Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
кроз грање, У зори где се пуши, пун магле, црни стог Пљускали је таласи класја, у мрачном небу иза ње Севнула муња граната као јеленов рог 2.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тада је, вели, био примећен од непријатеља и заједно с торњем, по сред кога је ударила разорна граната, једног од нај тежих калибара, стропоштао се сав у прашини са оним звонима и кубетима доле на траву у порти црквеној и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Што те руска граната није сасвим упљескала па да више не лапараш овуда својом поганом језичином. Ипак је стрикану најтеже падало да
— Па да, петнаест, уврх главе осам банки. — Ех, што ти је Циганин! — кивно се закида Рожљика. — Та овака је граната, болан, разнијела читаву моју појату, није ни сламке остало. Еј, појата је то, није твоја циганска черга!
Од Саве, из обруча, поче да одговара непријатељска артиљерија. Једна граната звијукну стравично изнад партизанске батерије, подскочи упропањ несигурна мајка земља, а из оближњег воћњака суну увис
Друга граната засу батерију земљом и гелерима. Лежећи потрбушке, Марко се одиже на руке и погледа лијево-десно око себе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И таман је уздигли, кад оно тресну граната у греду и све поби... Наш командант се обрати пешадијском официру: — Дакле, несрећан случај... Несмотреност пешака.
Они се опет враћају, извукоше онога мртвога. Други седа... Извадише и метак из каре, жут је метак граната, разорна граната... Затварач шкљоцну и громовити урлик затресе земљу, ваздух задрхта изнад наших глава.
Они се опет враћају, извукоше онога мртвога. Други седа... Извадише и метак из каре, жут је метак граната, разорна граната... Затварач шкљоцну и громовити урлик затресе земљу, ваздух задрхта изнад наших глава.
— Рајко, Рајко — повикаше војници. Један га дохвати за рамена, остали га прихватише и спустише лагано између граната. Лежао је непомично. Уста су му била полуотворена, а очи светлеле чудним сјајем.
— Савијај жицу, па у батерију! — и ми пођосмо журно. На раскрсници устукнусмо... разорна граната ударила у муниционо одељење и коњи са поломљеним ногама и истресеном утробом поваљани насред пута.
— и ја притрчах отвору, да бих умирио савест своју. Муња свитну, те ми очи засени. Грмљавина и тресак разорних граната затресоше кућу и греде на тавану као да застењаше...
— Свршено је — рече — што брже у батерију, да и њу не заробе. Село се разламало од експлозија шрапнела и разорних граната. Али већ смо преморени... па шта буде.
Сада готово нико и не опажа да пада киша. Само када се не чује више фијук куршума и фрктање граната. — Ово су божја посла, али не ваља оно што људи раде!
— У реду... Него стани... Јесте ли требовали пушку за онога, што му је данас преби граната? — Позајмили смо од командира треће чете. Тамо је један погинуо.
Вилице се тресу, а поглед је исколачен... Али, овом приликом пребаци. Одмах затим зачуше се експлозије наших граната негде позади непријатељских ровова. Тражио сам да смање даљину за педесет метара.
Опет релеј: по три с кошењем... Испред топа сукну пламен и црн дим... земља лети на све стране, наш топ опали и граната сукну кроз дим и прашину... Неко јауче код трећег топа... Нишанџија окиде... још једном, и људи се сјурише у заклон.
Изишли смо на друм. Прођосмо поред оне куће у коју је јуче ударила граната. Притрчавају војници, и дижући руке у знак чуђења и грозе, напуштају ову кућу смрти.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У то време, Руси су били добили неку нову муницију, бризантних граната, које су стизале и распадале се. У висини, једна половина артиљеријског метка претварала се у шрапнел, друга половина
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али ње нема. Пола сата — ње нема, три четврти — ње нема. Пристао бих да ме сутрадан разнесе граната највећег калибра, само да зашкрипе она вратанца и да је угледам како ми прилази...
где сакрије, јер је сваки заклон постајао жалосно бедан и дебели, огромни зидови иза којих се, као ово у рату, крио од граната претварали су се у кутије од картона, а велике грађевине у шаторе од платна.
код узетих топова, није више никог било и на своја уска плећа натоварио рањеника коме су се ноге вукле по изораној од граната земљи и однео га на превијалиште где га је предао болничарима и где је овај јадник одмах потом умро ...
Али после кратког времена од твог одласка ти си се вратио к мени блед, престрављен и без даха. Једна граната профијукала је преко твоје главе, неколико пушчаних зрна прозујала су поред твојих ушију и ти си се вратио.
он, Илија Васић, у оној свеопштој крвавој гужви, као и цео други свет, рањаван и контузован (по његовим забелешкама, граната га је констатовала на граничном фронту код Обреновца), па исто тако, као и други свет, сав без разлике, задобио сушицу.
И тако служи Икета ову нову мешавину, за коју се борио и ради које га је „констатовала“ граната на граничном фронту код Обреновца, а у оним државним каки увијачима и шињелу што га је примио као успомену на оне
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
1893. ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... Имам једну воћку, — граната, голема, На њојзи јабука и има и нема. Оно, што га има, црвљиво ј’ и гњило; Оно, што га нема, — прекрасно би било.
