Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зашто да сам гди нибуд пребивати с т о б о м изабрао, то не би могло бити развје у само једном месту, селу или граду, а сприопштава|јући ти ову књижицу, свудћу с т о б о м бити и гди год она доспе и дође, ту ћу се с т о б о м
Примјечаније У сваком граду и вароши (а не би згорега било да се и по сели ова наредба учини) да се направи један хоспитал за сиромаш стару и
Јуче, 24. декемвра по римском, стоји у новинам: у Гоји граду, у португалској Индији, двеста попова да су се согласили и свезали били против законога свога краља.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
НА СТОЛУ 117 ЧИЗМЕ 119 МРТВА ПРИРОДА СА ПРАЗНИМ ТАЊИРОМ 122 ЗАШТИТНИК ТЕРАЗИЈА 124 ПРАГ БЕОГРАДА 125 ПРАЗНИК У ДОЊЕМ ГРАДУ 135 КВАНТАШКА ПИЈАЦА 137 РИБАРНИЦА 139 ЛАЊСКИ СНЕГ 140 ПИТАЛИЦА МЕЂУ КАВЕЗИМА 142 КОШАВА 145 ВАГА ВУКА
У Доњем дими се казан, са Горњег топ: Горњи град брани Доњи, који га храни! У Горњем граду деспот подиже кулу, с које се прате сви путеви и знаци, и с које звона, на најмањи знак, подижући чавке, вране и
Дунава смишља, у соби пише, и на државном сабору у двору објављује Закон, који, ко живи муж, свакој удовици у Доњем граду, о!, у врећу сипа жито, у сланик со!
Зар сâм остах Граду на бранику? Да дочекам сву ту силну војску, имам ђулад: коштице трешања, да дочекам топовску паљбу, имам шлем на
ПРАЗНИК У ДОЊЕМ ГРАДУ 1. Шта је ово? Пијаца или црква? Од бројања не чујем појања, од псовки и претњи не чујем благу вест!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онда је Мустафа Шинигџић био бина-емин (главни настојатељ кад се какво зданије прави) и оправљао је и покривао у доњем граду касарне, што је Немац у рату попалио; мој отац Алекса, због тога што је томе Хаџи-Мустафи млогу грађу за касарне низа
Али Хаџи-Мустафа-паша, кад се утврди мало у граду, потпусти некога Турчина, те Кара-Смаила, кад је из амама изишао, кроз прозор једне куће из пушке убије.
) Везир се затвори у београдском граду. Међутим мој отац скупио је био војску у манастиру Грабовцу и чује да су Видинлије варош београдску освојили.
Мој отац остане с војском у доњем граду код везира, и што није могло војске стати у најгорњу касарну, паша даде трску те око касарне направе колебе.
) Ја сам свуда по граду ишао с буљубашама мога оца; ишао сам с оцем и везиру. Наша војска готово сасвим је у граду владала и сав град био је
) Ја сам свуда по граду ишао с буљубашама мога оца; ишао сам с оцем и везиру. Наша војска готово сасвим је у граду владала и сав град био је готово као опљачкан: ни на топу, ни на пенџерима нигде ни најмање гвоздене чивије нема, све
Наредимо, да од Срба остане Павле из Вуконе у граду са 20 момака, док се народ ослободи Турцима долазити и доносити ко што има на продају.
” као крадом, али то све Немци знаду, али кроз прсте гледе. Све четири дахије седе у граду и излазе на бој са крџалијама, које је Кучук Алија под плату довео.
на ћуприје, сат ли два ли прођу, ал̓ ето ти двојице на коњима иду, и кажу ми, да се само два сата задржаваше Турци у граду, пак се опет натраг вратише и одоше кроз Китог.
не излази напоље и не замеће кавге, нити се више бије — мир је уговорен, и да отпусти оне кметове који су код њега у граду. Питате ме, децо: А да сте ви довели 60 Турака и тескере донели, би ли Карађорђе оне Турке исек̓о и тескере попалио?
Шта је то према нашој војсци, међу нама, а није у граду! А могли смо (тим начином) и целу годину мирни бити од нападања турскога, растежући у купљењу и проче.
Дођем са топовима и оном војском, која [је] поткрепила опсаду. Наместимо два топа (више и̓ није ни било) према граду на Крушчици.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А прећи ћемо. Нигде живе душе!... Нико нам се, бива, и не нада!... Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... Одрешише шајке, и вода их понесе...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДУБРОВАЧКА ПЕСМА Велико веће донело је закон да чланови убогог племства могу просити по граду, али са маском на лицу. Исти дан је на тајна врата изишла Луца из своје мраморне палате у којој није било више хлеба.
НА РАСКРШЋУ Коњаник је прејурио мостове на води, шуме у помрчини, и провалије у планини. Јурио је да јави свом граду да иде непријатељ да га запали.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Лепа је недеља свуд на овом божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша недеља него у селу. У селу се још у суботу после подне опажа да се приближује.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Ужас! — Ја сам четврти прекобројни. — А место мобилизације? — Торлак. — Грозно. Магацини у граду. Знате ли то? — Па шта? — Па лепо, ако они шчепају магацине и она места где се мобилише, шта ће бити? — Шта ће бити?
Африка
Ксенија сматрала да је Андријевица Париз у маломе, и нису ли нам у Сплиту говорили: „Ча је Лондра пуста контра Сплиту граду“?! Далеко од тога да личи на Париз, мали Монгази је ипак дивно сеоце.
Са врха блеште нојева јаја. Под њима, милион џиновских лешинара узлеће или дрема по овом граду–фосилу. у пределу Горње Волте, и после у Судану, станишта људска су врло удаљена једна од других.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Терцинију су били дали капетана Павла Исаковича, да га, жива, или мртва, преда у граду Осеку, Генералкоманди, лично грофу Гајсруку. Сад се том Терцинију судило за фелонију.
Није то било ни неколико смрти, у јесен кишовиту, кад удари помор у граду. О чему, после, старци, надугачко, приповедају. То је био ужас неки, који је, као горостас, растао.
Фамилија Исакович почела је да живи, и у Кијеву, онако, како је, и у Варадину, и краљевском слободном граду, Неоплатенси, живела. У слози и љубави. Бар тако се чинило онима, који су у ту кућу залазили, споља.
Теодосије - ЖИТИЈА
Примивши донесено му злато, један део одели ништима, а осталим поче зидати ћелије двоспратне и троспратне, и ту на граду Зигу иза велике цркве поче зидати цркву посвећену Рођењу пресвете Богородице, и другу цркву посвећену светом Јовану
се зове „Лавра светога Симеоне“, а старешина у њој заповеди да буде и да се зове архимандрит, јер је и сам пре тога у граду Солуну од митрополита и епископа за архимандрита био постављен.
Тако се, дакле, ово од Бога догоди са светим у царствујућем Константинову Граду. Када је отуда опет стигао у Свету Гору, сви који у њој живе, чувши за њега да је архиепископ по божаственој власти,
А свети гошћен много дана од брата самодршца, све му исприча свети што му се у Богу догоди у Константинову Граду. А овај радосном душом због тога похвали Бога, а светоме клањајући се говораше: — Добро дошао, од Бога послани, да
А они, задививши се милосрђу светога и поклонивши му се, отидоше кући. Свети проведе довољно времена у реченом граду, и опет лађом пође на цвој пут у Јерусалим.
чувши да је свети син самодржавнога оца и за његов живот у Светој Гори Атонској од младости, и како је у Константинову Граду постављен за архиепископа својему отачаству, и како је опет узвишени престо вољно оставио и иде по туђини ради
часне ствари које купујући беше сабрао у Палестини и у целој Сирији, у Египту и у Вавилону, у Азији и у Константинову Граду: часне свештене одежде и свећњаке златоковане и драгим камењем и бисером украшене и остале црквене сасуде, многе свете
Пошто је прошла година како се тело светога чува у граду Трнову у земљиним недрима, часни и свеблажени архиепископ Арсеније, намесник светога на престолу, осетивши бол за
Таква, дакле, чуда учини Бог преко светога у Загорју и у граду Трнову. Излагањем чуда од гроба и гробног праха били смо спречени да говоримо о самом светом, али се гроба и праха
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ЗЕЛЕНИМ КРЕМОМ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ ОСТАО ЈЕДАН ЗМАЈ СА ВИСОКОМ ЗМАЈЕВСКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ, МОТАО СЕ МЕКО ВРЕМЕ ПО ГРАДУ, ЧИТАО ОГЛАСЕ И КОНКУРСЕ ИЗ ШТАМПЕ, ЗМАЈ КОЈИ ЈЕ УЖИВАО У СВОМЕ РАДУ, ИЗГУБИО СЕ КО СВИТАЦ БЕЗ ЛАМПЕ.
