Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Само је градски затвор (с чијег бих прозора, кад бих се попео себи на рамена, видео можда пијацу с мало снега) остао оно што је и
Август, 2000. ЗАШТИТНИК ТЕРАЗИЈА Уз мозаик Младена Србиновића Дошавши из рата на градски трг, Деспот је од штита направио кантар.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Идиот! И то идиот који није стигао да види како у том граду једино градски делују црква и затвор пред којим један милиционар стоји тек онако: овдашњи лопови исувише су вешти да би себи
Црњански, Милош - Сеобе 1
Јашући између бедема, ослушкујући оштри одјек копита свога коња и коња својих слугу, Исакович испаде на градски трг изненада, и трже се кад угледа пред собом дуг ред топова, повезаних ланцима, војнике и официре.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
године). Узорак од 200 испитаника (9 сеоских И 101 градски) изабран је тако да добро репрезентује карактеристична мала села Левча, релативно удељена од града (50—60 км), као и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Газимо тако кроз село, а из кућа излазели излазе градски гости; трговци, један бармен, па неки пензионисани официри, адвокати и професори — остаде село за нама: већ корачамо
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Онда се појави дежурни градски инспектор (обавезно с брковима) и обавести нас да није било значајнијих инцидената у току новогодишње ноћи, сем у
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ведро спуштам у рујну реку. Нада мном стражар мотри да л ће промаћи виле. На градски је улаз стао ветар са свитком вести за овај дан. Кроз отворен прозор видим спава господар с руком на балчаку.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Необично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге. Устао сам био рано изјутра и одем у градски парк да прошетам. Тамо пуно ђака, деце из нижих школа и младића из виших.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
хитно; ћепенци и врата на некијем дућанима позатвараше се већ, јер трговци, већином православни, хитаху дома к дјеци; градски чистибаше метијаху улице; пси и докоњаци измишљаше да се насунчају. „Јеси ли се препао јутрос?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ШАЉИВЕ ПРИЧЕ 1. ПИЈЕСАК И СВЕТИ ПЕТАР. Дође један градски ловац у село да лови. Около подна уђе у кућу једнога сељанина познаника да што руча; пошто сједе, погледа около себе и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
руке не даје, разве што је уречено на трапезу и одејаније, а с прочим мирјани располажу и троше на школе и [х]оспитал градски, који је велики и прекрасан. у овом месту пребудем 45 дана, напишем и изучим наизуст много различни[х] разговора.
— доставити, прикључити спутешественик — сапутник сраженије — борба старост — старање, брига староста — начелник, градски старешина стојати — бавити се странољубије — гостуљубље строптив — упоран, непослушан сугуб — двострук сумњавати
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ми гледамо једни у друге као кривци. Лежи градски август на срцу као тона. Луди цвет нам бекства већ клија у нози. Прште труле замке што нас вечно лове.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— нагађали су суседи шапатом, али за та нагађања убрзо чу цели град. Зар је могао градски Савет да се не умеша. Нетко предложи да се Татага истера из града, али се већина уздржа од гласања за тај предлог.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Идуће године налазио се опет у Магдебургу и радио на подизању те разорене вароши; а четири године доцније постаде њен градски начелник.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
је „наша катедрала”), објашњава ми како ћу, кроз сплет улица и уличица, избити на трг пред њом, описује ми мали градски парк с водоскоком и с црнчићем од лијевана жељеза коме из рошчића у руци прска танак млаз.
Стигао сам, малко уморан од несвикнутости на ходање, у мали градски парк, и сјео на клупицу у рондоу око водоскока с црнчићем од лијевана жељеза.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једнога дана градски већници су пролазили улицом у којој сам се играо са осталим дечацима. Најстарији међу уваженом господом, богати
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ми не маримо за такав напредак. Он доноси уображеност и лажни понос у наше куће, што ви градски људи носите собом. Онда је уперио свој дрхтави прст према мени и узвикнуо: - Ви сте посебно одговорни за такав
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Подримом, држао се на пушци и изједна крвио са сваким ко му је по обести био раван, био То арнаутски барјактар или градски бег. За власт је марио као за лањски снег. Држао је на кули нарочите тевабије попут Махмудбеговића.
