Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А где си ти, човече....“ „Боже, Обраде, на великој смо ти муци: све од Сегедина, па овамо преко Бечеја и Елемира, градимо поред Тисе долму“. „Тако је то: јуче пушку, а данас ашов и лопату!“ рече отац.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
а под столом стружу, гамижу, гребу, рогови, зуби, канџе, рачвасти језици, бркови, репови, пипци, чекиње, шапе! Градимо Дечане, Студеницу, Грачаницу, Жичу, градимо Псачу, градимо Лесново, градимо Богородицу Љевишку, и Раваницу, градимо
Градимо Дечане, Студеницу, Грачаницу, Жичу, градимо Псачу, градимо Лесново, градимо Богородицу Љевишку, и Раваницу, градимо Сопоћане и Милешеву, градимо Пећ, да их
Градимо Дечане, Студеницу, Грачаницу, Жичу, градимо Псачу, градимо Лесново, градимо Богородицу Љевишку, и Раваницу, градимо Сопоћане и Милешеву, градимо Пећ, да их испуне горња
Градимо Дечане, Студеницу, Грачаницу, Жичу, градимо Псачу, градимо Лесново, градимо Богородицу Љевишку, и Раваницу, градимо Сопоћане и Милешеву, градимо Пећ, да их испуне горња обасјања, да нас у
Дечане, Студеницу, Грачаницу, Жичу, градимо Псачу, градимо Лесново, градимо Богородицу Љевишку, и Раваницу, градимо Сопоћане и Милешеву, градимо Пећ, да их испуне горња обасјања, да нас у горње светлости понесу!
Жичу, градимо Псачу, градимо Лесново, градимо Богородицу Љевишку, и Раваницу, градимо Сопоћане и Милешеву, градимо Пећ, да их испуне горња обасјања, да нас у горње светлости понесу!
Господњим, кроз бежаније, кроз пожаре и глад, заустављај нас, и подижи нас, и учи нас, на страшном месту да градимо Град од камења којим нас каменују!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сима хајде те к њима: — Шта ви то дељате? Они се згледаше, па се мало насмехнуше. Ђура одговори: — Ево градимо рогу; хоћемо да ударимо на једнога брава. Чини нам зијан — па се опет осмехну и погледа испод ока у Спасоја.
— Ја велим, људи — рече чича Мирко — да ми градимо нама другу воденицу. Хвала богу, потока доста — имамо где. — А шта ћемо с овом? — упита Ђилас. — Па угарак у њу!
Хоћемо ли тражити воденичара или градити другу воденицу? — Ух, опет та проклета воденица? — прогунђа неко. — Да градимо другу! — вели чича Мирко. — Јок, да тражимо воденичара! — рече Срдан. — Да чувамо сами! — виче Ћебо. — Аја!...
— Село велико — прихвати Срдан — воденица једна. — Па и у њој нека анатема! — додаде чича. Мирко. — Да градимо другу — вели кмет — богами, нисмо ни кадри. — А не можеш наћи куражна човека... — додаде Ћебо. — Знате, људи, шта?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Договоре се један дан: — Ајдемо, браћо, да и ми градимо воденицу, да не одиремо наше животе носећи мливо у туђе село, н нека се наше помага што стече од ујма.
Сад почне Паралаж Лажи: — А јеси ли ти чуо за они казан, што га ми сељани градимо? — Не ја, — одговори — а какав казан? — Казан, брате, чудо над чудесима!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
(Није од њих ниједнога жива.) Пуче на нас сваке грдне јаде што у Чеву цркву не градимо Аранђелу, да ни свуд помага. Ондена се мало не покласмо, и сад дрктим од његова страха!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јер брза река поред нас тече, А ми на брегу наше несреће; Ко има свести, отуд се клони; Окати виде, брег нам се рони. Градимо брода, нема се часа, Сутра смо жртва бурних таласа. Дижите школе, Деца вас моле!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре! Да копамо мермера камена, да градимо цркву од камена, и Турци ће царство преузети и наше ће задужбине служит од вијека до суда божјега: од камена ником ни
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
По томе камену овде зидајући се ми не с коровом, с трском, сламуштином с неваљали тима више речени дели [да градимо], да нас згмежди у прах, него са сребром, златом, с бисером и с драгим камењем с правом а не шувртном вером, с постом,