Никоме ништа није рекла, пошто је била сеоског порекла. Доколичећи тако по граду уврстила се у параду. Док је свечана музика свирала и аждаја је парадирала.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Идиот! И то идиот који није стигао да види како у том граду једино градски делују црква и затвор пред којим један милиционар стоји тек онако: овдашњи лопови исувише су вешти да
Дршћући читавим својим олињалим телом, сетерка повуче Бароницу према граду, ка оној кући од набоја ниже гробља, коју је пре читав један милион година подигао собар неког барона.
- Не мораш да ме грлиш, Рашида. Написаћу! - пошао сам према граду, а она је ишла за мном носећи оне шашаве златне перунике у наручју.
Сада сам знао почетак. Једина моја... - написах - „дуго сам мислио како да почнем. У овом граду много је места за љубав, али ниједно није довољно безбедно од очију других.
Испод насипа галопирали су двогодци, а сунце кога у граду више није ни било, овде је као растопљена ватра палило реку.
Обоје смо то осећали и обоје смо ћутали, а онда се она, дошавши већ надомак Тисе, окренула и пошла према граду. Рука којом ме је додирнула била је сува и врела. - Опрости, мама! Опрости! - рекао сам. Ти знаш да не могу да дођем.
Споро, једва приметно напредовала је путем према граду. Било ми је јасно да до онога што је називала кућом неће стићи до поднева, па ипак сам био нестрпљив.
Руке су му биле беле, енергичне и увек чистих ноктију, па ипак нисам могао да га поднесем. Свеже обријан ходао је по граду као да му у лице светле рефлектори, а девојке су се освртале за њим. Овце! - Жао ми је, Галац, веома ми је жао.
- А ја ћу, ипак, рећи тати! - викнуо је шчепавши новац, и потрчао према граду. - У том случају рачунај да ћеш остати без ушију, Сулејмане!
Да ли вреди да пођем? Непомичност ме је убијала. Можда је Рашида у граду? Можда чучи на тргу и посматра двоструке редове корњача у шетњи?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Манцхестар) врста памучне тканине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име) Мардохеј — вавилонски Јеврејин који се није хтео покорити већ се јуначки опирао
Црњански, Милош - Сеобе 1
Видеше дрвеће што им се дотле чинило празан мрак, и кровове у граду што су се дотле чинили као утонули у земљу. Сасвим близу, иза плотова последњих сокака, учини им се да шећу безбројне,
Скоро половина њих, не могавши да заспи, разбегла се тако, по мраку, некуда према граду. Заситивши се, последњих дана, пред полазак, у општем плачу и кукању, својих жена, при оном метежу и мукама до миле
Ухваћена, у граду, беху само двојица, обојица при тучи. Тек ујутру, кад је свануло, похватани су многи, напити, који су били легли по
У свађи с братом, који се био населио у Земун, а решио да се купи једна велика кућа у Будим граду, он је желео да извуче седам стотина дуката и да се одсели у Русију.
После извршења казне, пук се врати у логор. Поставише појачане страже не само око логора, већ и по логору. Кад се у граду дознало како је пук кажњен, обузе све живо нека луда стрепња.
Тако је био недавно купио кућу и у Пожуну, и у граду Будиму. Велику, огромну зграду од камена, са магазама и подрумима, у брегу, над водом.
Виртембершкога, у сребру, емаљу и турмалину, примљену на дар, у време кад је био на служби код њега, у Београдском граду.
и друге, живе, у сећању Исаковичевом, из доба када је Дунавски полк ратовао против Турака и био смештен у Београдском граду. Најмлађи у пуку, био је и најомиљенији на двору Принчевом, и често на служби код њега.
Она, у Београдском граду, уопште, и није имала љубавника. Видевши га лепо израслог, и младог, чешће, пред вратима свога мужа, приметила је
којих је знала лично само Исаковича, најстаријег из Дунавског полка, који је служио њеном покојном мужу у Београдском граду.
Оно што се догађало у граду, понављало се пред њим, као титрање облака, са увек истим пољанама, зидинама, стражарама, бастионима и батеријама.
Тек јутро, када се пробудио на скели осечкој, да опреми пук за преглед у граду, учини му се страшна збиља, својом мутном реком, влажним травуљинама и дрвећем, воденицама, мостом и зидинама и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Левча, релативно удељена од града (50—60 км), као и градско становништво које макар једну или две деценије већ живе у граду. У самом испитивању узорка помоћу упитника и скале помагале су ми три добро обучене сараднице.
н.н. 0,00), затим са местом боравка испитаника (на селу се више прихватају обичаји и веровања него у граду (р = —0,35, з.н.н.
Позитивнија слика детета нађена код испитаника са вишим степеном школског образовања и код испитаника који живе у граду може се објаснити тиме што су они у већој мери напустили традицијско схватање природе детета, односно да су у већој
вредности, веровања, схватања, норми и ставова, као што резултати откривају, знатно је боље очуван у селу него у граду, код мање образованих и старијих људи него код образованијих и млађих.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За витеза коме су руку љубиле мајке и кога су благосиљали старци докле не посече троглаву неман граду испред самих довратака, док не потуче по стењу шарке и не повади змијске жалце из ногу босе чобанчади, а кога забораве
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
даљине, а ја сам је гледао чак из педесет и неке, из сиротог ресторана »Балкан«, који је у то доба, једини у нашем граду, имао лампе с абажуром на столовима и по томе подсећао на париске кафане, како смо их ми тада замишљали.
Заузврат, Вери је пријало да сваке ноћи, у једном досадном, провинцијском граду, седи окружена са каквих-таквих, али, ипак, брбљивих младића, као једина дама у друштву.
по блатњавом дну једног бившег мора да би ми овај пар позирао за причу која се поновила толико пута, у сваком граду иста? Како си ме само расејено погледала, Жужи! Видела си успут једног похабаног странца изнад кафе која се хлади.
не седи уопште он, већ само оно што је преостало од њега после свих окршаја и трошења тамо горе, у оном облачном граду на који непрестано пада смог — осећао се као сопствена љуштура која носи његово име, презиме и осмех пун најскупљих
руке од ње, чекајући расплет, баш као што се чека хепиенд у неком дуго најављиваном скупом филму, а она се вртела по Граду, ни сама не знајући шта чека.
Али на крају лета акумулатор најзад коначно испусти душу. Стајали смо беспомоћно на киши у граду Стону. Један љубазан човек, који се разумевао у аутомобиле, подиже поклопац на стражњем делу кола и ја тако најзад
Испод ње су се кровови наслањали једни на друге и тако лагано клизили према реци и граду на дну казана. Лавиринт калдрмисаних сокака плео се међу белим минаретима сасвим налик окамењеним млазевима воде.
негде у кинотеци њихових призора, и једнога дана када га постану свесни, тај птичији облак ће их однети према другом граду, у коме ће бити толико заокупљени споредним стварима да ће им недостајати благословени дани досаде.
Живели су од суботе до суботе у граду, далеко од било каквих узбудљивих доживљаја, по кухињама и собама са кркљавим радио-апаратима који су преносили
та четири такта љубави и смрти – четири такта којих ће се Бел Ами сећати и на самртној постељи— а све то у неважном граду у коме је први пут упознао вртоглаве дубине блуда. Понекад би свирачи преварили младе лавове.
Још увек је говорио о својим глумачким плановима тамо у главном граду и о кафанама у моди, где су сви гости и келнери били на ти, везани дугим пријатељством.
док буде сам себе гледао у оном стану од картона што подрхтава када испод њега протутњи аутобус ЗЗ, у оном тамо граду, где се плаћају спавање, вода, ваздух, топлота и асфалт испод кола. Тамо где се плаћа чак и цвеће.
