Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Двори стоје, сунце сјаје, Ма он ко је, откуда је? Одскора је како дође, Одма дворе градит пође. Ма зашто и гради туде, Заш на стене удри уде? Тамо де се дола вије, Не би л' било угодније?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вели њима Милош чобанине: „Зашто, браћо, ако бога знате! Без невоље јер градит невољу?“ Веле њему до два мила брата: „Ходи, брате, има и невоље“.
Хоћу градит цркву Раваницу у Ресави крај воде Равана; имам блага колико ми драго, ударићу темељ од олова, па ћу цркви саградити
Па ми и ти штогођ проговори, јера хоћу задужбину градит“. Скочи Милош од земље на ноге, скиде с главе самур и челенке, па је часно кнеза подворио; додаше му златну купу
Што ти хоћеш задужбину градит: време није, нити може бити; узми, кнеже, књиге староставне, те ти гледај што нам књиге кажу: настало је пошљедње
Ал' говори Краљевићу Марко: „Фала тебе, царе поочиме! Кад ти станеш мене дворе градит, мене хоће сиротиња клети: „Гле курвића Краљевића Марка! Они су му двори изгорели, а ови му пусти останули!