од оне три
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„По томе можеш ти спавати спокојан,” речем му, „нисам ја овде дошао процес терати.” Дођемо у град к нашем [Х]ерцеговцу, који, смејући се, рече нам: „Ја сам добро знао да ће то тако бити; зао је оно поп.
Од Аргирокастра до Хормова нема више него три сата. Други дан [х]ода дођемо у речени град. Одатле без најмањи[х] комплимента простосердечно зовну нас да идемо у њи[х]ову варош, говорећи нам: „Море, луди сте
Из Венеције пређем с Данилом, другом мојим, у Задар, први и поглавити град у Далмацији. Мени је познато било да овде има довољно Сербов официра и трговаца, и да сам се с којим год од њих
мој данил Мораитски воз|врати се у Корф, отечество своје; а ја пређем у Тријесте и одавде у наш славни царствујушти град Беч. Што сам овде радио, то ћу Вам у следујућем јавити писму. У Класену в Курландији, августа 28-го 1788.
” И тако ти ме отера. Изиђем из сале и из Мариенхилфа без обзира. Уљезем у град и нађем моје домаћине јоште при ручку, који се здраво исмеју чујући моје прикљученије.
Сав град Беч чинио ми се мој, јер сам могао по њему шпацирати колико сам год хотео. Аугартен, Прадер, све шуме наоколо и ливаде
Овај, имајући своји[х] дела, у различна се места навраћао, како у Корсику, у потом земљетресенијем разорени град Мисину у Сицилији; прођемо и покрај горе Етне, гди целу једну ноћ нисам хотео лећи, за нагледати се онога чудеснога
Цели остров, дакле, кроме са стране високи[х] каменити[х] планина, представља се као чрезвичајне ширине град, пун с велики камени зидови окружени[х] садова и у њима кастела, у којима од месеца марта до новембра фамилије живу.
у једном маленом пристаништу овога острова 15 дана; једва се одавде отиснемо и с великом муком дођемо у Константинов град. Квартир сам у Валедехану с хиотски трговци имао, недалеко од С[вете] Софије и цареви[х] дворова.
анђела и различни[х] свакојаки[х] образа и виденија од камена, као да су од воска изрезана, и од њи[х] сва црква као град некакав од дна до вр[х]а сазидата. Чудо да су је и за толико докнадили и завршили.
децембра 1784. дођем у први Инглитере град довер. Ово би писмо могло и подуже бити; обаче и у кратком доста сам протрчао, од Молдавије до Инглитере подоста је
ми је, пак, било сутрадан с високих места на ужасне величине непрегледатог пространства краснејши и славнејши на свету град Лондон гледајући, о овом не знам ни речи рећи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ — Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама. — Дај амо! — викну кнез.
— Дај, дите! — викну опет кнез. — Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат. Шта да губу штедимо... Дај, Барице, коноп. — О Исусе слатки! Дивице причиста! Јозефе праведни!
И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира. Па онда послаше момке с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу, обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо.
исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.
Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, сви, један тамо, а два овамо... — За ликара у град — додаје Брне. — Ама, шта је јопет? — пита млинар. — Како шта је!? Умра је гвардијан... — Гвардијан умра!
Даклен, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, ћа да оде у вас трк у град? Алате, момци, јер дајем три талира јабуке! — рећи ће нови привремени старјешина. — Није то збогу јабуке, него...
Колика је врућина, а он зачалмија главу. Видим: горњи човик! Тира у град шеницу. Гледам добро иза њега: надалеко нема живе душе.
У тој трзавици Брне науми да иде у „град“ чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“ гдје има искуснијех љекара на одмет.
У тој трзавици Брне науми да иде у „град“ чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“ гдје има искуснијех љекара на одмет. И поче срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно итд.
Бакоња не знађаше шта да жели. С једне стране плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би
Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут. Шаље га у град да се зађакони. Хоће да то буде још за живота Брнина. Бакоњу ће пратити Срдар.
Ово је послидњи дан да сам у овој одићи. Сутра ћу се обући, па иђем у град. Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: — Немој ништа говорити, да видимо како ће се
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Нек о главу доба лупа из свег маха. Не знам: да л крај мене дише град ил шума, Да л сам свеж ко шибље ил ко пањ ороно? О мој оклоп поноћ куца ко о звоно.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Истога дана, сликар би послат у удаљени град на северу, а Златопрста остаде затворена у кули. Није знала куда, ни зашто је младић отишао.
Око ње је брујао град, али кроз прозор своје подрумске собе могла је да види само стопала пролазника у непрестаном покрету. »Куда ли иду?
Од мајке је девојчица чула да се дечак одселио у други град, и растужила се. Готово заборави да залива изданак, кад опази да из пазуха листа избија тамномодри пупољак.
« помисли Ђаволак. »Ни ови Горе нису бољи!« — Данг, банг! — учеста Ђаволак да баца чичак. Ај, како се град комешао! Већ је сусед на суседа ударао, син на оца, муж на жену! »Да ми је да рођаци ово виде!« уздахну Ђаволак.
Али чим је неколико њих угледало репате рогоње, странци су у широком луку почели да обилазе унесрећени град. Ђисара је била у праву! Још дивље гуске нису ни кренуле на југ, а градом је завладала болест.
»Да браћа ово виде? Трам-тарам! Да се и они мало провеселе! Хоп, хоп!« Скакутао је Ђаволак, а град се све више празнио. Тек ту и тамо по неки ретки пролазник саплитао се о гомиле ђубрета у потрази за храном.
— Гле врага! — јекну Ђаволак. — Где му нестаде реп? Прича о чаробној ружи брзином ветра обигра град. Један за другим, у ниску, трошну кућу улазили су репати и рогати, а излазили оданде без репова и рогова.
Заузврат, кад снег и лед окују град, деца су њој доносила зделице с храном и остављала их на довратку, не улазећи никад у кућу.
— Једино вештице знају језик звери и трава... — нагађали су суседи шапатом, али за та нагађања убрзо чу цели град. Зар је могао градски Савет да се не умеша.
— То што звери иду за њом, не значи зло! Давно, још кад се град зидао, живео је пустињак који је друговао са зверима, али и људима помагао проналазећи лековите траве.