Матавуљ, Симо - УСКОК
А сад је мир, хвала богу! А ви се у граду, да-ти (ваљда), препали, е ударио Црногорац, па трубетате и бубњате и дршћете од страха, а ми, сиромаси, дршћемо овдје
хитро прибра и удари на нас с бока; погонисмо се од поподне до мркле ноћи, али нам не може ништа, него наже бјежати ка граду. Црногорци и Приморци похиташе да му пресијеку повратак, али страх и мрак помогоше му, те се склони!
Ми западосмо по развалинама кућâ, ближе граду, и не дадосмо никоме изван! Истину хоћу да кажем, наши су харали, орили и палили и без потребе и преко заповијести
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У време када је Горњи Милановац био развијен привредни и издавачки центар, у граду је излазио лист за мању децу Зека.
Иза ње смо ми, наше њиве родне, облаци нашег неба, наше самоуправљање, наши резултати и бројке... ... У Крагујевцу граду Србије, била сам ти на гробу ђаче..
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
То је Путашасвіе къ граду Иерусалиму Иепотея іеромонаха рачанинскаго въ лъто отъ бытиа 7212, а отъ рождь. Христова 1704.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нојца бежи, а зорица зори, Стижу гласи гори иза гори. И зацело веће Турци знаду, Е ће ђаур ударит им граду, Па ниједном остат се не хоће, Свако гледа куд ће и како ће, Заман уче, заман вође коре, — „Беж'мо, беж'мо!
Иду Срби, јечи поље равно — Ма туд проше други већ одавно, Е су чули како је у граду, Чули Срби о турскоме јаду, Па се вешто на ноге дигнули, Две-три страже њима укинули, Поред града прошли
Украј воде стоји и Милета, Јер он чуо е у граду Цвета, Па усте ли Радивој да бега, Туд је ваља провести крај њега, Па или је задобити тако, Или тако, ил' тужан
На ограшју већ нестало цике И те звеке и јуначке вике... Милета је са Цветом у граду, Собом одзва Србадију младу; Ти понели рањенике своје, Па сад живе и рањене броје: Отуд мртви педесет видише, А
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Среска „ћуза“, ех, и то ми је неки затвор! Чак те пазарним даном пусте да се промуваш по граду и да се видиш с комшијама, па се можеш још и напити и довести натраг са собом и по двојицу накресаних конагџија.
Опет као у некакву сну, чинило се забезекнутом Дани. Једног јутра протјерана је цестом према граду повелика група повезаних лопова, хајдука и јатака, окружена јаком стражом.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
» Ја ти верова(х) све, од точке до точке. Ко не би Србину веровао? Пак ти одо(х) шетати се по граду на води; пак ти поарчи(х) све што имадо(х); пак ти се врати(х) го, наг као мали прст, с пуном кесом надежде.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
а царевић њих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град, онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто! Сам у себи помисли: »Баш су то све дивови искоријенили и понијели!
Сам у себи помисли: »Баш су то све дивови искоријенили и понијели!« па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу.
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда
У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па
и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо амо по граду, кад наједанпут
стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читане из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и
Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађег царевића: — Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао? — јесам, честити царе, — одговори најмлађи царевић.
У толикој старости живећи, усни једну ноћ, да има негде у свету некакав град, и у томе граду да има један студенац, па да му је воде из онога студенца да се окупа и умије, да би се помладио и да би опет чуо и
и жалостиво казивати све по реду, како има оца стара и слепа и глуха, и како му је отац уснио да има негде у некаквом граду студенац, и да би се помладио, и да би опет чуо н видео, да му је воде из њега да се окупа и умије; и како је имао два
То се одмах разгласи по свему граду, а најпосле и цар Тројан сам собом чује како деца свирају: — У цара Тројана козје уши!
Онда ће доћи сви грађани и гледаће трг и дивиће се, а девојке које дођу по воду, говориће по граду: „Говоре људи: од како је овога града, још оваке галије није било ни овака трга“.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Кажу неки водичи: У овом граду свет се обнавља као вода У рушевном кладенцу, без чекрка и ведра, Али на дохват шаке кад праву препозна жеђ: Љубави,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ и остављала ти мало теста да сама месиш колаче, да не говоримо о томе како си била најлепше дете у граду и у француском забавишту, где све васпитачице котрљају слово р и афектирају на мртво име, и да си положила из цуга све
креветима превртати и окретати с једне на другу страну најпаметнији, најхрабрији, најлукавији и најмоћнији људи у граду који су те видели у пролазу како лижеш сладолед од ваниле, чоколаде и цитрона, мешано; они што су стајали тик уз тебе
“ Научио их човек! После је било све тамније и све нежније у тој соби у Студентском граду, па су ми Џорџ и Григорије шапутали сваки на по једно уво, и могу вам се заклети у шта год оћете да ту није био
: Драге даме, драга господо и драги гости, допустите ми да ову најотворенију изложбу у граду прогласим отвореном, а да истовремено своје будуће критичаре затворим (у лудницу)!“. .
Али јест, оћеш врага! Како наћи неког сличног Суленцету! Због тога га приупитају има ли ико у граду да му је бар приближно сличан, да га ангажују за дублера? — Има! — одговори Суленце. Један Дача је пљунути ја!
Доста нам је свега! Да смо само знале, не бисмо се ни мртве родиле у једном оваквом граду као што је Београд! Само је још то требало!
Свет нас, наравски, посматра као прворазредну сензацију. „Само данас у вашем граду — луда фамилија са Алијом и бебом на трициклу!
ко би тако мирно гледао свог рођеног мужа како после ручка хрче као тенк у рикверцу, ко би пристао да у свом рођеном граду нема станчугу, а имају је сви они што су дошли прекјуче, ко би пристао да му шеф буде неко ко је замолио свог млађег
би да се потроши осредњи каменолом за те плоче, мислим, јер смо се свака два месеца сељакали, тако да у читавом граду једва да постоје две или три куће у којима нисмо били подстанари.
стајала су му у шаку, а сва коса у леву ноздрву; сетите се само како вам је правио програм боравка у вашем сопственом граду, као да сте краљица Елизабета, како је сваке вечери изводио свој сопствени шоу у бојицама и колору, и како су вас неке
Кад стигнем тамо где сам наумила, обрнем се око осе, па натраг. Рекло би се да сам најзапосленија млада дама у граду. Најзад, пошто сам пала с ногу од базања, довучем се некако до „Руског цара“.
неко ко има извесно име и презиме, и појављује се у оној берзи величина под насловом „Клуб познатих“, „Тамо-амо по граду“, „Где су, шта раде“, „Иза екрана“, „Из горњег ракурса“, „Новости о познатима“ или на неком сличном месту.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
основац, не пије вино, не воли новац, шећерне ствари његов су сектор, зато би радо био директор негде у селу или у граду, а у фабрици за чоколаду. Једина мана — признајем грешан — много сам јешан!
ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ Жури се младо, старо, сви ће у истом правцу, вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу. Псето пешице каска, човек на коњу лепом, врана крилима маше, а штука весла репом.
Псето пешице каска, човек на коњу лепом, врана крилима маше, а штука весла репом. У граду Стрмоглавцу чудан је вашар јако, продавац, купац, роба — све ти је наопако.
А ти, мама, како си са здрављем? Је л' већ вријеме да орахе тресу? Тога нема овамо у граду. Остави ми бар двије прегршти, добро сакриј, да ме не покраду.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
С госпама мирисавим за трпезом ти седим и тако прогнан у царском граду живим свеједно близак разним странама света. Много бих могао видети овде да ми у завичају очи не ископаше.
ходио (зато сад много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном бродова и цвећа никога нисам познавао доли господа Бога самог.
ДУШАН ПРЕД ЦАРИГРАДОМ У недељу су ми капије отворили на граду источноме анђели што нашки су говорили. Мишљах да тајну града знам те грчки прозборих на тргу, но грађани
Тај народ што лебди у гуњу ил збијен под земљом грли пчеле! Ја треба да се вратим граду који ме посла, који видим кад сунце провуче руку кроз крзно облака и на брду ми се причини осветљен двор или на
КОСОВО Сад је то прича у граду будала, а тад су погинула цара два! За вечеру седоше јунаци без глава, а неман се хранила с морског дна.
Сад је то прича у граду будала, тада су погинула цара два! На вечеру с царицом села је трава, а пут твој и твога поља, ко зна?
