Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи. Једанпут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку. Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.
Волиш ти бијелу каву! У то дође и поп из градине. Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала; уста су му непрестано
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
87. А најлепша: те градине Што су свуда међ кућама, Да га малко жеља мине, Јер одрасте међ шумама; Ко на зелен једном свиче, Никада је не
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
185. Јано мори, Јано, слунце огрејало, Слунце огрејало, росу омајало, По руде рудине, по нове градине, По нове градине, по беле пшенице, По беле пшенице, по алаве руже, По алаве руже, Јано мори, Јано. 186.
185. Јано мори, Јано, слунце огрејало, Слунце огрејало, росу омајало, По руде рудине, по нове градине, По нове градине, по беле пшенице, По беле пшенице, по алаве руже, По алаве руже, Јано мори, Јано. 186.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
путник младе пред кућом, ђе је био стао да се напије воде или да запали лулу, а она му одговорила: Овуда, брато, испод градине прије ручка. Не вјеруј, куме, пасјим устима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- Та увек смо ми на њему! Гробље ј' земља кôм се ходи, Гробље ј' вода кôм се броди, Гробље, врти и градине; Гробље, брда и долине; Свака ј' стопа Гроб до гроба.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(Вук, Рјечн., ѕ. в.). Иначе једна етиолошка ‹скаска› о постанку градине »Ћетеништа« (под Видојевицом, Подриње) доводи лан (постанак л.?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Волео бих да још који пут прошетам ливадама око Мораве, ћувицима Диља и пропланцима Градине. Да ли много иштем од тебе, Господе? Димитрије Нисам га омрзао. То је чудно.
Дадара Он је овде! На падинама Градине гори засеок Брежина. Неколико кућа збијених око Сушачке косе плануло је пред зору, у прво свитање.