Оно, што га има, црвљиво ј’ и гњило; Оно, што га нема, — прекрасно би било. Воћко моја, воћко, граната, голема, Ја ти у хлад легнем, ал’ ми се не дрема; Обузму ме мисли, да их једва смажем.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Коњица, коњица... И паника заврхуни. У кланцу, на улазу у пољану изгорелу од граната и сунца ковитлају се и ближе округли облаци прашине.
Изнурени војници полегали су припијени уз падине. Јаруга их није много штитила од граната, које су често фијукале и ломиле дебеле храстове. Када је дубоко ноћ пала престала је и топовска ватра.
Многи су правили крстиће од тисовине, светога дрвета. То је, кажу, штитило од куршума. Зато су ипак гинули од граната. А тога дана им се није знало броја. Сунце се помрачило још за јутра, и више није излазило.
Опет долазе рањеници. А ни оне од ноћас нису још однели. Па онда и код њих близо долети по каква пијана граната. А црвени крст је био видљиво истакнут. Бесмислено је било што доносе тешке рањенике.
У очима је било нечег оштрог као врхови ножева. Он није више питао зашто, зашто? већ је ужаснут слушао фијук нових граната у лету. ИX ПОБЕДНИЦИ Из дубоког подземног заклона доносили су ухлађене боце.
Видео је и изрешетано дрво где је у пламенима... Граната је страшно треснула, полетела су парчад и дим, и очајник са округлом брадом побегао је под стену.
Хладан челик га је опржио. — Грам—грам, рикнула је грозно граната и бацила земљу и густ дим на њега. Парчад су звонила по стени, а он сред дима седео је блед, неповређен и држао
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Увек кад се зачује звиждање гранате, мој коњ престане јести и наћули уши, а кад граната пролети, он фркне на нос и продужи с апетитом свој ручак. Кад сам овако на згоди да опишем шта се одјутрос десило.
Черњајев.« Док сам ја ово писао наједаред проломи се јак пуцањ на басамацима штаба. Черњајев застаде: — И овде граната! Видите је ли ко убијен. — Не, то се само окинула пушка једном стражару. Пуцњава и борба бивала је све јача.
Метак је управила срећна и вешта рука простога народног војника. Граната удари управо у ров, и то уздуж рова. За првом дође друга, тпећа, четврта. Цве цy погађале једнаком тачношћу.
Под овим се несрећником распрсла двадесетчетири-фунтова граната, те и њега и одећу му рашчупала у комаде. Још мало даље лежи полеђушке леп млад низам, сасвим је обучен, само му нема
Полако, овуда не можеш више хитати: земљиште је све изривено од граната; гараве рупе, где је врела граната испразнила своју страшну утробу зијају на све стране; понеке су пуне крви, око њих
Полако, овуда не можеш више хитати: земљиште је све изривено од граната; гараве рупе, где је врела граната испразнила своју страшну утробу зијају на све стране; понеке су пуне крви, око њих одваљене руке, одбијене ноге,
Шума на вису, где су били сабијени Турци, била је сва опаљена и поломљена од наших граната; сељаци веле: »као да је св. Илија тукао.
свеже јутро, изгледала је опарена и клонула, јер је и преко ње прешао врели дах рата: гране поодбијане и поломљене од граната, кора огуљена, лишће чисто спржено димом.
Сад се зачу из даљине како хучи и наша граната. Она прејури високо преко наших глава, а ми је поздрависмо са бурним »ура,« праћеним живом пушчаном ватром и опет
! Чудан разговор пред ступање у борбу, уз кобно гуђење граната над нашом главом и звиждање куршума око наших ушију! Сравњивао сам, ово садашње безбрижно ћеретање са оним забринутим
Да глупа положаја! На једно педесет корака од нас грми једна наша батерија (чини ми се Мостићева). Турска граната погоди једнога коња из запреге; он се изврте на леђа, стаде грчевито млатати ногама, на уста му удари бела пена.
— Ја бар не знам где би их сад могли наћи. — Онда хајдемо пешке из овога града од граната; ово је страшни суд. Кад смо већ били прилично одмакли, Комаров, не дижући са земље оборених очију рече полако, као
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Островско језеро... а још даље равница, над којом лебди прашина. Тргао сам се. Пред нама груну разорна граната. Ах, кад не би било те проклете артиљерије, ратовали бисмо певајући. — А код артиљераца је баш обрнуто.
Људи су приправни на скок. Из бугарских ровова излете нечија рука. Чује се неко брујање, и кроз тресак граната заори се песма: Спрем’те се, спрем’те, четници. Силна ће борба да буде... Грр-у! Гру!
Неко јечи: „Јаој, браћо!“ Један побауљке истрча испред мене. Померио сам се и ја, одгурнувши онај камен испред себе. Граната удари позади и земља ме засу. Сад грмну испред мене. Двојица ускочише у рупу где је ударила граната.