онај ко је нађе, открива реч од које процвета камен, нестану бол и туга, на дивљој реци створи се мост, у пустом полу град. Али до ње је тешко доћи. 3ато је оних који знају тајну речи тако мало! — Ако уопште и постоји Сребрна ружа?
Баш смешно! Тражи је у рибљој чорби! »Можда ме је звезда преварила?« — помисли мали чистач, решен да се врати у свој град, кад на пустој стази изниче старица толико повијена под теретом да јој се чак ни лице није видело.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
није случајна јер је ту, можда баш на том прелазу, некада, кроз деценије, стајала Стамбол-капија, највећи од улаза у град, опкољен шанцем. На старим плановима Београда, турским и аустријским, а и на плану Емилијана Јосимовића из 1867.
и деценијама, а на шанцу изгледало је да не остављају трагове ни ратови ни морије који су, наизменично, опседали град.
је још уочи Кочине крајине, крајем XВІІІ века, а и касније, чак и после Првог устанка, у неколико наврата продирала у град и харала како је хтела.
Непријемчив за ужас који је носила собом, палисад је није пропуштао. Морала је у град на главна врата, кроз Стамбол-капију и, обично скривена међу вреће жита, улазила је право у гладна уста.
Те су главе биле, као опомена, окренуте путницима који су у град стизали преко утабане теразијске ледине и заустављали се, пре но што уђу, на пустари пред Стамбол-капијом, по којој су
у исти мах, оплакивали Васу Чарапића а славили Конду и Узун-Мирка, док је ветар, стишан, јутарњи, доносио у огољени град дахове новембарских расветљења.
које су, могуће је, имале неки значај у прошлости, него на то да је ту, сада, уред судије за прекршаје Општине Стари град.
Испуњен немиром као унутарњом дрхтавом кошуљицом, гледао је, под великим небом, тај град. На падини према Дунаву, између развалина и минарета, у зеленилу тако живом као да признаје само трајност дана који
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
На крилу одмора свога Ромула вечни град спокојно, тихо је дрем'о; А квирит стоји млад, И с чудне статуе те, сањиве не своди очи, И гледа бајни рад...
будан; И с нова тавна ноћ распусти чаробне власи, А он је сневао сан; - и прекор из сна га трже, Кроз бурни цели град што тајни збораху гласи, И он је чуо сам: „Несрећни Тибуло наш, богови нека га штите! Он љуби хладни кам“. В.
Са равног Марсовог Поља гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит, и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи, и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Моје родно острво Самос налази се пред малоазијском обалом недалеко од оног места где лежи лепи град Милет, са којим је мој отац Мнесархос водио живу трговину.
„Јеси ли, драги Сатире, баш сасвим сигуран да је тако као што велиш?“ „Сигуран као град!“ „Па да видимо! - Ради једноставнијег споразумевања, зваћемо број који се односи на катету нашим мањим бројем, а
и весео, младић је корачао тим друмом и одбијао све понуде кириџија са коњима и таљигама да га понесу или повезу у град. После многодневног чучања на лађи, ово пешачење беше му угодна шетња.
Два атенска грађанина прођоше поред њега и упутише се косом рампом Пропилеја горе у град. То беху, вероватно, неки трговци, јер разговараху о пазару и ценама, потпомажући свој говор цифара раскреченим
али ће зависити од мојих способности, моје воље и истрајности да ли ћу се икад успети, достојан, на овај поносити град. „Истина, ја сам полуварварин, но Езоп беше бедни роб па поста бесмртник.
„Отпочет од мога оца, а од мене довршен, стоји овај град, из којег ћемо да кренемо, опремљен и снабдевен оружјем и џебаном.
Кад је било све на своме месту, Архимедес се попе на највишу узвишицу вароши, обухвати погледом цео град, пристаништа и околину па рече: „Вала, нека дођу!
Кад се његове лађе приближише кулама које су браниле улаз у пристаништа, осу се на њих град тешких и оштрих брвана који пробише бокове и дно лађа и потопише их на дно мора.
После свих ових недаћа своје војске, Марцелус одлучи да обустави сваки напад или јуриш на град и да га глађу присили на предају. Опсада Сиракузе трајала је пуне две године.
Опсада Сиракузе трајала је пуне две године. За све то време није предузиман никакав напад на град. Архимедове машине су мировале, а он се повукао у своју собу за научнички рад. Ту су га чекали важни и хитни послови.
Године 1085 краљ Алфонзо од Кастилије оте неверницима град Толедо и начини га својом престоницом. Године 1182 владаше онде краљ Алфонзо ВІІІ, Племенити. Онамо ћу да завирим.
кула што су је непријатељски топови развалили није се, на срећу, сручила у ров, чиме би непријатељу олакшала приступ у град, већ се наслонила на бедем као пијан на плот“”. Већници почеше да се смеју.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја продужих споредном улицом па изађох на Дрим и на обали седох на четвртасти тесани камен који се беласао. Град се већ јасније оцртавао, однекуд чуо се звекир и његов одјек за гребеном, а ја седим и дремам и неколико паса вулају
У подножју велике планине беласа се град, прибио се, сања. Ко је тај град? Зашто сам се ту родио? Зашто баш ту до великог торња? Где сам? Шта је са мном?
У подножју велике планине беласа се град, прибио се, сања. Ко је тај град? Зашто сам се ту родио? Зашто баш ту до великог торња? Где сам? Шта је са мном? Како да живим? Куда да бегам?
Спремим се да бежим. Па отварам прозор и зверам по улици. Град замро. Месец нестао. Лишће шушти, и негде далеко према црној шуми дрхти једина светиљка. Све је замрло, све.
