Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За полковнички би дали и своју жену. Нижу дукате на учкур, а не чују како вране, на гробљима у Сервији, гракћу. Ваљда је затим осетио да вређа Ђурђа, у својој кући, трже се, па запита: а што му ништа о Трифуну не причају?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
сав слепљен са коњем лети према Халас-Чарди, док иза њега, у ваздуху остаје светла пруга, а у тек исцветалим багремима гракћу младе чавке. Његова глава у црвеном вечерњем ваздуху била је готово бела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Со свјатима у покој. Христе души раб твојих... — допирао је глас свештеника. А гаврани шестаре и гракћу. У даљини негде одјекује потмула топовска паљба, од које други сада гину и леже исто онако мртви...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Возови не иду, а снег пада. Идем, затим, колима до Иланче, друмом над којим гракћу вране, равницом мојом, која је сад пуста и нема краја.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
При заласку сунца и зора кад гране, Остављен, тужан, у истом је ставу; Једино црне походе га вране И гракћу пропаст и срушену славу.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1916) XXXИИИ Игра пустим гробљем тежак дах багрења, А два стара врана на црквеном крову Гракћу кô да мртве из гробнице зову. И чу се громор кô ломњава стења.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У ноћима смрти страшне На раме ми тице слећу И злослутним гракћу гласом: Пакост, злобу и несрећу — Што злокобних Два’ест осам стојим лета, Презирући, смејући се Пакостима