Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се трже и погледа. — Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... Он чу збиља грактање из дубине дубраве. Погледа око себе: све беше на ногама.
Скочи, У тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. — Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. — Није. — Ја, ко гракће? — Пријатељ...
Наједард зачу грактање. Он прену. Прену и Заврзан. Грактање се зачу опет. — Одговори! — рече он Заврзану. Заврзан загракта.
Наједард зачу грактање. Он прену. Прену и Заврзан. Грактање се зачу опет. — Одговори! — рече он Заврзану. Заврзан загракта. Хајдуци се тргоше из сна. — Шта је?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Велико јато врана мора да је пролетело однекуда, јер њихово грактање испуни ноћ и поче да се диже у висине. И тек што је, онако тргнут из сна, полубудан, покушавао да се, у мраку,
Кас копита, шкрипу точкова, дечји глас, у који се спуштаху и клик шева и грактање врана, слушао је као кроз сан, који га је мешао са кишовитим облацима што су се све више испаравали, јер је иза њих
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сипа и веје са свију страна, чује се тужно грактање врана. Прозбори Жућа погледа сетна: „Ох, алај сипа мећава цветна!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А деспота Лазар подиже се тада, Мрачан поглед баци у даљину црну. Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит' листак шумори, Почивају мирно рудничке планине
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
носи увело лишће; по брдима се повила магла, а кроз хладан, влажан ваздух шуште гавранова крила и разлеже се злослуто грактање. Сунце сакривено облацима, који се котрљају и јуре журно некуд даље, даље. Она се тројица згледаше у смртном страху.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тако је дошло сад и ово доба, Где каткад чујем грактање гаврана: И тада гледам изглед свога гроба, 'Ладан остатак снаге мојих дана. И како дише равнодушна злоба.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
подбочио би рукама слабине, окренуо би се према торовима, око којих се разлијегаше језива писка орлова и студено грактање врана и гавранова, па би као упола јаукнуо: — О ви црни врани и орлови, наједите се, науживајте се, и напијте се крви
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А деспота Лазар подиже се тада, Мрачан поглед баци у даљину црну. Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит листак шумори, Почивају мирно рудничке
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Те речи делују као мачеви. И док би гавранова црна крила и грактање људским гласом у другој ситуацији савременом човеку изгледали наивни и отужни, овде — над главом поносите каде која је