Пред нама сумрак, густ и гарав, обавијао је све више, све брже, све грабљивије, град и гробље, град Живота и град Смрти, у којима се баш тада, пуном и лудом снагом, вршио онај највећи и најмрачнији
Пред нама сумрак, густ и гарав, обавијао је све више, све брже, све грабљивије, град и гробље, град Живота и град Смрти, у којима се баш тада, пуном и лудом снагом, вршио онај највећи и најмрачнији процес вечите смене:
Пред нама сумрак, густ и гарав, обавијао је све више, све брже, све грабљивије, град и гробље, град Живота и град Смрти, у којима се баш тада, пуном и лудом снагом, вршио онај највећи и најмрачнији процес вечите смене: од љубавнога
упорно гушени таленат и уметнички темпераменат, који је тај, иначе по многим другим стварима на великом гласу, наш град одавно носио у својим грудима, немајући о томе, а на велику штету нашег општег уметничког полета, никаквог појма.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За дуго година приликом сваког доласка оперне стагионе одлазио је у град као попуна оркестру. А касније, кад су му поиспадали зуби и почела га издавати сапа, прекинула се и та посљедња веза с
Таква је била и дјевојка коју сам упознао као гимназист кад сам дошао у град. У сваком часку њене љепоте осјећала се она сретно уграбљена случајност њена постанка и лежао је знамен њене крхкости.
Два или три пута путовао је у град по оне смотуљке свјетлуцавог папира и листове картона. Од тог материјала буде израђена сва сила шљемова, оклопа,
Ускоро затим, самих неколико недјеља послије мајчине смрти, отишао сам и ја из мјеста на школе у град. А тиме некако завршава и моје дјетињство.
Чим сам дошао у град у гимназију, по бакином неодступном захтјеву, дали су ме да код њега учим виолину. Неко вријеме, чак, био сам на стану
Није ли можда и наш јадни, домишљала се жена, одлутао тако, све пјешице, у неки страни град, прешао без запрека границу (јер слијепце-амнезичаре, мора да прати оката срећа, као и мјесечаре који шетају по
А у сваком запамћеном пејзажу, у свакој визији града носимо и по једног себе. И кад прижељкујемо онај пејзаж, онај град, ми желимо само да опет нађемо, да опет освојимо и усвојимо оно ја које у тим мјестима и везано за та мјеста живи.
Упутио сам се у град, о штапићу додуше, али у једном доста лежерном андантину. Свјеже прољетно јутро. На цести локвице од ноћашње кише.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком. Тако одевен дође на крстоноше.
Једне недеље дође му Ђурица рано у походе. Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. — Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи.
У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град.
Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха... Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лида трагове ужасних злочина,
XXИ Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду. Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице; кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори. Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се, и захвали пустинику, па пође како му је казао.
И тако путујући, наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница.
Кад уђе у град, напита и двор златних пауница. Кад дође на врата, онде га заустави стража, и запита ко је и откуда је, па пошто се он
Онда му царев син захвали, па пође унапредак и једва једном дође у град змајев. Кад уђе у змајеве дворе, нађе своју љубу, и обоје се врло обрадују кад се састану, па се стану разговарати шта
Идући тако од села до села и од града до града, најпосле дође у друго царство и у царев град, под којим је у језеру била аждаја. Дошавши у онај град, стане распитивати коме треба пастир.
Дошавши у онај град, стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га
пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме, а хрте уза се, а гајде под пазухо, па крене овце и пође у град свирајући у гајде.
Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с оног језера. Сутрадан царев син
Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с оног језера. Сутрадан царев син оправи се опет и
Кад буде пред ноћ, царев син крене овце као и пре, па кући свирајући у гајде. Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ниједан није могао.
Кад буде пред ноћ, царев син крене овце као и пре, па кући свирајући у гајде. Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ниједан није могао.
Кад дођу у град, сав се град слегне као на чудо. Цар, који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Дуго сам био везан за фабрику и свеж ваздух ме је дивно окрепио. Вративши се у град те вечери имао сам осећај да ми мозак гори.
Носили су ме на раменима и био сам јунак дана. По досељењу у град започео сам четворогодишње школовање у такозваној припремној основној школи, где сам се спремао за вишу школу или
Никада нећу заборавити снажан утисак који је тај чаробни град оставио на мене. Неколико дана по доласку, тумарао сам улицама, потпуно збуњен новим призорима.
Непријатељ ће бити у стању да разори сваки град, и то без обзира на његову удаљеност и никаква сила овога света неће моћи у томе да га спречи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Упозорио ме је да ће око четири сата изјутра мој воз стићи у Гензердорф (град гусака) и да ту треба да преседнем на други воз који ће ме одвести у Праг.
Чинило ми се да свака од ових гомила жури да би обавила неке важне послове. Град на обе стране обале изгледало је да брекће од разних послова.
Тада нисам знао за разлику између Њујорка и Џерси Ситија и сматрао сам да су они један те исти град. Мислио сам како велики простори Сједињених држава морају бити прекривени стотинама оваквих места и како у тим
Појање у цркви није ме много импресионирало, а сама служба још мање. Град Делавер Сити био је много већи од Идвора, али је служба божја у Идвору била много узвишенија.
Рекли су ми да је Балтимор католички град и да звона која чујем припадају католичкој катедрали. Мало је недостајало па да ме та звона приволе да останем у
Миран изглед овог града који је личио на град манастира као да ме је позвао да се одморим, седнем и презалогајим. Купио сам једну лепо испечену векну хлеба и
Сваки пут када сам, за време својих дугих шетњи уздуж и попреко кроз град, пролазио поред Колумбија колеџа, мислио сам о ова три велика човека.
Историја паћеничког српског народа окружавала је овај град и то га је, у мојој машти, дизало у небеске висине. Много ме је мучила жеља да ту сиђем и успнем се на врх Авале,
Историја паћеничког српског народа окружавала је овај град и то га је, у мојој машти, дизало у небеске висине. Много ме је мучила жеља да ту сиђем и успнем се на врх Авале,
Како је овај господин више волео град него рад, није штедео труда да ми град престави у што бољем светлу. Претворио је наше трагање у детаљну инспекцију
Како је овај господин више волео град него рад, није штедео труда да ми град престави у што бољем светлу. Претворио је наше трагање у детаљну инспекцију свих могућих студентских боравишта, јер се
Било је то Панчево, град у коме сам у свом детињству ишао у школу. Тамо сам од свог наставника, Словенца Коса, први пут чуо о Бенџамину
Ћипико, Иво - Приповетке
Путем им је при души све тјешње, а кад уђоше у град, у тијесне улице, гдје нигда сунце не грије и гдје се тјескоба усред подне осјећа, чисто се растужише — зла слутња
слуша гласове страсне омладине што се мијешају са шумом борова изнад врела и лаким отицајем воде, над којом стрши мрки град и пуста голет. Заграби сићем и у узбуђењу због данашње вијести враћа се кући.
