Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Узео сам слику са софре и обрадовано гракнуо: — Ово ђед Раде! Познао сам добродушно, мило старчево лице упркос дугој бради и светачкој потковици коју му је додао
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Димитрије „Овде, овде!“, узвикнуо је Матија, поскочио и гракнуо као врана. Био је одушевљен. Одмах је извадио из торбе брадву, прилетео стени, замахнуо и ударио. Сечиво је лако ушло.
таман кад сам застао, издужио шију и заждракао горе, ишчекујући да се помоли и твоје жуто лице, мој проклети јахач је гракнуо, стегао ми бутинама слабине и ја сам морао даље да теглим своју муку. Кажем: муку, јер мука је и била.