Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На гранама дрвета што су пред кућом засађена била, не беше ниједнога листа. Ох, па како се лепо та тужна природа са тугом срца чов
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога... Частило се дуго и за много. Дође време да се полази.
Настао је часни пост. 3има већ превалила. Не дува више оштра устока ни хладни север. Сад се бели ветар игра голим гранама високих букава — пошав од Жупе, па све до Жељина, Нерађе и Копаоника. Снег свуд готово окопнео.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје! Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!... Објесићу те, нека се приповиједа!... Страшан је био Турчин.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
твоје очи, млада жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају шум слутње у гранама бора, Две мирне галије с црним заставама; Две жене у црном, на молитви, неме; Две поноћне реке кроз краје од кâма;
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Марина соба као рај. Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка На пећи свакојака цвијећа; нова шареница прострта по постељи.
Африка
“ Поводом миметизма Вуије је и ово испричао. Он је открио један нов инсекат који миметира цвет јадног дрвета на чијим гранама живи.
крајевима, без икакве спреме, без икаквих удобности, сам са дивљацима, делећи с њима њину храну и воће, спавајући на гранама!
Иду један за другим кроз високу гору Пробијају се кроз лијане. То је једина веза са бескрајним гранама Што жуборе до неба. Њине стопе такође не знају за земљу већ за папрати. Они и умиру тако руку замршених у лијане.
Гроб Сумангуруа налази се под истим џиновским гранама. Два камена хиљаду пута преливена крвљу, неколико полупаних калбаса у којима је било ваљда дола (светог пива), један
прљаве, у распадању. Разног су облика и сваки припада другоме фетишеру. О гранама такође висе безбројне свирале, зарђале и невидљиве у први мах.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Босанско-херцеговачки Срби су дали велики број даровитих људи који су се истакли у разним гранама људске делатности, почевши од песника Симе Милутиновића Сарајлије (рођеног у Сарајеву), па до новијих, као што су
код осталих Јужних Словена бивше Аустро-Угарске (штедионице, кредитне задруге, развијени послови); у неким привредним гранама превазилазе и Чехе. Економски напредак и са њиме национална свест продрли су скоро у све вароши.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Острво Самоа је као фатаморгана лебдело пред нама. Чули смо како Тихи океан спира његову коралну обалу и шушти гранама дивљих палми а онда један крик, лепет крила неких шарених птица, провлачење мајмуна кроз лијане и наше сопствене
Црњански, Милош - Сеобе 1
И мада читави сокаци беху пусти, они су, по мраку, наслутили оно што су тражили. Не дирајући пилиће по гранама, и обилазећи гуске, накрали су се меких голубова.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
манастира, у кадионице тамњан точи смрека, златна кандила ти искивају тује за жир ти се једино молим, жира у шуми под гранама нека да му се, кад га под зиму нађе, изгладнели отрок обрадује.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
живот: Стајао је, тај пањ, тупо усамљен, ољуштен, али ја сам увијек умјесто њега гледао родну стару трешњу и у њеним гранама понекад брижна једа, понекад распричана стрица, моје вјечите и вјерне добротворе у овоме свијету који све више осваја
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Иако је нова српска књижевност релативно млада и још непотпуно развијена у свима гранама, ипак се у њој могу опазити и обележити одређени духовни и књижевни правци.
Милићевић, Вук - Беспуће
шума под вјетром, ради гнијезда која сједе међу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама.
је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње својим сурим стаблом; вјетар чудновато шуми у његовим гранама које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тице поју: Благо ли си нама! Па се паре свуда по гранама, — Гледнем тамо, запевам овако: (Та ко б' онда певао инако?
Ал' поред пута тополицу једну, Оборену олујом, ти згледну: На гранама листова ту пуно, Дуб изнутра сасвиме иструнô: „Ацо, брате, ето мога здравља, О, не вјеруј моме свјежем лицу, Што
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
мравиња нешто као за раног прољећа кад неко невидљив лази кроз врбик и за собом оставља свјетлуцаве пикње по пепељавим гранама.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
црне, а по којима се свет већ размилео, вију димови наложених ватрâ, шарене се обешене женске „стајаће“ халине о гранама већ оголелог дрвећа, одјекују пуцњи пушака, усклици, довикивање. Небо је сиво, тмуро.