Горе, али до доље још није допрло, иако је већ ручано доба; пријече му надстојне високе брдине између којих је упао град.
Слало му се јело за више дана, а ријетко, понајвише недјељом и благданом, силазио је у град. Мало по мало свикне му се, и није онако испод себе убојито гледао.
Па тако стоје неко вријеме. Дјевојка гледа доље на град, што се као убог скупио уз голу крш. Одозго гледајући га, да се на некојим кућама цигла не црвени, није но гомила
кућицу откуд су је понијели, и инстинктивно осјети да то мјесто лијепо познаје; гледа чељад што тамо живе и озго у град силази. И као да јој брдо снаге даје, гледа у њ.
А како га с вида губи, све јој је тјешње у души, док га најпослије заклонише градске голети. А град долази пространији: изнад њега зијевају мрке шпиље и дубоке стране, испрекрштане поточинама.. .
Па се наједном трже и пожури у град. Док је уљегла на врата, осјети као и увијек ружни задах тјескобе, но пред очима још јој сијева топло сунце.
чији се врси љубе с натуштеним небом оловасте боје, које је боје и земља гдје се тешко живи, а откуда су њу доље у град довели.
И тако, обузета сјетом, чека Лазу; најмилије би јој било да одмах дође, па да крену у град. Али он у хитњи прође мимо њу. Чекај, — вели јој, — још имам нешто да уредим!
Тек у постељи прибранија је. Мисао је носи откуд је дошла — у град у коме увијек сутон влада. Све свакидашње навике у памети су јој, и радо би се к њима повратила, а жао јој што се није
Али када изблиза угледа велики град и ступи на његову обалу, нешто јој се силно у грудима потресе, па затим у души наступи тајац.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
први утисци при уласку у младожењину кућу односе на опажање сразмера: прво капија, „велика, тешка и јака као град”, а одатле, „кроз капију”, она кућу тек „назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта”.
Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини ... град, кровови ... тамо облаци ... сазвежђа ... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Што да мислим горе-долу?... Иди во село. Ће го нађеш чорбаџија Спасо од град. Дади му то. „Ти се поздравил — да му речеш — ага ми Сулејман Лековац со здраво — живо: хата да му испратиш и све
Кад су све то видели, од јада им пресео и Трг и трговање. Град им се у пакао претворио а по образу блато ошинуло, те један мимо другога појурили горе ка Калудри.
Само приђи овамо, пезевенк–Арнауд!..“ Шта је могао да ради? Имао је још нешто злата код себе, отијшао у град с бабом и пријавио се властима за повратак, јер му тобоже поднебље не прија.
Зашто? 3емље је и горе доста имао, шуме и планине још више, лова и лепих изгледа такође. Што није сишао у град, кад се већ померио са роднога прага?.. Проту Дејана Поповића затекох у пчеланику. Изне– надих се његовој промени.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
), уметничка радионица. аутономан, самоуправан, самосталан. балансирати (фр.), одржавати равнотежу. Балтиморе, град у Сједињеним Државама америчким. бáнити се, поносити се, разметати се.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
како их витла зли ветар небо што лаје и кишу проклетства тешку и вечиту видех слепе воде стикса и блато мржње видех град у пламену и жене чије су руке змије видех зид плача без звезда и чух речи бола у вртлогу оних који су постали дрво или
Трговци часни што купују ватром Из твојих руку истинито благо На твоме телу град цртају јатом Жртвених ждралова умиљатом снагом. ЗОВА Из зове која се собом забавља Пределом слепим погубан је пој.
онакав какав је празно у пуном песма коју сви знају и да је нико не испева да се нико не издвоји да ниједан град не буде престоница другим градовима не, нема разлога да пишем песме ако умем да приближим стварност ономе што
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ко говори о смрти? Музика је свирала. Један плави дечко, без ратне спреме, радовао се што пролази кроз град у коме се смеје једно око Светога Сергија, и плачу анђели на свили над мртвим телом Исуса од злата.
Музика их је опијала као обнажене груди жена. Они су мислили да су већ победиоци, и да продиру као варвари у освојени град. Тада би пљачкали и силовали. Редови су ипак остајали мирни, само је и даље звонио одјек оног такта: — Један, два...
У зраку се боје изгубиле, само је било јасно пијанство и радост. Град и бродови на мору бивали су све мањи. Једино је био велики магични, светли круг елисе. Радосно се нагињао напред.
Комбинезон пилотов био је вљен дебелом кожом, те га поглед ниј пробити. Град је растао као из бајке. су један секунд у читаву вечност. Жиц тезале, а лака крилца покретала.
Нестрпљиви аутомобили носе све ове у виле крај мора. Будни стражари чувају улазе. Град се сав спаја, пари, сав је у љубавном грчу. Све виле, куће, бродови, шатори и бараке. Чак и мухамеданска гробља.
ВИ БЕЛА БАРАКА Ипак он није умро. Свршавао се август, а жега је била увек иста. Град је живео ноћу. Дању су жене пуштале да им се прозире тело под провидним хаљинама.
Секција војних фотографа је поново снимила генерала Сараја. Новине су писале о генералима, о уласку у освојени град, о девојчицама и цвећу. Нови возови рањеника стизали су, н правили забуну по већ пуним болницама.
Петровић, Растко - АФРИКА
као огромне, мрачне планине, осветљене само по врховима, заклањајући при пролазу својим тамним масама озвездани град. Покаткад је то као црно анђеоско крило које пређе испред обала. Један брод нас скоро додирује. Име му је Арханђел.
Топли пријатни мирис црвених цветова покрива овај заспали град широких улица, црвене утабане земље и дрвених кровињара, Бенгалои као играчке, час су мајушни а час огромни, када су у
у изгледу ових зграда, кроз чије се прозирне зидове јасно види све што се у њима догађа, Конакри је провинцијски град, пун грања, засада и шорова. Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса.