време мира и ко си ти у ствари тешко је рећи док је ту призор сламања темељан и безобразан као да смо у филмском граду где нас и скаредно питање пренерази чему тај живот уопште беше и све тако на кафанском нивоу ругамо се врлини
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
га је саградила него Цариград, По њем пирге испиргала као Пирин град, Начичкала камичцима боје хиљадам’: Па бедеме граду гради, чудом чувене, Све од силне коњске кости и од јуначке, На ћошкове људске главе златом жикане.
“ 190. Високо се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила. 191.
— За брата би дала мискал злата, А за драгог’ ђердан испод врата. 227. У Будиму граду чудно чудо кажу, На зло по јунаке, горе по девојке: Јунацима кажу танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Имале су весео кикот, који каткад још чујем у сну. Биле су лепе, много лепше него што се мисли, у граду. Тек после удадбе, при тешком раду, и побачају, та лепота се губила брзо и претварала те лепе девојке у погрбљену,
Тако бих се радо насмејао целом овом граду што заудара лешином. Да им прегледам буџет, новинарство, са жучним осмехом, са слатким осмехом освете. Али, нашто?
Све друго је било, као ти мачеви, весело, безбрижно, и витко, у том граду. Свако дрво, девојка и младић, сваки лук над капијама и прозорима, обасјаним сунцем.
Нико овде не зна моје име, а да се срушим из ове висине, сви би ми постали у овом граду браћа и сестре, мада би мој осмех, занавек, пао, са голубовима који лепршају са цркве, тамо на речицу сребрну.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
КУКАВИЦА Једног дана, о неком празнику, дође Исус у Јерусалим и уђе у храм да учи народ. Пронесе се глас по граду да је он ту, и свет нагрне да га види и чује.
СИРОЧЕ драмска слика ЛИЦА Сироче Радник Господин Госпођа у црнини Позорница: Једна улица у неком великом граду. Зима. Снег веје и дува ветар. Сироче: Зима... сва дркћем... изишла сам из школе, нисам ни књиге однела кући...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду. Стигнем до обале. Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме.
Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке
Увече је, опет, настало веселе у граду, а затим миран, тих и спокојан сан мирољубивих и куражних синова срећне земље Страдије.
Већ два дана како траје бурно веселе по целом граду. Свира музика, звона звоне, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
капетан, а да бисте појмили сву тежину и значај тога греха, морам вам проговорити неколико речи о нашем мирном граду. Историја није забележила време кад је закопано наше место.
Доста је он примио његових грошева за разне услуге, али Марко не жали покојника. Сва лица у граду изгледају као путници, који морају да прођу испод ове звонаре.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ромео би се угојио, а и Јулија Постала би пунија и подбулија. Он би се по граду јадао како не уме Да се излечи од ишијаса и од реуме, И изгледао би поприлично гнусан Кад се ували, после ручка, у
Чмава, изгубив сваку наду У непознатом, бездушном граду... То значи у животу немати среће: Млад, здрав и сладак — па у смеће!
и танка, задрхти јова И стари Јаков у каду умочи дугу браду, — Сунце, за ручак, поједе цреп с највећег крова У граду. Смаже га одједном, без по муке, О лишће отре златне руке.
” А Авакум ће: „То можда важи у граду, Где све иде на ноту и на ношу... На селу јошкако ударит знаду, Ту и поп понекад закачи пошу, Па што ја не бих
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
истоме кругу разговоре водим, — А ја белим светом расух живот цео; И на обалама где је вечна плима, И у сваком граду, сваком месту, има По кап моје крви и мог срца део.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Свагда граја бјеше око мене када хоћах по граду изаћи, као у нас бијеле неђеље кад се крену момчад у машкаре. Да једнога би пријатеља, главом сина Зана рбичића,
Турци момчад код себе примами и обоје на Обод објеси. У то сердар поклич низ нахију! Свак потрчи к ријечкому граду, ал' залуду — сви утекли Турци у лађама пут бијела Скадра; само Богдан што је похитао те убио ријечког кадију.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Дакле, био је тако близу, а не, као што су ове мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора. Али та мирноћа материна не потраја за дуго.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
заносне и меке Мирисе цвећа, и живост, и наду, Дах пролећа блиског из земље далеке, Расуо их, кришом, раскошно по граду.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ЈАНКО Приповијетка из црногорског живота И Једног зимњег јутра, године 1817-те, у Котору граду, ударише бубњи и свирале, стаде трка по граду војника, стаде звека по калдрми равној од сабаља и од потковица...
из црногорског живота И Једног зимњег јутра, године 1817-те, у Котору граду, ударише бубњи и свирале, стаде трка по граду војника, стаде звека по калдрми равној од сабаља и од потковица...
И даље шћаше конте да прича да га другови хтјеше слушати, но они наелак кренуше дома. Велика је врева у граду била; трговци, особито бакалини не могаху одољети послу.
Већ око подне народ се разиђе; неколико оближњијех Примораца и Катуњана врзло се по граду док сунце наже, па и они упутише се к црногорскијем вратима.
Понеки би се разметао: „А од шта да се препанем. Та знао сам ја да ће бити много народа данас у граду. Стража се препала па узбунила војску, командант невјешт, човјек скоро дошао, не зна језика итд.
Онда се пробудише сви, па пошто се неко вријеме врзаху по кући, сердар, жена му и снаха одоше ка граду. Видар пошто се умио, сједио је у авлији, чекајући да цура поспреми кућу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Само једна му кћи не хтједе ићи, већ остаде у граду, гдје је остало закопано големо благо. Краљ је ту своју кћер проклео да се у змију претвори и тако остане чувајући то
му приповиједати ову ствар, молећи га да је избави и спасе, да ће се њих двоје узети, те ће све оно благо што је у граду бити њихово. Пастир пристане, и дјевојка се створи змијом, те је плазила по неком штапу да пољуби пастира.
ЦАР ТРОЈАН У граду Тројану, на Церу, живео је некакав цар Тројан, који је имао три главе: од њих је једна јела људе, друга стоку а трећа
Он је дањавао у свом граду на Церу, а ноћивао у граду Ширину, на Сави. Народу се то додија, па оду светом Димитрију, који је у њега служио, и
Он је дањавао у свом граду на Церу, а ноћивао у граду Ширину, на Сави. Народу се то додија, па оду светом Димитрију, који је у њега служио, и замоле га да упита Тројана
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
99. Расла честа шумица, под шумицом пољана, под пољаном гледура, под гледуром Гостур град, и у граду господар. 100. Растов труп, љесков прут, а у њему огњен јунак лежи. 101.
107. Све по кући изгоре, а кућа оста. 108. Сивац море прескочи ни копита нескваси. 109. Сједа сједи у Сједину граду, цар је проси, окован је неда. 110. Сједе на врага, оде без трага. 111.
Кад ветар стане, господар од галије није знао где је, и пошавши још мало даље, дође под један град. Кад се чује у граду да је дошла галија из непознате земље, навале многи да је гледају, и један од оних људи који је био врло богат, позове
И | тако идући дође на једну воду. На оној води с друге стране био је велики град и у граду царски двор. Цар је од онога града био врло зао и опак, па је умръо пре времена и у двору му остала јединица кћи.
Онда ће доћи сви грађани и гледаће трг и дивиће се, а девојке које дођу по воду, говориће по граду: „„Говоре људи: од како је овога града, још оваке галије није било ни овака трга.
У граду цар и његов доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: „Сад га погуби како
” Онда он опростивши се с побратимом упути се те к једноме граду. Кад дође на једну раскрсницу на један пут нестаде аспри с плећи; он се обазре и угледа једнога калуђера на једноме
Цар по смрти жениној пошље слуге по ономе граду да обидују све ђевојке хоће ли којој они прстен добро ићи, али кад у граду не нађоше, посла их по бијеломе свијету да
Цар по смрти жениној пошље слуге по ономе граду да обидују све ђевојке хоће ли којој они прстен добро ићи, али кад у граду не нађоше, посла их по бијеломе свијету да траже еда би се по срећи која нашла, али све залуду.
” То се одмах разгласи по свему граду, а најпосле и цар Тројан сам собом чује како деца свирају: „У цара Тројана козје уши.
а царевић њи све по врату, док све девет посијече па се скине низ јелу, и полако сиђе доле у град, | онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто! Сам у себи помисли: баш су то све дивови изкоријенили и понијели!