Затим одох ка трешњама које су биле у средини винограда и око којих је била мала ледина. По гранама и око стабла било је обешених и поређаних женских хаљина.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле
Кад тамо, ал' јест! ни букве ни старца. Старац ти, мој брате, ишчупао букву из земље, па зглобиту онако са жилама и гранама одвукао, а куд је год пролазио с њом, свуда је лежало дрвеће по земљи. Све је то старац вукући букву за собом поваљао.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Септéмбар гризе августу свршетак. ИИ А мисли где су, шта су осећања, пред јавор-чудом гранама што гуди? Док биљке сунча точак усијања, тек рудну жицу немир да излуди.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Штрче огуљена стабла и преломљена дрвета, сведоци окршаја, а ови шипрази још крију гранама својим мртва тела ратника. Видимо нечије ноге само, али људи ни главе не окрећу.
и један тресну мотком по гранама. Кратко крештање. Онда лепршање, ломњава преко ограде и сви се сјурише на друм, машући већ закланим кокошкама, да би
Једнога дана, била је киша, она ситна, јесења, и вода се млитаво истезала из облака као растегљиво уље. Сипила је по гранама, одакле су падале крупне капи и тело се јежило од влаге и хладноће.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Једва чекаш да у гледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Колико је по гранама кука, Тол’ко било на Јовану мука! Колико је у рукаву жица, Толико га уд’рило стр’јелица.“ 120.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сада, Над ливадама где трава мирише, У расцветаним гранама, сврх њива Које су црне после бујне кише, Велика душа месечева снива. Све мирно. Тајац.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А часови струје монотоно. Тужбе ветра у гранама голим Са звуцима мог срца се друже. За све које волим — бол и страва, Немир живи; а њих можда трава, Мир жељени с
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сунце грану те разбуди звјерине по расјелинама и тице по гранама, али Црногорци не копорнуше. Фала Богу, уморни ли бјеху ти људи!
У исти мах дуну сјевер жестоко, па предуши, па још јаче суну и повитла јеловим и боровим гранама. Људи поустајаше сви једанак, и стадоше гледати око себе и поврх себе, као у чуду.
Ћарићи црвркућу по гранама и грмењу. Курјаци се извлаче из расјечина и шпиља, па се шуњају на домак гладама, гдје обично горе велики огњеви, те
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: „хајде“ веле „ти
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Преродиле шљиве се не придржавају гранама за земљу; шљиве су угарци зеленим лишајевима обрасли. Све ће опустети и ојаловити.
— Стани мало! — каже он пред дебелим багремом што гранама грли стреху старе куће. — Ти памтиш тоцило? — Па скинули смо га тек кад је мати умрла — не одговори одмах Аћим, а
Стадоше пред сељаке. Сви се спластише под брестом са стаблом шупљим и широким као када, с гранама у нереду забоденим у ниско небо, гранама посвађаним и отуђеним и од стабла и од земље и ниске, издужене општинске
Сви се спластише под брестом са стаблом шупљим и широким као када, с гранама у нереду забоденим у ниско небо, гранама посвађаним и отуђеним и од стабла и од земље и ниске, издужене општинске суднице.
— гуши се Аћим, а његове речи затрпавају псовке упућене онима што беже. Чини му се да и брест маше гранама. Из кривине пута изби у касу колона коњаника, на челу са официром који маше сабљом по ваздуху, као да јуриша.