Вуије је био приморан да призна да је то дивно, и да је то Африка. Седамо у чамац и прелазимо у град. Велика разлика између француске и енглеске колоније већ на првом кораку.
у Паризу, пошто сам најпре молио пријатеље да ме не прате на станицу, осетио одједном тако несрећан што напуштам тај град који волим скоро колико свој родни, као да сам и напуштен и изгнан, да сам започео разговор са својим носачем;
плодова и гигантских птица који су се толико допали моме седоме пријатељу да је он решио да баш крај њих заснује град.
С таквом бригом стигао сам у Бобо Ђуласо, једно од најважнијих центара афричке унутрашњости. Не увевши ме у град урођеника, црнац шофер довео ме је пред зграду у којој живи његов господар.
, господ'н)!“ итд. Шетња — да видимо Бобо и околину. Бобо Ђуласо је огроман црвени град станишта и тераса, изграђених од црвене афричке земље, које се роне и растварају на киши.
Мало даље, када се прође рибарско сеоце и шумица на реци, почиње Бамако, град који су пре два века основала, бежећи, два црна фетишера назвавши га: „Највеће купатило крокодила.
берберин, велико тржиште пуно белих црначких тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако, град црних и белих, велики и важан колико и Дакар.
Његово се име више не сме изговорити. По цену живота ниједан црнац неће рећи како се звао тај град. 3ову га: она варош, онај огањ, она рушевина; зову га Дугуба, што значи велики град, али једино се још белац усуђује
3ову га: она варош, онај огањ, она рушевина; зову га Дугуба, што значи велики град, али једино се још белац усуђује под широким небом и на обали Сенегала изговорити његово право име: Гундјуру!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Док јуче са зором штуче некуда, а око ићиндије ево га опет у град са некаквим Мехмедом из Арнаутлука!... Ћерим гледа, па тек врти главом...
Да и ја могнем везиру казати... СТАНА: Јединац ми је овде доведен... ПРВИ ТУРЧИН: Баш од своје воље слабо ко у град доходи... СТАНА: Па ту је бачен на дно тамнице...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Потресајући призор! Људи, што су малочас стајали с вама и уз нас: бодри, снажни, чини ти се прсима би град разбили, леже сад пред нама као неме, хладне, накажене трупине.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Записала си име Злаћаном руком ту, И скинула си тиме Ту страшну уклетву. И подигла си цркву Кô тврди неки град, Оживела си веру, Пробудила си над.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сељак на пример оре, сеје њиву, гази блато. Наиђе град, и цео усев му потуче. Али он не ропће. Тако је ваљда морало бити... — А и шта би могао друго да ради!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ено, драги, градска царска палата, Ено на све стране куле от злата, Прама граду равни Шанац при самој води, Славни Град са планином, са долом ходи, Дунав дели пак мост, бродове своди.
Ја возведох очи посмотрети напоље, Но, о тешке туге и велике невоље! Черна ношч покрила вес град густим мраком Из којего прети страх ужасним зраком; Силни вјетр душе и домове ниња Сипајући у очи крупу хладна иња.
Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође. Тогда сја чињаше нес град б'јело море, Домови и тороњи — б'јеле морске горе.
скорби, туге петолетке, Давно жељан видих Нови Сад, И тврдости скоро необретне, Врагом смрт претјашчи Петров Град; Славно-српског епископа смерни Мимоидох и бешумни двор, Благочест’ја православног верни Гди је често свјашчеников
1830. Јован Ст. Поповић ДАВОРЈЕ НА ПОЉУ КОСОВУ (Одломци) 1. Гди је Призрен, славни град, Гди су царски двори? Гди Душанов златни век Што чудеса створи?
Гле Северина град, у развали лежи сахрањен! Гди су биле куће, гњизде се гуштери сад. Није л’ то предел Дечанскога негда области, Гди
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
С Богом остајте сви и не замјер'те на еглену. ЈАЈЦЕ Кад сам год пролазио кроз овај пријестони град наших заборављених, несрећних владара, увијек су ме обузимали ледени трнци и чудновата дрхтава језа.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
'' А Град Свети спава под велом тишине. Страст је закликтала на лешини Вере. (1911) САЛОМА Изнемогох и веома ослабих, ричем
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Обновљен је, врло брзо, књижевни живот, нарочито у Београду, који је добрим делом био разрушен град. То, међутим, више није била престоница Србије, него једне нове државне творевине ослобођених југословенских народа -
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ІX Нежном љубављу волећу те, Боже. Ти, чија рука знала ме одбранит. Бог ми би увек заштита и град И штит и кула ослобођења.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бели лук не треба требити ноктима, »јер од тога плаче« (Софрић, 150). Не вала га доносити резачима, да не би град тукао виноград (СЕЗ, 32, 1925, 25). Од његова мириса беже змије (СЕЗ, 40, 238). Б. л.
не уносе се у кућу никакве зелене гранчице, а на Ђуђевдан окити се њима и кућа и црква; доцније, ако запрети град, крсти се тим гранчицама пут облака и говори: раступи се (Беговић, ЖСГ, 121); такође се за време града кида врбица и
су искључиво женски послови (СЕЗ 19, 283). У њеном семену стојало је ускршње јаје (»да је не туче град«, СЕЗ, 14, 51).
Не ваља их сејати Беле недеље и због тога што ће иначе тући град (СЕЗ, 32, 127). Не ваља сејати к. на месту где је сејан купус, ни купус на месту где су биле к.
Ту цео текст басме!). У оба случаја к. је употребљена против мртвачких демона (јер они доводе град и олују, такође и болести, упор.
или: натраг! (СЕЗ, 17, 15). Исто тако, кад прети град, певају врачаре басмарске песме у којима се спомињу муке кроз које пролази к.
(сејање, окопавање, огртање, брање), и »бог, кад чује све ове муке, сажали се и неће да пусти град« (СЕЗ, 17, 144. Упор. ѕ. в. Конопља). Зрно к. меће се у амајлију против болести (Караџић, 4, 1903, 199).