Сам у себи помисли: баш су то све дивови изкоријенили и понијели! па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Сам, самац и саможивац у целом животу своме ваља да остане и нипошто да се не дâ видити у миру, у граду нити у селу. Не старајући се ни за ког жива, не ваља ником живу да је на теготу.
Каже нам домаћин увече, кад чује моје намереније, да у граду има бискупа влашкога колеђијум и да, чекајући ја прилику за поћи у армију, могао би[х], међутим, онде почети дијачки
Ови солдат учини ме сутрадан познати се с једним поштеним човеком [Х]ерцеговцем, именем Антонијем, који у граду имађаше два своја дућана, трговаше с[а] свакојаким воћем и зеленима и ту ожењен добро стајаше.
ја на њега, баш као и он на ме, показујући му да не марим за њега ни за ње|гову кућу, већ ја имам поштена познаника у граду, а новаца у кеси, то је мени доста. Поподне дође мој солдат. Кажем му што ми се случило с домаћином.
Вели ми он: „Ако ниси рад за ови месец заштедити три или четири цекина, можеш у граду за толико имати квартир и трапезу.” „Нисам ја овде дошао да штедим, но док имам да трошим”, одговорим.
Но стара госпођа, добра душа, видећи га да плаче кад служи литурђију, вара се и мисли да није сасвим опак.” Има у граду леп манастирић Свете Јекатерине, с петорицом калуђера.
Видићете ту од осамдесет година старце који иду уз гору под оружјем певајући.” Разиђу се ови по граду за своји посли.
сам радији био ради мојега друга Данила, зашто он, деликатнијега стомака него ја, и у селу није научен био живити, а у граду, навластито при мору како што је Скрадин, лепше се живи. Кад онде дођем, нађем нечајана препјат|ствија.
По мојему сложенију и начину мишљења, морао сам у таковом прекрасном граду као што је Беч благополучан бити. Дела моја и дужности радо и весело исполњавајући, чинило ми се да сам у
У дому једнога благороднога господина, првога у граду, зовома Такача, весма сам љубезно примљен бивао и често у лепом друштву с официри и с господом частио се.
” Одавде све из канала у канал на Ферару до Болоње. У овом предивном месту и граду задржимо се до воскресенија латинског; што је год достојно било виденија, како у граду тако и наоколо, све смо видили.
У овом предивном месту и граду задржимо се до воскресенија латинског; што је год достојно било виденија, како у граду тако и наоколо, све смо видили.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду. Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.
Он је тако дваш-триш бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они који би га најмање разумјели.
“ За њим, у кошу, извалила се двојица какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никад не би у граду). С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа као голема печурка.
У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо. Он је израђивао обућу фратрима, стога му и примише сина.
“ Провинцијал није становао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину. Бакоња је чуо да је тај старац, на гласу „глагољаш“.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
А враћају се с мишљу да је свет арена. И иду сада опет граду том На запуштен твој хум, у празни дом. СЕДИМ НА ТВОМЕ ГРОБУ Седим на твоме гробу сатима Ко живи крст у земљу
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не говори глупости — девојчица одречно одмахну главом. — Мој врабац био је сив! — Био сам сив тамо у граду. Ово је Земља Плавих ветрова.
Има он и руке и ноге, зашто би просио? Нађе дечак две одбачене четке и убрзо се прочу као најбољи чистач обуће у граду, али новац се у њега није задржавао. Све зарађено делио је невољницима и просјацима, а затим одлазио на реку.
— малишан се насмеја, сиђе на столицу, заигра и запева: Хеј, хај, хој, сав малени народ мој у ораху граду, у дебелом хладу живи живот свој!
Обогати се некадашњи дечак са острва, назида највећу кућу у граду, доведе лепотицу у њу, доби сина. Али још није био задовољан.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дрво га је заклањало. Није се плашио, напољу; није се плашио, у шуми. Плашио се у граду, а нарочито у Цариграду, 1816. Имао је тридесет година а Цариград је био замаман.
Испне се на сам врх неки часак пре но што почну да се расипају, ка Белом граду, простори источних светлости и онда пушта да га те светлости оплету.
како је и био спреман у оном часу пред излогом, да узме нешто од новца добијеног продајом стоке и да остане ту, у том граду, заувек. Још није имао ни седамнаест година и имао је снаге.
Последњег дана новембра 1806, на Светог Андрију, када је ослобођен Београд, био је ту, у граду, Карађорђева тајна веза са земунским трговцима.
Желео је да буде сахрањен у том граду пуном немира у којем је, ко зна зашто, он нашао мир. Дечак је осетио како време обележава таму а земља је мирисала, а
и у Италији сасвим су били узбуњени и чинили су шта могу, а брод је ипак, неумитно, пловио од Беча ка Београду, граду на међи оног нестајања. Другови Риге од Фере, њих седморица, још су се надали; Рига, одавно, није.
У ту своју свакодневну шетњу обично полази са заравни у Горњем граду, на Калемегдану, где је, у близини Римског бунара, некада био чувени Пашин двор.
Међу тим светом постало је, тврдио је чланкописац, питање доброг укуса да се куће, како оне у граду тако и оне на сеоским имањима, украшавају роговима јелена.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То га задовољи и испуни самопоуздањем. Не осећаше се више бедним дошљаком у овом граду. А лепе, бујне каријатиде Ерехтејона кад прође мимо њих, осмехнуше се љупко на њ.
„За то сам вас из свих покрајина тог некадањег царства окупио овде да у овом нашем граду скујете, прикупите и изоштрите духовно оружје за овај поход.
после његове смрти наступило је нагло малаксавање научног рада у Багдаду, да би добио новог полета у Каиру, главном граду египатског калифата Фатимида.
Све што онде видим, ново је, али не страно, већ мило и сродно, јер сам овде одрастао, па ми у овом онда младом царском граду И моја младост долази у сусрет. У њему је све тихо но весело, детињасто и неискусно као и ја кад дођох онамо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Официри се насмејаше иопраћајући га, а ја изађох за њим. На истоку, према граду, један беласасто-светли каиш, који се растезао над грбеном и с муком увлачио у црне и мрачне облаке, одавао је зору,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
) Прво вријеме у граду лутао сам без циља. Најзад би умор како-тако замијенио циљ. (И то је заметак једног од искустава која су се касније
Онда, за прво вријеме у граду, стрелица је стално стремила према мом мјесту. А кад бих се, затварајући очи, замислио тако, водила је равно на мајчин
Као вјечност. Волио сам га. Он ме учио почецима латинскога и спремао за прелазак у гимназију у граду. Причало се међу ђацима да је некад био кавалеријски официр.
Обрисао сам блатњаве мрљице и пошао даље. А путем према граду мислио сам: Чему толико журе? Зар се боје да неће стићи на свој дио патње и горких сазнања?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад
Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду. Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.
никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ СУДА НЕМА 275 НИЈЕСУ ТУРЦИ ВРАПЦИ 276 ЋЕРА ТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА 277 ПОБРАТИМИ 278 О БРИЊСКОМ ГРАДУ 279 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 280 ХЕРО И ЦАР 281 ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ 282 ЕРО И КАДИЈА 283 ЕРО И ТУРЧИН 284 ЕРО С ОНОГА
Онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто! Сам у себи помисли: „Баш су то све дивови искоријенили и понијели!
Сам у себи помисли: „Баш су то све дивови искоријенили и понијели!“ па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори. Он отвори врата па уз кулу те у собу.
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда
У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена; зато порани истога јутра па
и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена; зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо-амо по граду, кад наједанпут
стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо-амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читаве из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и
Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађега царевића: — Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао? — Јесам, честити царе, — одговори најмлађи царевић.
Онда ће доћи сви грађани и гледаће трг и дивиће се, а девојке које дођу по воду, говориће по граду: „Говоре људи: откако је овога града, још оваке галије није било ни овака трга.
У граду цар и његов доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: — Сад га погуби как
су већ доста далеко отишли, дођу у један златан град (а вила им је још прије казала да ће наћи ту цуру у томе златном граду). Дошавши тамо, царевић се намах упише код цара да би рад с његовом кћери разговарати се.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Било је то страшно искуство али ово о коме ћу вам говорити било је још горе. У граду је живела богата госпођа, добра али горопадна, која је долазила у цркву богато искићена, обучена у хаљину са огромним
У том граду сам направио одлучујући напредак, тако што сам одвојио комутатор од машине и проучавао овај феномен из новог угла, али
Касније у животу, имао сам обичај да кажем: “Бактерија славе је постојала у том старом граду. Други су се инфицирали али ја сам се извукао!