На пољском путу лежи тако нека сломљена грана и газе је свачија кола и опанци. ...Процветале јабуке гранама га ударају по лицу, младо лишће му мили по челу, јер је ноћ, па је и лишће црно, иако се не види, црно је, а ветар
Усправна, као слап воде. Поред ње што је отицала у ледину, јабука је гранама била обешена о лук неба, са кога ретко падају црвљиве јабуке. Из бачваре кркља Ђорђе: „Курво, дођи да те закољем!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Најмлађи свирач онај што се тек од земље одигао, заплака, а бор опусти гране до земље, и прошапута: — Пењите се! — гранама као рукама бор загрли мале свираче и повуче их увис, на сам врх крошње до којег поглед једва допире, али гониоце ни то
Нарочито у лето, када су звезде ниске а таласи од сребра, њихова песма је чујна: сву ноћ путује гранама бора и успављује траве и таласе.
Попа, Васко - КОРА
јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам обрстио Гранама ме спутала Ломим их Прсте сам поломио Где ми је мир Несаломљиви мир Гвоздена јабука Корене је дубоко У камењар мој
радосно јурила Јурила капији жутој КОКОШКА Верује Само веселом пијуку Својих жутих сећања Нестане Пред снежним гранама Што се за њом пружају Пресахне Испод гладних језера Што над њом круже Одскочи Од своје крваве главе Која је у ноћ
благим падинама ветра Хвата Чисте летове Без одласка и повратка Испод веђа годишњих доба Кида Једино лишће Верно гранама одсутним Узалуд БЕЛУТАК Душану Радићу Без главе без удова Јавља се Узбудљивим дамаром случаја Миче се Бестидним
тренутке Од безобзирних тестера Руке се твоје тужно У моје уливају Ваздух је непроходан 4 Шуште зелене рукавице На гранама дрвореда Вече нас под пазухом носи Путем који не оставља траг Киша пада на колена Пред прозорима одбеглим Дворишта
праскозорја Црне опеке Већ су поплочале Цео небески свод 7 Над мирним водама Зубате очи лете Око нас модре усне На гранама лепршају Крици ударају о плавет И падају на јастуке Куће нам се крију Иза уских леђа Шаке се хватају За нејаке
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Гру... Грууу... Ноге и главе, руке и утробе одлетаху у ваздух и заустављаху се на гранама високих дрвета; мозгови се просипаху и мешаху са прашином и земљом, али је батерија одолевала многобројнијем
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сонцерт цхампêтре. Лишћем тополе прошара мала језа и оно јаче заљеска. На већ косим зракама свјетлуцале су се међу гранама нити паучине. Маја се боље загрне у свој капутић. Било је вријеме да кренемо.
Проносила је своју агонију као дојенче у наручју кроз прољетне вечерње баште, под мрким гранама ловора, између лијеха што миришу наквашеном земљом.
Дјевојачки гласови из натопљених повртњака, још мокри од кише, под трешњевим гранама отешчалим од блиставих капи, дозивали су се преко ограда и живица у великим попут дуге свијетлим луковима.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле
Кад тамо, ал’ јест! ни букве ни старца. Старац ти, мој брате, ишчупао букву из земље, па зглобиту онако са жилама и гранама одвукао, а куд је год пролазио с њом, свуда је лежало дрвеће по земљи. Све је то старац вукући букву за собом поваљао.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Остави све што је за нама. Нека наш сусрет покрије минуте, Велике мисли по којима ћуте, Где живот иде к'о јесен гранама. Поноћ и сунце одјек су менама. Заволи себе кроз несреће круте И мене с њима.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Поменуо сам ова имена имајући у виду природне науке, али сличних имена има и у другим гранама науке. Зашто наука не би усвојила добар пример религија које славе своје свеце у одређене дане?
индустријалац понудио је своју помоћ Удружењу уједињених инжењера у сврху “Унапређивања техничких знања и науке у свим гранама технике.
Ћипико, Иво - Приповетке
Кроз конопље бродова фијукне удар ветра и у исти час затресе гранама оближњих дрвета. Звиждук и шуштање гдекојег сухог листа губи се негде у висини, праћен тугаљивим хуком ноћног ветра
Настајног дана исто се радило. Није сметало што је ветар силовито хукао и тресао маслиновим гранама. Други дан, око подне, оставили су посао. Почело је да ромиња.
набранија, живља, модрија, а свјежи лахор, као дах живота, у омари долази јој у сусрет; лађе се на пучини крећу, а у гранама старога бора замећу се меки звукови...
Његов танки, оплећасти осјен уплео се у онај мурвин и са голим гранама испрекрштао се у сами један заплет, па га се и не разабире између других, закучастих црта.
—Но ето чуда, не дадоше нам ништа ни за оно што се данас мучисмо да окитимо ограду зеленим гранама. Кроз тесне улице дођоше до врата неке запрљане потлеушице и ступише унутра.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У песми која је пред нама свакако ваља обратити пажњу на смењивање заменичких облика у поређењима: што су гранама листови, вели народни песник у првом лицу, то су мени листови црквених књига, и што је за њих црвено цвеће, то је за
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Очај не помаже...“, топлим гласом дода: „Измениће с’ време, биће бољих года, — На гранама мојим биће друкча рода“. »Јавор« 1892. У ГРОЗНИЦИ... Размаштô ми чудан санак Огањ, студ.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
између нас и нашега сунца пустиња је) Оне стварају свет пре његове очигледности пре првога дана Цветају птице на гранама људи од глине отварају стабла и узимају отуд срце слично ружи Оне су најмање измишљене Не мењају недељу за
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Поводом миметизма Вуије је и ово испричао. Он је открио један нов инсекат који миметира цвет јадног дрвета на чијим гранама живи.
крајевима, без икакве спреме, без икаквих удобности, сам са дивљацима, делећи с њима њину храну и воће, спавајући на гранама!
Иду један за другим кроз високу гору Пробијају се кроз лијане. То је једина веза са бескрајним гранама Што жуборе до неба. Њине стопе такође не знају за земљу већ за папрати. Они и умиру тако руку замршених у лијане.
Гроб Сумангуруа налази се под истим џиновским гранама. Два камена хиљаду пута преливена крвљу, неколико полупаних калбаса у којима је било ваљда дола (светог пива), један
прљаве, у распадању. Разног су облика и сваки припада другоме фетишеру. О гранама такође висе безбројне свирале, зарђале и невидљиве у први мах.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Запахнуо ме је пријатан мирис. Удахнуо сам дубоко. Ту је одмах био и заравњени плато, готово сакривен гранама, које су се надвиле. Арлета приђе једној клупи. — Хладно је — рекох јој. — Ја често долазим овамо са својом сестром.
Уском путањом ишли смо у правцу ровова. На појединим местима био је пут заклоњен пободеним гранама у земљу, да би пролазници били сакривени од погледа из непријатељских ровова. Али сад је ноћ...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
твоја, бело тело — белило, обрвице — мастило, чело — зрачни дан; дични стас међ женама к'о што је међ гранама високи јаблан. Да с' живила в' времја то кад су жертвовали, пред олтарем твојим сто жертви би су дали.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ми ћемо отићи, носећи на шлему Срму ваших ноћи палу по гранама, А кад Господ дође, поверите њему Звук песама наших осталих за нама.
Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је. Задња звезда догорева. XИ Север је плео гранама опело, Побожно зима спуштала се с гора, Из свога сиво-плаветнога двора; И јаблању се грчила имела.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
БРЕСТ Улме (улмуѕ цампеѕтріѕ). Брест. Реч је заједничка словенска. Б. је познато демонско дрво. На његовим гранама нарочито радо седе виле, »јер на то дрвеће врагови не смеју« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116).
На Спасовдан, у Црној Гори, прекрштају свако жито зеленом буковом граном (ако нема лескове), и ките буковим гранама тор и кућу (СЕЗ, 17, 181; у околини Ниша на Ђурђевдан пре сванућа доноси се у кућу б. гранчица, СЕЗ, 14, 134).
дрвима« (ЗНЖОЈС, 19, 118). У митологији г. може имати козмички значај. Сва земља стоји на гранама великога г., и за тај г. везан је велики црн пас. Тај пас једнако глође г.
Ћипико, Иво - Пауци
освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загрија и знојем осу, па журе прама старим буквама с раширеним сувим гранама, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.
доба, сунце још оклијева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире... Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.
Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу. То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.
Иво се весело загледа у већ наоблачено небо. Наједном, часом, ду'ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.
Иво је полагано пошао напријед. Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина. У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Затим сам пажљиво око рупе растурио ископану земљу. Рупу сам најпре прекрио дебелим гранама, затим тањим, па онда бусеновима маховине и најзад сувим лишћем. Све је то било у реду. Дотле је све ишло како ваља.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сањалачки гора брују, А по странама Наранџа се стидно руји Међу гранама. Ја запитах украј мене Поток, ружице: „Где су људи? Где су жене? Камо дечице?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Па и кад је болесна, нико од вас да дође да је посети. МИТА (спази до чешме младу јабуку са правим, младим гранама. Прилази и најлепшу грану, којом се продужава стабло, ломи и чисти јој лишће за штап.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Орах је растао као да има разума: прво је гонио увис, још увис, да не би гранама сасвим поклопио и замрачио кућу; па је престао да се издужује, и почео да се шири.
Сећали су се како је некада, једне јесени, Пантелија први пут прешао к њима да види колико је рода на гранама које су „прелутале куд не треба”, па отишао кући да реферише, па се вратио да каже: Ната допушта да оберу плод те
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Секире запрашташе. Столетна дрвета су са треском падала. Оштрим гранама борова војници су чистили снег. Онда плануше ватре. Тек сада, око ватри, сакуписмо се.
Понегде украј пута издиже се високо дрво са гранама засутим прашином, а лишће се тромо опустило. У даљини негде видимо како се бели кречна земља и блешти на врелом сунцу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Експлозије, јутра, дрхтања. Сунце Ти, сићушни створе, како се усуђујеш! Дрво те је моје одњихало на својим гранама. Сунце Ја сам ватра, ватра, огањ! Сунце, Сунце, ватрени дотицај наш изнад рођења. Сунце Како је смешан и напет.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Птице, које су преостале, утучено су чучале на голим гранама дрвећа, не усуђујући се да отворе кљун, да полете. — Ово је неиздржљиво!
Борови су се претварали да га не виде, а и бреза престаде да га исмејава: на њеним нежним гранама расли су први чворови. — Је ли то знак старости или знак зиме? — питала је птице и ветрове, али одговора није било.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
улични зид са великом двокрилном на свод капијом и цео крај вароши са разасутим крововима кућа, прорешетани врховима и гранама дрвећа из башта. А то све надвишује стари кров саборне цркве на коме се блиста златан крст.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Она сада мирно Почива на дну... У тиху покоју Гранама својим љубе је и грле Корали руди... Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога смарагда, И шуми гласом чежње
Ја знам, ништа више за ме немаш тамо, Али једну жељу испуни ми само: Под гранама твојим о дај ми гроб један. 1913. БАЛАДА ''Кажи ми, дете, што си се покрио Земљом и травом? Зар ти хладно није?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Заустави се тек у првим гранама и злурадо се исцери: — Нек сад за мном дође, шпијунка једна! Ух, што је мрзим! —А мрзиш ли ти, Луњо, њега?
— А одозго покрити сувим гранама и шушњем (опалим лишћем) да се не примијети — додаде Јованче. — Ту би сваке ноћи могли сакрити кују, па буде ли неко
— Богме ће бити дреке и подераних чакшира! — ускликну мајстор Мачак. —А и по дану ћемо ми тако прикрити јаму гранама да ће у њу упасти сваки незван гост који овуда наиђе — настављао је Јованче.
Имаш доље здјелу воде и мекан кревет, баш те је брига. Отвор покрише гранама и овлаш посуше сувим лишћем, а како је ископана земља већ раније била склоњена у једну оближњу удољину, сад се ни по
Луња скочи. — Оде Стриц, упаде Стриц! Дечаци се стрчаше око јаме. Уз продор, на гранама лежао је само Стричев сламнато-картонски шешир с оним необичним натписом: „Ништа нема да те брине, од овога пацов
Над њим је у гранама сједио Стриц и у руци стезао подебео суварак. Дјед се препаде. — Ама немој бити луд. Видиш да ме дави дим, гори ми