Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
веровања највише је (ниско) негативно повезан са местом боравка (познавање обичаја и веровања веће је у сеоском него у градском подузорку, р = 0,34, з.н.н.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— подрум и партер — кућа пуна срећних станара изнад које сада расту чичци, коприве и боце, и нека травуљина непозната градском детету, кад имате само себе и тај тужни, тако поучни простор рушевина који се данас може видети још само у неким од
За старце, опет, то је једино место у њиховом крају где се нешто догађа. Оно им замењује седење пред градском већницом — затворена је оне године кад укинуше општину, а и кафану, која је за њих постала прескупа — позориште
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Најлепши тренутак поеме је сусрет са кочоперним старцем, у градском парку, дат са пуном мером познатог Вучовог хумора, као весела сличица старости и старовања.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
богатство и сав онај лепи свет, сви они излози, а још ти није јасно да си најскупоценија огрлица у вароши, рибица у градском акваријуму, најексклузивнији манекен за јамице на образима, носилац најглаткије коже првог реда са златним прамењем
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Овако, шта ће ми трећи део?” „Како је само ситан и бедан, Мршав као дрвце на градском скверу! Напунио је седамесет шест, или седам, Па шта ако некад није држао веру?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једно поподне, које ћу увек памтити, уживао сам у шетњи по градском парку са својим пријатељем и рецитовао поезију. У то време знао сам напамет целе књиге, од речи до речи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
ми је знак да станем, што сам учинио, а он ми се онда обратио речима: - Професоре, био сам преоштар пре две године на градском састанку. Али тада вас нисам познавао. Сада вас знам.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Таква префињеност, на крају, и доликује последњем потомку у доста дугом - како је у роману приказан187 - градском породичном (генеалошком) ланцу, са истанчалом крвљу горњих, аристократских слојева у култури.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сваку хитрину извођаше трчећи овам-онам по бедену градском и нагоњаше све луде на бој, те им говораше: »Охо, моји људи и добра браћо, није ту курталиша с једним поуздањем!