Уочи рата, када је изложба мојих турбина у овом граду изазвала различите коментаре у техничкој штампи, ја сам предвидео да ће бити јагме међу произвођачима да се дочепају
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Велики је губитак за дечаке, одрасле у граду, који никад нису осетили чаробну моћ тог рајског усхићења које доноси летња ноћ!
Када сам приметио да моји родитељи не би могли да ме издржавају у великом граду као што је Праг, уверили су ме да се тај проблем може повољно решити.
са ова два велика имена, и питао сам се зашто је Бенџамин Франклин уопште напуштао Бостон и тражио нове могућности у граду као што је Филаделфија. Али он је то урадио и имао је успеха.
После четрдесет две године срео сам у Балтимору кардинала Гибонса за време једне моје посете том граду, када ми је универзитет Џонс Хопкинс доделио диплому почасног доктора права.
Уместо да се крећем мање-више без циља, да бих се угрејао и изближе упознао са приликама у великом граду, почео сам да следим кола која су преносила угаљ.
Након три даља сата лутања, прешао сам мост преко канала и нашао се у удаљеном граду. Изгледало је као да су све радње града смештене у једној улици. Остали део града наличио је на низ лепих манастира.
Нисам желео посао у граду. Више сам волео мој дрвосечки носао из претходног лета и после консултација са пријатељем Кристифором, продавцем дрва
За странца, као што сам био ја, који практично нисам знао готово ништа о овом славном граду, та промена живота пре и после подне имала је нарочите дражи.
да је сада сувише касно очекивати да ћу наћи место за становање у неком колеџу и да смештај треба да тражим негде у граду, најмање за једну школску годину. То није била никаква сметња, јер је велики број студената становао ван зграда Колеџа.
” Тиндал је одржао по шест предавања о светлости у сваком граду (Бостону, Њујорку, Филаделфији, Балтимору и Вашинггону).
користи с друге стране - све то треба да допре до мисаоног човека, било да је он на усамљеном тавану неке зграде у граду или у колиби у далекој прерији. Из тих извора доћи ће снага и нада за већа достигнућа.
Сећам се да је Роуленд рекао у једном говору: ”У Балтимору говоре да нико у граду не треба да умре, а да нешто не завешта Џонс Хопкинсу.
Ћипико, Иво - Приповетке
И срећа их намјери на радњу, па пошто им рекоше да ће бити зараде за дуље времена, синови остадоше у граду, а отац се поврати кући да на паши замијени жену и да уздржи оно потребе што са собом у бијегу понесоше .
ЦВИЈЕТА Цвијета, слушкиња у кући газде Вељка, трговца у граду, брише стакла на прозорима да се у соби боље види, јер сваки час доље из дућана може да бане господар, а њему је мило
Њена мајка, удовица по други пут, удаде се за Црногорца Петра, поодавно настањена у граду, и собом поведе и њу, још малену.
Наједном, прво него ће да заокрене у до, окрете се прама граду; може бити да јој га је било мило, или се сјети свога поочима, или своје мртве мајке, тек, не рекавши никоме ни
— Толико да заклоним главу... Нека, нека! — одговара она. — Бога ми, биће ти љепше но у граду, гдје је увијек мрачно као у шпиљи... Али он јој не одобрава, већ се тужи на своје стање: —Није но да човек подивља.
— Иди ти, иди! — понови одлучно. — Збогом—те! — и махне руком према граду, па се окрете и, не осврћући се више на њу, пође к стоци.
Чуди се што је Спасоје незадовољан и једак, док би она горе радије живјела но у граду, гдје је у непрестаној трзавици и под господаревим оком, па нема времена ни да се сабере, ни да даде маха пустиш
Девојка пошљедњих дана осјећа неиздрживу тугу што одлази, а не налази јој разлога, па се сама чуди своме узбуђењу. У граду нема никога од срца, а господари, ако је и гледају лијепо, исто су туђа чељад.
Доста је било оно неколико туђих ријечи што их Цвијета бијаше у граду научила да схвати женино причање. Искрено се гледају и траже ријечи да се боље разумију.
Одмах се сјетих да ће ме бити старица потражила да јој што причам о сину јој, чиновнику у једном прихорском граду. Она сигурно мишљаше, пошто сам био његов добар друг, да морам о њему што знати.
Да њега и себе прехрани, одлучи се да служи по кућама, па послије, нешто приштедјевши, поче да у граду купује женски ситнеж: конца, игала, наранача и других кућних ситнарија, и то ношаше на леђима у своје село да
се да то не би још био урадио кад би био могао у гостионицама добити све оне угодности на које се био научио у великом граду, и, окућивши се, заборави своје родно мјесто.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
вратарица, а у средишњем су делу сунце, месец и звезде у које је девојка одевена: Високо се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила.
у другом издању прве Вукове књиге под бројем 571: Соко лети високо, Крила носи широко, На десно се окрену, Граду врата угледа; Ал на врати девојка; У средишњем су делу слике по пореклу из Апокалипсе: сунце, месец и звезде у које
животу још док су се наши словенски преци покрштавали, на самом се крају канда трза иза сна, јер се обрео у савременом граду: „Налазио сам се на скоро пустом тргу велике вароши, у којој сам завршио после школовање.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Калудрани су били у граду једне суботе и на тргу сазнали од чудно задовољних Арнаута да се њен муж. а њихов сељанин Милоје Красић потурчио.
На своје страхотно запрепашћење познали су својега суседа Милоја Красића у огромној гомили Турака која је ишла по граду.
Ти да си здраво!... Нови Турчин никако није долазио својој кући у село. Турци су га непрестано држали у граду, гостили и даривали, храбрили и утврђивали у новој вери.
сунце грејати и све друго: један Србин на свету мање — то је обична ствар, дори и за онога аустријскога генерала у граду, за којега причају да је Србин и поповић поврх тога. Дакле, ништа необично...
Кад оно у зли час. Нигде ни феса ни Турске. Људи обријаних бркова, иду по граду под шеширима или гологлави као лудаци. А жене сасвим отворене, голе до рамена и до изнад колена.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Размаштô ми чудан санак Огањ, студ. Из пепела свога Костури се дижу — Страшни суд. Нема више храма У граду, у селу, Ни зелена грана, Ни тичјег певања — Све је у пепелу.
»Стармали« 1882. ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА И Там’ у Балтимору, далекоме граду, Где зверове вешто питомити знаду, Публика је радо у некоме цирку Проводила време уз добош и свирку; Највише је
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
настанише гнезда и ветрове Другога дана рибе изађоше из воде и вода отече празна Трећега дана шума је пошла према граду а града нигде Четвртога дана сазидаше ћеле-кулу од лобања и шкргута Петога дана шума је скупљала крај реке
и истинито, не престаје да се бори Срце њених градова је бело сунце свих људи Она учи градове да буду браћа Великоме Граду Који венчава Шумадију и Загорје Међусобно и са будућношћу Истраживачи под земљом, у смрти, војници и
Звонке руке пружам граду који спава Пометених језика, са сунцем у бари, Узиданих мајки у зид мушких глава, С анђелом у воћу и оку што
Краков, Станислав - КРИЛА
– Скандал. Војници се развукли по целом граду. Има их још код Бејаз—куле. Поседали су по улицама. Рука са корбачем описа љутити покрет. Уплашени вранац скочи.
И чутурица се опет нагла. Над поспалим војницима лебдео је загушљиви задах прашине и зноја. У горњем граду сред нагнутих кућа са решеткама платани су били жути, а у Светој Параскеви мозаици из В века били су тако дивни, да се
И сви су тражили жене. Биле су потребне као кинин, као сирће за оне који болују од скорбута. Жена је било у граду много. Ипак су и њих доносили лађама као и трупе. У Главноме штабу установљено је одељење за набавку жена.
Код Зејтинлика грмеле су страшне експлозије бомби, и наскоро је избио густи црни дим запаљених бензинских буради. У граду су бежали по улицама преплашени Јермени и Грци, и склањали се у туђе капије.