Кула му је имала две велике одаје, једну градски намештену, а другу арнаутски: нека су вазда готове како за кога. Свакога петка у подне силазио је у џамију да отклања,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
очађела кула Светог Луке што се оштро диже измеђ ниских кућица, прибијених уза стрму страну; огромни и у трави обрасли градски бедеми са осутим, проваљеним зидинама; мрачне, влажне, студене катакомбе и поцрњеле куле, гдје су некад мучени и
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
ударио је темељ новом типу књижевног језика, чије је полазиште сељачки говор, а не градски. У својим каснијим радовима Караџић је одредио нов став према црквенословенском језичком наслеђу.
Ћипико, Иво - Пауци
Бесвјесно ходаше широким улицама. Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао. Избије на жељезничку штацију. Наново се нађе међу силом свијета.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô древни раскошних што је, И ја сам расипô лудо све благо духа свог; На градски, прљави базар срце сам бацао своје, Јер дневне истине људске биле су мени бог.
5. Ето ту је мати са две своје кћери, За којима јуре градски каваљери: Ема је тек зимус клостер оставила, А Олга јој сестра несравњено мила; Рукавице носе до лаката обе, Читају
Но истом у градски хатар што журно грабећи стиже, Амор се продрма само, узви се и нагло диже И оде под небо горе... Кô голуб, летећи
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Високи градски зидови, саграђени из бела тесаника, обухватили су је са свих страна, па се пењу и на саме брегове. Високе округле куле
На левој обали реке, високо на брегу, уздижу се царски двори; око њих градски бедеми са двадесет две куле испод ових пошумљена падина брега.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ако се овако настави — закључили су грађани и градски оци — ђубре ће нарасти до кровова и затрпати нас. Сви као један, узели су метле и лопате у шаке, али ђубре је и даље
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и Кучук Аллја, и два брата, два Фочића млада, Мемед-ага и с њиме Мус’-ага, Мула Јусуф, велики дахија, Дервиш-ага, градски таинџија, старац Фочо од стотине љета; све седам се састало дахија Биограду на Стамбол-капији, огрнули скерлетне
“ дизген, дизгин — вођице диздар — градски запаведник, заповедник или вратар код тврђаве, куле дизђен — в. дизген дилбер — леп, мио диљка — дугачка пушка
по миње се само у песми пландиште — место где се животиње у подне склањају од сунца платно — (у грађевинарству зид, градски зид плино — плен поарати (похарати) — опљачкати побацити — одбацити: Побацише њине одломчине побратим — в. бел.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СИОН Сион, кано старо селиште преорати ће се; а Јерусалим запустити ка воћњак обран, а градски високи горњи домови — луг и шума по њима узрасти, те у дубраву зверињу ће се наменити плачући се за пустош управаџија
ГОРЊИ ГРАД У њему су, вели, сокаци, улице од чиста злата, дуварови, тојест беден градски, с драга камена асписова, с дванаист великих капија; свака та врата по од једнога су бисера; троја су му врата од
И градски бедени се пособараше, те град онако оста необграђен до то доби, докле земља не престаде трести се. И мало то што би људ
Ниоткуд ништа хране не долази. Ко има, ко нејма што јести. Инди, што да чине? Здоговорише се патријарх и градски господин Патрићије с остали бољари да их покане на мир ако усхоће они пристати. И свим грађаном то угодно свиде се.
А на мору што им бише с Татари оправне чунице за јуриш градски, кад бише близу недомак граду прамо влахеријске цркве, храма пресвете владичице наше Богородице, духну јаки ветар,
Димитрије бијаше за поганских царева ових, Максимијана и Диоклитијана, од града Солуна поглавар и заповедник градски. Прави хришћанин и учитељ бијаше Христовој вери.
И Марјан, онај господин што је био епарх, ил’ ти му да речемо комендат градски, бијаше сав крастав од ногу до главе и гнојив, што су га се већ многи лекари и одрицали не могући му ништа помоћи.
И на то сви му људи повероваше, те удундар сви једнак постркаше се на беден градски. А међер то је истина била што им је он од шале рекао бојећи се сребру, тек исто да се разиђу од цркве.
Рече ми; наврх башче, на највиши беден градски горе да излезем, надање где се види, добро изгледати кога из далека видео бих јер иде до града, куда ли!