— У околини Печењевца (лесковачко), када запрети град, старе жене певају басмарске песме у којима се спомињу п. муке (како јој је тешко у земљи, како јој црви подгризају
муке, сажали се и неће да пусти град« (СЕЗ, 17, 144). Град доводе душе мртвих (αωροι βιαιοθάνατοι ‹= невидљиви насилно преминули›), и ова басма упућена је
муке, сажали се и неће да пусти град« (СЕЗ, 17, 144). Град доводе душе мртвих (αωροι βιαιοθάνατοι ‹= невидљиви насилно преминули›), и ова басма упућена је њима; исто онако као
Смоква. Извесни обичаји сведоче о спасоносној, апотропајској снази с. Кад прети непогода и град, треба запалити гранчицу дивље с.
Кад прети непогода и град, треба запалити гранчицу дивље с. која је благословена на Белу суботу [»град се сири у Бео четвртак, а у Белу суботу уређује се где ће и кад падати«, СЕЗ, 50, 212] и њоме крстити према облаку, па
Ћипико, Иво - Пауци
Тпехе недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу да пође у град пресвијетломе бискупу на исповјед. Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.
Али да је на моју, вјера ти и бог, не би ти овако јашио на нама! Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад
— Пусти крају, мајко... не брини се... Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат.. . —Не мари, сине, мајчин савјет није нигда на одмет...
То силно Петра расрди, и он запријети Војкану да ће се осветити. Одмах сјутрадан пође у град одвјетнику да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан за изор на његова вола
И на лијепи начин отправи га из дућана. А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику. —Чините молбу за рубачину, вели му, али не заборавите — препоручи — да у молби наведете да рубач
„Није друге, треба наћи адвоката да одбраниш своје!” помисли и пође у град да га потражи, кад га у вароши нема. Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.
Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град, к једној градској бабици; и, пошто она, обашавши је, увјери газду да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.
Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили. Оделе, с малим, сваке суботе одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана враћао би се кући.
се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.
Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сјутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град. Узе перо и хартију и пише Злати да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе што су последњи пут уговорили, и о
Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа
То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге. Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ђавољи клик је згодно место одакле се може наслутити диван један град који ће за две-три године нићи на обалама Белог потока.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На крилу одмора свога Ромула вечни град спокојно, тихо је дремô, А квирит стоји млад, И с чудне статуе те сањиве не своди очи, И гледа бајни рад.
стојао будан; И снова тавна ноћ распусти чаробне власи, А он је сневао сан - и прекор из сна га трже, Кроз бурни, цели град, што тајни збораху гласи, и он је чуо сам: Несрећни Тибуло наш, богови нека га штите! Он љуби хладни кам. 1883.
Чудни су пути којим страсти воде, Ал' све што живи ове путе зна: Садашњост њина непобедљив град је, Прошлост је њина пепео и пра'. Па кад је тако - тако мора да је!
У крв огрезну, трупином се покри, И цирк, и форум, и поље, и град, И снова вера из крви се диже, И снова светли заблиста се над.
Ко сморен путник из туђине, Коме је мрзак живот млад, На обалама бујне Дрине Ја често сањам онај град У коме буру прве страсти С веселом песмом сретах ја, И сан, испуњен чудне сласти, И дан без мира, ноћ без сна...
Филомела Чека да се јави с неба Колесница зрачног Феба; Где пастир, окићен венцем, с пастирком иђаше сретно У град и поље цветно; Истина божанска лежи у древној прошлости твојој, Кад дух слободан беше.
О појте песму о тузи! Смртно је моје тело разорен, празан град. С развала прастарих кула, где нема живота више, А где је некада Север подигô тврди стан, Да с гордих бедема градских
О појте суморну песму, о појте песму О тузи, С уздахом ја је примам, с одјеком празан град. 1892. КЛЕОН И ЊЕГОВ УЧЕНИК Ученик Честити Клеоне, кренимо се даље!
1892. (КАД СЕ УГАСИ СУНЦЕ…) Кад се угаси сунце и тама на земљу сађе И велом звезданим својим покрије бурни град, И поља, и доле, горе; кад лахор ћарлија слађе Кроз опустели сâд Ја сиђем усамљен у ноћ.
Са равног Марсовог поља, гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.
натопи крвца им врела, А цветна Кашмирска поља покрише њихова тела И на долини страшној где пропаст грозна их стиже, Град многољудни сада, Бенара, гордо се диже.
Касиме, отиди у град и продај магаре своје. Господ ће младошћу вечно да твоју украси главу, Јер те је изабрô ноћас, да видиш његову славу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
попришту видим како војске средњеевропских сила прелазе Дунав и Саву, како Карађорђеви јунаци јуришем освајају град, а Васа Чарапић погине ту, под мојим прозором.
Сваки велики град Месопотамије имао је своју астрономску кулу, степенасти торањ, са које су свештеници посматрали и тумачили небеске
Нећу да се уплећем у ту распру историчара, јер за нас је довољна само још капија да у град уђемо. Ено је онде! То је славна иштарска капија - познајем је из Берлинског музеја.
дајемо стражи добар бакшиш, који је и у старом завету признаван као пасош „важећи за све државе“ и улазимо несметано у град. Стигли смо у трговачки део вароши, у главну чаршију.
но што звоно дадне знак за полазак, сакрићемо се у цели Ерехтејона; онде ћемо сачекати док сви љубопитљивци не оставе град и ноћ се не спусти.
оставити Константинов Рим, а малоазиски пукови Мустафе Кемала, опијени још победом над грчком војском, ући ће у овај град, који ће се од сада звати само Стамбулом.
прво у њен доњи део, а одатле, поред огромне зграде гимназије, подигнуте на трима терасама брега, у пергамонски град. Одавде се отварао диван видик преко позоришта и падина градских у долину реке Селиноса.
крај другог столећа пре Христа - да је цела пергамонска краљевина потпала под римску државу, а Пергамон постао главни град њене провинције Азије. Пергамон је цветао и под новим господарима и постао једна од најлепших вароши римске државе.
освајачком походу, који им је потчинио цело Балканско полуострво, зауставише се Турци пред зидинама Дубровника; у тај град нису никад крочили.
Сунчеви зраци шаљу му свој последњи пољубац и обасјавају поносни храдшински град. „Скоро сваки дан возим се горе, у град, прича нам наш домаћин.