Напред на рововима су пушке клепетале. XВ РАСТАНАК Пењали се стрмим, неравним улицама ка горњем граду. Свуда се румено и жуто лишће платана смејало над њима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ксенија сматрала да је Андријевица Париз у маломе, и нису ли нам у Сплиту говорили: „Ча је Лондра пуста контра Сплиту граду“?! Далеко од тога да личи на Париз, мали Монгази је ипак дивно сеоце.
Са врха блеште нојева јаја. Под њима, милион џиновских лешинара узлеће или дрема по овом граду–фосилу. у пределу Горње Волте, и после у Судану, станишта људска су врло удаљена једна од других.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ (за себе): С ћерком у граду?... Међу Турцима Шта ли ће онде?... Шта је смислила? Сад кад јој сину колац спремају? Ту нечег има!... (Гласно.
Видим да ти је много дражија Од млека мога крвца његова. СТАНА: Смрт те не чека, Ти ћеш у граду бити госпођа; А Бошка чека смрт... (Гласно.) Сад збогом, људи!
ВУК: Несрећница!... А могли су нас Турци све као репу посећи! ИСАК: У целом граду лом се начини: „Ђаур! Ђаур!... У граду ђаур, бре!“...
ВУК: Несрећница!... А могли су нас Турци све као репу посећи! ИСАК: У целом граду лом се начини: „Ђаур! Ђаур!... У граду ђаур, бре!“...
“... На, све се стране грозно викало; И сто машала часом плануше, Узбунио се низам, п’онда ерлија, Трче по граду као махнити; А нико не зна куда одосмо!
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па онај вјетар! Човјек би рекао да се дебели бедеми на граду урвају... Земља дрми, а укрстиле муње, вељу, кихамету доба долази! Па још кад она шехитанбаба закрешта: „Хајдуци!...
Дође дервиш — вели да је главом од Меке дошао — ту се дватри дни по граду вукао, читајући, санћим, из алкорана некакве молитве, не би ли се, белћи, Власи превјерили...
цркне паша, И гадна војска силе његове Нека у смраду куге источне, Срчући отров гада сопственог Што га по тесном граду простире, У грчевима мучним изгине, Па, издишући, нека замоли Да види прамен њене косице — Са бичем бих му мутне
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Весело иду селу и граду, и на ког ваља непријатеља. Боже, им подај добар час и дан! XВИИИ век
Ено, драги, градска царска палата, Ено на све стране куле от злата, Прама граду равни Шанац при самој води, Славни Град са планином, са долом ходи, Дунав дели пак мост, бродове своди.
Да видиш ово дете, друже! Чини ми се, нема лепше Баш у Бечу, царском граду, а камоли в Новом Саду. Лице, нами кажу, њено смертним да није рођено; Нису њени оци земни, — бити морају небесни.
Сице шест месеци мраз за мразом стеже, Нос и уши пали, ноге људем веже. Жалосни се сваки дан чује глас у граду Да мразови људе живе, здраве краду, И превозе в царство разјарено смерти; Који живи остају, оним' она прети Одгристи
У Белом Граду, новом позоришту Мишица серпских, куд га нам приведе Из Треста љубав топла к својим, Камен га с натписом краснопростим
Што ћу, тужан, Петровом у Граду, Гибралтару славно-мађарскоме, Што л’ у лепом искат Новом Саду, Љубе ради земском рају моме.
Питај боље гди је мир, Гди је срећа стална, Гди не стиже несрећа, Бледа и печална. Беда у пустињи, беда у граду, у стану и веси, Беда гњави сваки простране предел земље.
1842. Никола Боројевић ЧУДНОВАТИ ЉУДИ — Нерадину у великом граду (Петсто миља од нас је далеко!) Видно сам — каже старац Пеко — Све господу, и стару и младу, Гди заједно за асталом
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сам владика да дође, па ништа! Кажу стари људи да је за турског суда само једанпут био у граду, а откад је Шваба ушао не сјећају се да су га икад видјели.
мирија ― порез, данак мисирача ― бундева млити ― мислити мрлинаш ― стрвинар муктар ― старешина махале (реона) у граду, сеоски старешина, турски државни чиновник мунара (минаре) ― високи витки торањ џамије с којег мујезин позива
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
што су нестајали, реалисти су с познавањем и разумевањем приказали породичне и друштвене прилике на селу и у малом граду, док су од модерног града и од европског начина живота зазирали.
и шире слике живота у Далмацији и њеном залеђу: у првом За крухом (1904) одлазак главног јунака, образовање у туђем граду и повратак у завичај, на који се већ гледа другим очима, а у другом Пауци (1909) развијена је слика социјалног
Ћипико, Иво - Пауци
Али која вајда, кад друкчије не може бити? У граду Раде се лако снашао. Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се да он понешто бискупа и познаје, ако је
„Швета Марија” остаде у ушима Ради, и путем оно „швета” зуји му у ушима. Лутајући по граду, напокон нађе цркву у једној тијесној, загушеној улици, и — уђе. Разгледа се по цркви и застајкује.
„Биће да је на њој посвједочио” помисли Раде кад му је повратио. Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи,
„Беспослице!” помисли и сврне у крчму да се заложи. Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.
Знала је да се у вароши сазнало и да се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове. Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.
био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку вели му: — Досадило ми у граду .....
Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и
Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота. И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој
Растанак не бијаше му тежак. Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.
Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта. Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.
Познавао је прилике у граду. Оне бијаху исто онакове као у његову селу. У неколицине бијаше се згрнуло све благо. И они држаху у својим рукама
— Ваљало би да се не љутите за сваку малу ... — А ко ће управит' послом? Матер је за ништа! ... Они се у граду погосподио... Ти не можеш, па ко ће? — За поље имате наодара, а дућан затворите! — рече одлучно Иво.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Коме сам граду као дете, Непознат јоште с правим злом, Прорицô дане славе свете У патриотском жару свом. У ком је све што срце иште И
1890. ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА Са пустих, далеких поља јутарња магла се диже, И хладни ћарлија ветар. У граду живот се буди: Тамо убоги ужар износи мангале своје, А тамо суморни Турчин озбиљно ножеве нуди, Или замишљен пуши; На
Три века минуше тако. У силном Лхасу граду Већ махараџа Азок преузе јуначку владу. И Брама задрхта тада од руке његове јаче, Кад црне браминске војске оружјем
На њима богате робе и слатког растиња има: Кашмирских шалова, злата и трске шећерне с њима. Но сад је у граду пустош. Базар је затворен давно, И смех се не хори више, ни песма у вече тавно.
Јер махараџа грозни смртном их обрече јаду, И танке поквари луле што воду спроводе граду. И, силни грађани некад, падаху клонулим телом, Са онакаженим лицем и бледим, мртвачким челом. Али се бораху јоште.
Али се бораху јоште. Од градске капије свете Већ трипут одбише они крваве Будине чете. У многољудноме граду још један кладенац оста, Ал' вода нечиста беше, па и ње не беше доста.
Но силна Брамина војска још страха и плашње нема У опсађеном граду крвави отпор се спрема. Унутра, код главних врата, коњица стојаше ћутом, А горе Миђанин варвар са ножем и праћком
Некако он се загледа у граду У лепу Јелку, у невино дете; Заиште, дакле, да је њему даду; А већ делије почеле да прете Пуцају ноћу, под заклоном
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Модерних кућа, које би пореметиле хармонични изглед његов, у самом граду нема, јер се велики хотели и друга зданија новога доба налазе изван градских зидова.
Радио сам тек толико колико је било потребно да се не обрукам и моје професоре не ражалостим. Реалка је лежала у граду који је био везан коњским трамвајем са горњим и доњим градом где сам, једно за другим, становао код родбине.
Не мање Ваша жеља да се са Вама прошетам по Бечу и причам о мом некадањем животу у овом овда још царствујушчем граду. Ви се изразисте, у Вашем писму, додуше мало другачије, замењујући реч живот са „предживот“.
Ти рачуни дали су ове резултате. Средња годишња температура Марсова екватора лежи на трећем граду испод нуле. Већ она је, дакле, за скоро два града нижа од средње годишње температуре оног земљиног упоредника који
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пред матуру, коју је Срба полагао у суседном граду, десило се, међутим, нешто друго. Дошла је депеша, и госпа Нола је нагло отпутовала. „Однела је шешир с перјем .
годину дана помаже професору у лабораториуму, и наследиће га сигурно на високој школи техничкој, у великом немачком граду. Жупник је давао извештаје, тачне и заиста ванредне.
