Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је. Уједанпут пљесну рукама: — Мара! — Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук. Радоје опали из двоцијевке.