Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
примера показују још нешто: тежња да се на оба краја стиха (или неког другог сегмента у песми) стави иста реч у истој граматичкој функцији – као што је у примеру (2а) субјекат тополе стављен на оба краја – доводи до особене синтаксичке симетрије и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и када би писац био несравњиво вештији у језику од Станковића, тешко да може остати без неког одступања, без улома у граматичкој конструкцији. Она, другим речима, није симетрично грађена, али је у асиметричности и њена књижевна „душа.