Ђаци се радују да се откину од оних осам једноликих година, и маштају да је живот на студијама у другом граду, и свету, нешто особито пријатно.
Бранко је стипендију своју делио покадшто с још три генерације на дому. У лепом великом граду, богатом свачим, Бранка је сиротиња потплакала као тиха вода обалу.
Јеврејин мора јеврејству оставити децу и новаца. — Павле је довршавао драму. Она је убрзо и давана у суседном већем граду. Била је и фрау Роза на претстави. Седела је круто, као припета, између сина и директора позоришта, и била срећна.
Имају приватну јеврејску основну школу, и, расејано по граду, доста предузећа и магацина, већином без исписаних имена и фирми.
Многе куће имају бар по једног сина „етаблираног”, и бар по једну кћер удату у неком великом граду. Кад се, бива, одједаред сручи, у Јуден-сокак Беч, Праг, Цариград, Цирих, ври по целој варошици.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Фама међутим узме себи допуштење да о његовом затвору по граду разгласи. Фама је једна персона која се из сами језика, очију и ушију состоји и особито љубопитство набљудава.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
свирку ти продужио НЕБОЈША КУЛА По цео дан се гола огледаш У рајској реци Окрећеш се око себе И откриваш белом граду Осам својих камених бедара По целу ноћ летиш небом И с црним се огњевима бијеш За сунчево наслеђе У зору опет на
љубавне постеље Узјаши највећег шарана Проби оловне облаке И походи своје небеско родно место Донеси на дар белом граду Рајске воћке птице и цвеће Донеси и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не умире Клањаће ти се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Прошли смо кроз Ниш, и заустависмо се на Курвин-Граду. Истога дана добијем наређење да хитно одем у Лесковац и да се јавим тамошњем команданту трупа. Није ми било мило.
Сви су слегали раменима. — Ја и не знам ко то нареди да комисија заседава тамо, код оволиких кућа у граду! — објашњава ми један капетан. Осећам се нелагодно због деце. Размишљам већ где ли ћу наћи ауто да их вратим назад.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Један за другим одлазили су под земљу познаници, рођаци, суседи. Све мање је било познатих лица у улици, у граду. Па и сама улица, сам град почео да се мења.
Старац се трже, узе метлицу и крете ка граду. Гомила радозналаца пратила га је на одстојању, без речи. Тако су и до града и до старчеве куће стигли.
Недирнута остаде чаша вина, али сликар из крчме изађе односећи облике сата на платну. Највећи богаташ у граду виде слику и сав одушевљен плати је чистим златом.
Тако дође и до првога људског насеља, али га нико и не погледа. На питања о Заборављеном Граду, Замку и Кључу — људи су само слегали раменима. — Којешта пита момак! — говорили су. — Нема таквога Града!
Тако и до града стиже, до ушију најбогатијег човека у граду. — Каква је то столица што изгледа као цвет? — упита богаташ? — Шта ће у планини таква столица?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Залази сунце и окна горе Кô пожар јак. У небу свијетле се ласте. И вече све ближе Стиже И расте. По граду гомила блуди, Врева и хука: Упоред иде срећа и мука, Суза и смијех; Чедност и гријех Једно уз друго стоје, И све
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Такво село чинило је потпуну супротност граду и нарочито после читлучења које је обухватило све сељаке хришћане било је јединствено у односу према турским
и несреће и авантуре по Боки Которској и северној далмацији, по целом Приморју од Котора до Задра, којем је последњем граду посвећена нарочито лепа песма Мајка Маргарита из почетка XВИИ века...
Кантакузин приповеда како се у том тренутку Момчило са својим људима десио при граду Перитеорију. Смотривши силну савезничку војску, Момчило навали да уђе у град, али му грађани затворише врата,
оборио кулу и заробио жену: Кад он виђе пашу Подгорицу, прореза му зелену доламу, па га узја како и парипа, одјаха га граду дубровнику, па продаде њега у Латине, у Латине, за меке рушпије, нека вуче по мору галије.
Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, па тврдоме граду Варадину: шенлук чини Вуча џенерале... (Марко Краљевић и Вуча џенерал) Полетио соко тица
Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, па тврдоме граду Варадину: шенлук чини Вуча џенерале... (Марко Краљевић и Вуча џенерал) Полетио соко тица сива од светиње — од
Милош Војиновић у латинском граду Леђану правио је чуда од јунаштва, погубио је чак и троглавог Балачка војводу. Милош Обилић је као од шале пребацивао
ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА 1 ЖЕНИДБА ДУШАНОВА Кад се жени српски цар Стјепане, надалеко запроси ђевојку, у Леђану, граду латинскоме, у латинског краља Мијаила, по имену Роксанду ђевојку; цар је проси, и краљ му је даје.
лићу су тешке пијанице, а у кавзи љуте кавгаџије: опиће се, заметнуће кавгу, пак је тешко џевап дати кавзи у Леђану, граду латинскоме“. Кад то зачу српски цар Стјепане, удари се руком по кољену: „Јао мене до бога милога!
Пошљите му лист књиге бијеле нека дође граду Вучитрну; не пиш'те му што је и како је, већ пишите: „Мајка је на смрти, пак те зове да те благосови, да на тебе
пишу књигу на кољену, те је шаљу у Шару планину, своме брату, Милош-чобанину: „Ој Милошу, наш рођени брате, брже да си граду Вучитрну! Стара нам је мајка на умору, пак те зове да те благосови, да на тебе клетва не остане“.
ме зове да ме благосови, да на мене клетва не остане; ви чувајте по планине овце, док ја одем и натраг се Оде Милош граду Вучитрну. Кад је био близу б'јела двора, два су брата пред њег ишетала а за њима остарјела мајка.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И овим ето, устопце да иде, а на ове да и не гледа? Тко мртву живу ли реч прима? А да тко ли воли у колиби или у граду великом боравити, и насеобу, или из села бег и кријење? Ко мрак неголи свет?
МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА Беда на води, беда од харамија, беде од свога рода, беда од језика, беда у граду, беда у пустињи, беда на мору, беда од лукаве браће и међу лаживим друштвом.
Те тога цара у томе граду, тако је био покарао Бог за његову високоумљиву гордињу, те се је био волом претворио, и за седам година је траву
И спомен му оста. КАКО ЈЕ УЧИНИО ДАВИД Будавши он врло жедан, у граду воде не би, а наоколо опсела је била непријатељска војска.
« Кад дочу да се већ наблизу примакао к ономе његову граду Лићиније, та ома и седе на коња му и изађе с многима војиштани му и с грађани, те лепо, с поштењем сусрете цара.
Тадар Сергије, цароградски патријарх, с народом по граду узе крстове и иконе носити Богу се молећи да би их ослободио, пак ризу свете Богородице крстато замака у море.
И таки пак дијете замуче; више не проговори До времена му говорљива. То се је здесило било у Француској горе земљи, у граду именом Кремону.
« Поче Натан о том беседити. Рече: »О, честити цару, има овде један великосиловит бољарин у овом граду. А коншију свога има пак сиромашка човека (видите како мудро пророк суд изводи, те цара именова бољарином, а онога
И мољаху га да седне уједно ш њима обедовати. А он не ктеде ништа јести онде чекајући му други посао знајући му јер у граду мало почас имати ће своју ужину.
« ТИРСКА БЛУДНИЦА У Тирскоме граду је био неки хармицар именом Мусах и згоди се јему бити у неко доби међу многи трговци узимајући од њих десетак.
И свакад их надбијаху с помоћу пресвете Богородице с добитком враћајући се у град. Татарску справу за узетак граду раскидаху и препинаху им хитлено умишљивање што правити супроћ града себи заслон и метеризе.
Ал’ што сила, сила је у пољу. Где ће једни грађани надбити цареву једну целу арманду? Њино поље: они у граду затворени, помоћи с друге стране ниоткуд. Време пролази, људи без промене бајалдисали. И глад сустиже.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.
Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што
Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!... И одржа реч! Написао тако да је све брујало по граду. Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку“, ови ликовали и ширили
као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру, Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају. Питао би је: — Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке? — Ништо!
А сачувај боже да је још ко ту био! Пуцала би му сутрадан брука по целом граду. Не, не, — тешио се Мане — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се
Ратомира, директора новина. Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна