Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
попе, под једнијем сивијем куком, гдје је увијек обичавао починути, сједе да напуни и укреше, а млађарију пропушти, гракнувши: „Ајте, не чекајте.“ Вјетар је дувао низ Крстац све то јаче. Над Црном Гором повијаху се тушти црни облаци.