Сунчеви зраци шаљу му свој последњи пољубац и обасјавају поносни храдшински град. „Скоро сваки дан возим се горе, у град, прича нам наш домаћин. „Овде се окупља свакодневно сва дипломатија и племство.
XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР Грац Стари главни град Штајерске био је одувек рај пензионера, особито оних војничког реда.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и равнице пуне сунца, није био Инсбрук, сав утиснут у високе планине које се тако рећи кроз прозоре надвирују људма; град с много јесени и кише, и град оне строге брђанске католичке тишине која страх улива. Милан лежи.
Инсбрук, сав утиснут у високе планине које се тако рећи кроз прозоре надвирују људма; град с много јесени и кише, и град оне строге брђанске католичке тишине која страх улива. Милан лежи.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Они се с њиме опросте и, Романа узевши са собом, одведу га у град и кадији предаду да га он његовој кривици соразмерно казни.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
стене до стене од звезде до звезде Води ме из круга у круг СМРТ ЦРНОГА БОРБА На спавању му одсекли главу Однели је у град цара пса И бацили је пашчади Када се пробуди поћи ће по њу Са црном марамом у левој И црном ружом у десној руци У
обали Да мећу врбама пролиста Кренуо сам ка великој капији Отвореној нада мном у зениту Нисам знао спушта ли се бели град Из облака у мене Или ми из утробе у небо расте Вратио сам се с пута Да сазрело камење из завежљаја Овде на тргу
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
године, у којој је погинуо бугарски цар Михајло, одликовао се нарочито млади српски краљ Душан. Град Велбужд, где се та битка десила, данас се зове Ћустендил.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пошли смо у варош. Подгорица нам изгледа као неки велелепни град. Пред сваком радњом застајемо. Задивљени смо... А кафане препуне официра, чиновника, војника, Црногораца.
У средини тога зеленила је многољудан град од белих високих кућа. Покрај града стародревна тврђава. Као у некој бајци...
Покрај града стародревна тврђава. Као у некој бајци... Неко рече да се острво и град назива Крф. По заливу је ројило од чамаца, моторних и на весла, и многи су журили ка нашој лађи.
Ми смо је прозвали Капија Слободе, јер смо ту први пут закорачили у нашу земљу. А Бугари су је називали „Борисов Град“, јер су веровали да су положаји на Кајмакчалану неосвојиви... Сад ваљда разумеш? — Баш ништа.
два национална поноса, да се реши једном за вечна времена: да ли ће се тај камен звати Капија Слободе или Борисов Град. 3амркла је тако ноћ између дванаестог и тринаестог септембра. — Молим те, извини што те прекидам — упаде опет Мишић.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
За њим су воде певале. ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ТРАЖИО СВОЈЕ ЛИЦЕ Сишао Дрвосеча у град, стајао на тргу, продавао, али нико ни да упита за његов нарамак дрва.
— Сад ћеш као војник, блесавко, ићи светом! — подругну се самоме себи и звиждућући, војничким кораком, сиђе у град. Бар за војника мудрост не треба! Иде он иде, млад и леп: удовице га и девојке на кафу позивају, какав живот!
Све мање је било познатих лица у улици, у граду. Па и сама улица, сам град почео да се мења. Наместо башти и кућерака шикнуло у небо јато кула начињених од бетона и стакла.
С чуђењем, прекором и као неком мржњом гледају је снаха и син, улица и град. — Ђаволу је душу продала! — шапућу већ и они који су с њеним унуком на свет дошли.
— викали су углас доглавници. Царским ушима није требало лепше песме! Ах, како је блистала трпеза! Како се смешио град! С даровима и поздравима већ су почињали да пристижу и први гости.
ЧАРОБНА МЕТЛА Све прљавији бивао је град, туго црна! Шта се све није покушавало да се он очисти, без успеха: остаци кромпирових љуски, папира, прашине и чађи
— Ах-хах, хах-ах! смејала се сада читава улица, читав град, а ђубре и прљавштина су расли. Већ су до колена људима допирали, мада су челичне метле и црева пуна воде ступала у
САТ С КЛАТНОМ Тамо где престаје град а почињу кукурузишта бацају људи старе и непотребне ствари: некадашња корита, ислужене столице и ормане, поломљена
Постоји Заборављени Град, у њему Замак, а у Замку твоја срећа. Да би до ње дошао — мораш пронаћи кључ који и Град и Замак откључава.
Постоји Заборављени Град, у њему Замак, а у Замку твоја срећа. Да би до ње дошао — мораш пронаћи кључ који и Град и Замак откључава. Много њих је младост потраћило тражећи га, али ако будеш упоран, ако будеш стрпљив — наћи ћеш га.
Покушавао је да у себи замисли Град и Замак, али сваки пут би му се чинили другачијим. Једном је Град имао улице поплочане сувим златом, а кровове од
Покушавао је да у себи замисли Град и Замак, али сваки пут би му се чинили другачијим. Једном је Град имао улице поплочане сувим златом, а кровове од рубина.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Е с’г деде онуј: Како к’д Куманово чума би, к’д се луди и бесни Стојан загледа у Стамену, од ујку сестру, па или град да пали или Стамену да узме. И три дана цркве затворене, три дана чаршија затворена.
ТОМА (изван себе баца фес, скида колију, и лактовима изваљујући се на јастуке, виче): Марко, хата па у град, и Хаџи-Ристу, Зафира, Секулу... Све бре, све зови овамо на радост и весеље!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И док се сутон све више хвата И тутњи град И гори, из модре дубине неба Избија мјесец млад: Кô клетва бона, Кô јаук милиона, Ја чујем како, с висине оне,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Смотривши силну савезничку војску, Момчило навали да уђе у град, али му грађани затворише врата, показујући му турску војску која се примицала и напомињући да треба најпре с њоме да
Да га не би сувише срдили, пусте у град, као у знак верности, синовца Момчилова Рајка, са пет стотина војника. И тако Момчило немајући куд, уреди војску за
би прибијен уз градске зидове, и већ се не имаше где борба на коњима водити, а не бејаше прилике да ће их примити у град, први Момчило сјаха с коња, па пешице ударише на непријатеља, борећи се живо и одупирући се јуначки, једно по
борећи се живо и одупирући се јуначки, једно по властитој храбрости, а друго и зато што им је за леђима био град, па се нису бојали да могу бити опкољени. У томе многи изгибоше.
И у песми видимо га прво на коњу, а затим као пешака. И у песми он не може да уђе у град, али не зато што су врата затворили грађани Перитеорија, него зато што је то учинила неверна куја Видосава.
Подвалом доведена у положај да буде жртва једног свирепог обичаја, да буде жива узидана да би се град одржао, она би хтела да утиче на живот и после своје смрти, да мртвим дојкама храни и мртвим очима гледа свог нејаког
И девет пута поносне речи јуначке вере испуниле су град и поље: Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих повратио...
Изгубивши утврђени град Београд, Ђурађ се дао на посао да изгради нову тврђаву у Смедереву. Она је била завршена 1430.
Она је била завршена 1430. Исте године Турци су освојили Солун, град у коме се одигравају догађаји описани у песми Болани Дојчин.
крили, опет се кадшто догађало да су их хватали и убијали: кога убију, ономе пандури одсијеку главу и однесу је у град, те се на коцу метне на беден, а кога Турци жива у руке докопају, онога набију на колац.
На ђогату он излеће на горњу капију лозничку и сече Турке око града. „А кад ђогат под њиме сустане, он се онда ев' у град поврати, ђога сјаше, дората узјаше, па изгони дора на капију, све једнако Милош с'јече Турке.
(Марко Краљевић и орао) Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио! (Косовка девојка) Град–Сталаћу, да те бог убије! Довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Алај ће тада пљуштат батине, као град небески! Домишљати Лијан и сам је крао воће, љубенице и краставце, а онда је по селу дизао дреку и „тражио“лопове.
хиљада година кад је оно славни старац-научник Архимед био пронашао нешто важно у науци, па појурио кроз свој родни град Сиракузу и развикао се: — Еурека, еурека! (Нашао сам, пронашао!) — Ама је ли то истина, стара скитницо?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ВОДА 169 САМСОНОВА ВРАТА 170 РИСАЊЕ ЈЕЗЕКИЉЕВО 171 ЈЕРУСАЛИМСКА ИЛИЏА 172 ШЕТЊА У СУБОТУ 173 ЈУДИНО ГРОБЉЕ 174 МРТВИ ГРАД 175 ИНДИКТ СЕПТЕМБРА 176 СЕЈАЊЕ СОЛИ 177 КЋИ ИПОДИЈАДИХА 178 О ТИРАНИМА 179 КОДРУСОВ ЖИВОТ 180 АПЕЛЕС И ЗЛАТНИ
МОНАХ 215 ЛАВ И ПУСТИЊАК 216 ТРГОВАЦ И СМУК 217 КОНАЦ СВЕТУ 218 ЦАР НА КРАЈ СВЕТА 219 ЧЕТИРИ РАЈСКЕ РЕКЕ 220 ГОРЊИ ГРАД 221 ЈУДЕЈСКЕ ПОВЕСТИ 223 СОЛОМОНОВ ГРЕХ 225 ШАРЕНА РИЗА АХАРОВА 227 О ГРИЖИ САВЕСТИ 229 О РОДОЉУБЉУ ИЛИ МИЛОСРДНИ
САМАРЈАНИН 233 РИБОЛОВ ПОСЛЕ СМРТИ 234 КЛАДЕНАЦ ЈАКОВЉЕВ 235 ШЕТАЧИ ПО МОРУ 239 БЕСОВИ ХРИСТУ ГОВОРЕ 242 НЕСТОЈЕЋИ ГРАД ИЛИ ГЛАСОНОША ОД СУДИЈЕ ДО СУЖЊА 244 РАСКОЛ ЦРКАВА 246 БРОД НЕСЛОГЕ 247 ТРУС У ЦАРИГРАДУ 249 БУНА У ПРИЦАРИГРАДСКОМ
Миши, жабе, гусенице, мухе, Скакавци поједају земљу И множе се ... Туча, град бије, суша, И пак зимна и кишовита Око жетве времена. То теке мало се саде Указује на нас зло.
Каде си нам за потребу на земљи, ти, наш град великога цара, место тврдо које ће нас од свакога зла заклонити, и скоро трчиш нам у помоћ ка јелен.
то бијаше именом Зоровавел, израиљски цар, што пак изведе из ропства вавилонскога род израиљски к Јерусалиму и понови град и цркву Соломонову. Он је то запросио од цара персијскога и достаде.
ДАНИЛ Вавилонском се кћером град Вавилон нариче, што га сад Багдатом зову, когано је зградио цар Навахоносор у халдејском вилајету.
и многу другу казан наведе ш њоме и напусти на Јеђиптене: пруге гусенице, шашке, жабе, љуте комарце, с неба горући град, дањом учини црни мрак, најпосле по свој оној земљи једну ноћ све првородно од човека до скота, свега имања поби и
Ама Бог за то тако му одчали то злоте: кад је био обступио неки Тиваиду град с војском узимати, стојећи му под беденом, једна млада, скоро удата жена, спусти на њега озгор с бедена парче
Похвали Бога и он скачући играше пред ћивотом преносећи га с брда у свој му град. АВЕСАЛОМ ДУГОКОСИ Какву пак тугу и голем дерт имао је цар Давид, где његов најмилији му, хубави син Авесалум
пророку Језекилу; рече му овако: »Нађи једну ћерамиду и узми је к себи, пак метни је проћу себе, те изриси ти на њој град Јерусалим са свим начином, какав је год споља и изнутра; учини му изокола шанце и метеризе од куд ће се на град
на њој град Јерусалим са свим начином, какав је год споља и изнутра; учини му изокола шанце и метеризе од куд ће се на град стрељати, и вашине под градом упиши готове и изокола опседнуту непријатељску војску, с јуришем ударајући на град!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
!... Помисли се на кога си керка! један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште потакав! А ти — их што си брљива!
— вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување? — Зна си цела ма’ала и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...
— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика? У сав град има ли помомак од њег’?! Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па
’Оће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи Замфир има на дом девојку!... Разбра ли, мори?... — Разбра’!...