Граната удари позади и земља ме засу. Сад грмну испред мене. Двојица ускочише у рупу где је ударила граната. Обузе ме неки луди страх да ме граната не разнесе па, и не мислећи више на куршуме, скочим и као без душе стигнем у
Сад грмну испред мене. Двојица ускочише у рупу где је ударила граната. Обузе ме неки луди страх да ме граната не разнесе па, и не мислећи више на куршуме, скочим и као без душе стигнем у подножје онога брега.
На реку се сручише разорне гранате хаубичких и пољских топова. Вода је кључала, а земља је прштала. Војници падали. Граната избаци нечији труп из воде. Угледао сам командира друге чете... Он наједном паде ничице...
Прасак се разлеже свуда наоколо. Артиљерија наша све је жешће тукла и разносила њихове ровове. Неколико граната падоше испред нас. Марамицама дајемо артиљерцима знак. Ах, да ми је онда пао шака тај наш командир батерије...
Пред нама је силуета неког великог дрвета, чије је стабло граната пресекла преко пола... На овом пустом месту, обавијен маглом, имао сам утисак као да сам изгубљен.
Била је то некада густа шума. Сада су остали жалосни остаци искиданих, или зацепљених стабала. Парчад граната, упаљачи, шрапнели, целе челичне кошуљице и маса испаљених пушчаних чаура лежало је готово на свакој стопи.
На свима странама виделе се огромне рупе од експлозија разорних граната, које су негде избацивале столетна стабла тисовине. Наиђосмо на групу војника који су правили „шпанске коње“.
Наиђох на место где је у ивицу ударила. разорна граната од мерзера, па је експлозијом проширила канал да би се и кола могла сместити. Около је било разбацано камење.
Паљба је прекинута и вратио сам се у главни ров. При повратку видим да је разорна граната мерзера ударила у место где се саобраћајница од објавнице спајала са главним ровом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Из оникса, сардоникса, карнеола, јасписа и граната, резао је он уметнички израђене геме, камеје и печатне прстене; сада живи и исхрањује се од тога посла.
О томе важном догађају још ћемо говорити. Њена величина претстављена је у нашем моделу овим зрном граната које је малко веће од бисера којим сам претставио Уранус.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Обично у осам часова, па до подне. Онда од два часа до пет. Нико није био поштеђен њених граната. Са језом смо помишљали на онај дан, када ће наступити „премијера“ — као што рече потпуковник Петар.
— Свакоме је одређен суђени час, Лукијане. — Ја се старам да не дође тако брзо... Једна тешка разорна граната рину у близини и уз громовити тресак избаци земљу, чији комади падоше и међу нас. — Како, како?
Повремено би блеснуо у грудима расни инат. Неки веле — јунаштво. Напрегнутих нерава и стиснутих вилица, у вихору граната, гинули су пешаци, очекујући непријатељску пешадију. „Да се бар њој осветимо“ — говорили су наши пешаци.
Целога дана грчило се наше тело под страшним замахом граната из тешких непријатељских хаубица. Случај нас је и данас спасао. А сутра?...
Сироти пешаци. Трпели су паклене муке. Гинули су од граната, од распукнутог камења, повијали су се по рововима, претрчавали у рупе од експлодираних граната.
Гинули су од граната, од распукнутог камења, повијали су се по рововима, претрчавали у рупе од експлодираних граната. Када су напослетку видели да их нико не брани, почели су да беже у прихватне заклоне.
До овога часа испуњавали сте часно и поштено дужност према отаџбини. Нисте посрнули ни пред навалом бајонета, ни граната. Поколења ће причати о вашим херојским делима...
И он се дигао, да скочи у рупу где је експлодирала граната, јер он зна да топовско зрно никада не удара у исто место. Али, место у рупу, потпоручник Јовча скочио у море.
Ми увукосмо главе у рамена. Сунце као да потамне. Наши се нерви растржу између осматрања и ишчекивања непријатељских граната. Одвикли смо се већ. Чује се...
Одвикли смо се већ. Чује се... Људи узимају лагано дах, дисање нам застаде, граната звизну изнад наших глава и ми одахнусмо. Постали смо унезверени. У равници нигде заклона, а онај нас гледа у теме.
Када је опаљена и пет стотина тридесета граната, остаци двадесет деветога бугарскога пука дигоше се из ровова и нагоше бежати.
Неки војници погођени парчадима граната, осуљавају се низ грудобран и падају као џакови у ров. У даљини према селу зачу се опет: „Ура! Ура!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ноћ бјеше плава, и у полутами Руменио се плод здрелих граната. Тихо... Све ћути... Само бршљан свели, Негдје, уз летве, шуштô је кô свила...
мотке Снова свијам рачве и крадем главаше, — Муктар виче, а ја, бос и голих гњата, Преко плота с венцем распуклих граната. 1918. ЗОРА Голубови први лете преко лука. Не знам шта је, срце с њима би ми хтело!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Иде касна јесен, кише, вјетрови, како ћеш да сједиш само под буквом, па макар она била не знам како граната и густа. Тек су почели да планирају гдје ће смјестити грађевину, кад се Николица нешто присјети: — А камо кућица за
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Пред кућом су још и два стара граната и лисната шамдуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи-Замфир.