Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда завирује у онај завој и пита: — Парче гранате, шрапнел, шта ли је? — Дум, дум! — Ну, мајка му стара, па то је по Женевској Конвенцији забрањено — Па ево како,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Аргентина, како њен глас на седамдесет и пет обртаја стиже из зрелих поморанџи, оле-бикова и Гранаде у којој цветају гранате; чини им се да она има глас баш за оне ствари у капији, а тај глас је умањен и далек, смештен на површину титраве
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
хукне и наставља: — Тамо иза музеја, у лапидаријуму, налази се у дворишту њихова батерија, а под аркадама су сложене гранате. Тамо се мора продријети. — Шта ти је сад опет лапрдаријум, ругаш ли се — чуди се Микан. — Ех, шта је!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А на другој кари поклопац није чврсто затворен и, наравно, када се нареди галоп, испадаће гранате као краставци... Она опет смрдљива буба Станоје, пунилац на трећем топу, накривио шајкачу, као да је сада дошао из
Ако су они неспособни за вучу, неупотребљиви су топови и оне гранате. Људи су мртви — Говорио је командир често војницима.
Огромни комади земље су одлетали у ваздух, напослетку оста црн стуб дима као надгробни споменик. Гранате падоше испред рова, непосредно позади, негде у реку, и млаз воде изби као водоскок, а четврта удари посред рова,
пуцњи су се сустизали или сливали у урнебесни прасак, а из топовских цеви је суктала ватра као из неког кратера. Гранате су уз страховити тресак риле земљу, превртале ровове, обарале дрвета, камење је прштало...
Змија се не плаши трња, већ је треба тући у главу. У челичне цеви улетеше жуте разорне гранате. С уздржаним дахом смо ослушкивали њихов лет, као да се изгубише негде над котлином, да наједном рикну страховите
За првим сукну пламен и из осталих топова и целу батерију обви облак прашине. Гранате су експлодирале испред и позади, а један метак паде посред непријатељског рова, одакле избаци нечије тело у плавој
Иако уморни, гладни и жедни, војници запеше да рију. Док су једни копали, други су чучали, држећи у крилу гранате и шрапнеле. Дојадили смо свакако непријатељу, јер по учесталој паљби увиђамо да је решен да нас уништи.
Кроз задње прозорче видимо како њихове гранате рију око наше батерије... Али зато ми разарамо њихове ровове, да бисмо заштитили нашу пешадију.
Нигде живога створа. А мало даље рупа од гранате и свеже избачена земља. Обиђох пажљиво... можда је ту и мртвих било... Преда мном припуцаше пушке.
А куршуми непрекидно звижде над главом, бомбе праште около његове земунице, а гранате га туку као и остале пешаке. Него, знаш ли ти зашто сам ја дошао до тебе?... Имаш ли дувана?
Срце думбара по грудима као мал. — Ето их! — викну Радојко и полетесмо ка пушкарници. Ваљају се разорне гранате, па кркоре парајући ваздух, час јаче, онда слабије, као да се сустижу, затим вратоломном брзином заошинуше изнад наших
Сад ћу и ја — он се окрете мени. — Ја мислим, нађосмо га... Ево, батерија гађа! У правилним размацима времена гранате цијукнуше изнад наших глава, па се сручише испред онога прореза, са стране, једна посред, а четврта сукну са задње
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ми смо дотле били навикли на шрапнеле, и гранате, засебно. У то време, Руси су били добили неку нову муницију, бризантних граната, које су стизале и распадале се.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Оставимо њих, пак свратимо к оној двојици момчади што на главици страже. При поданку гранате неке букве, у растоци њенијех дебелијех жила, које вода, отјечући низ брдељак, бјеше оплакала те осташе врх земље,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
повлачењу, а по калдрми Позоришне улице, као и некад, у време Кочине крајине по палисаду шанца, ударале су аустријске гранате. Истина, ове из 1914. као да су биле нешто убојитије од ових из 1790. године, али ни то није сасвим сигурно.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Лежим, а све мислим на те У твојој башти ја те видјех јуче Гдје береш крупне распукле гранате. Мила к'о златно небо после туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче.
Вај! вјетар хуји... а ја мислим на те, И све те гледам, кроз сузу што лије, Гдје береш слатке, распукле гранате. А. Шантић ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник. Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
позади које се налазио батаљон и штаб и превијалиште, најпре чух опаљење, па хујања, а затим фијук и страшан тресак гранате која експлодира у мојој непосредној близини. Ја утрнух па се окретох њему са погледом који је питао.
И у том моменту диже се мајор Таса са свога седишта: — Ви не знате а а ја познајем Грке и знам да ли њихове гранате дејствују разорно. Оставите се ви. Хм! Зар Грци?... Да сам ја нешто попустио на Буковој Глави...
Краков, Станислав - КРИЛА
Свештеници су те гробове свечано преливали вином. А сада су војници били грозно жедни, јер су гранате, одједном полуделе, побиле целу комору са баквицама. Вода се доносила издалека.
Тако се тада војници сулудо кикотали. Ипак нико није говорио. Можда се бојали да говор не привуче гранате. То је као затварање прозора и врата кад громови ударају.
ало, ало... Командант је бацио слушалицу јер на другој страни није било више говорника. Гранате су збијале такве шале. Поред штаба су на носилима проносили рањенике.
Ту је било меса и од поручника Луке. Целога је дана преплашен мењао места по гребену. Сувише су близо гранате падале. ”Погинуће” шапутали су за њега. Најзад се скрио у дубоку рупу иза сандука и џакова са земљом.
Преко њих су прелетале са крупним и тупим фијуком тешке гранате, што уморно бректаху у зраку, и друге љуте као стршљени са фијуком оштрим и сувим, а горе на врху планине грмљава и
Грмљава и тресак све бржи, нервознији, луђи. Осећа се да ће сада десити се нешто. И туђе гранате сада фијучу и хује. Немир је у свима. Нешто се догађа. Груну крај њих пуцањ, други, трећи. Све се трже, прену.
Погледи су сада озбиљни, укочени, но Мирни. Ипак понеки поглед дрхти као и тело. Фијучу вечне гранате у зраку и грми ваздан на врху. две чете у дугој поворци премакле су преко гребена.
Покидане бодљикаве жице и изваљена крстила пред њиме светлуцала су снежним украсима. Гранате су пролетале, и правиле црне ране на белим падинама. Овде заклоњени стеном војници су зидали митраљеско гнездо.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Увек кад се зачује звиждање гранате, мој коњ престане јести и наћули уши, а кад граната пролети, он фркне на нос и продужи с апетитом свој ручак.
Упитам војника зашто извлаче ствари из карантина, и он ми рече да око здања падају турске гранате и да »страшно бију, славу им њину.
Око десет часова заметну це борба и на центру: Турци почеше с буимирскога виса да бацају гранате у сам Алексинац. Једна, друга, трећа... Ђенерал Черњајев ходао је зловољан и узбуђен по своме кабинету.
Но да продужим моје причање. Елем, пројурим на коњу поред алексиначких шанчева, куда су пуцале турске гранате, спустим се у глоговичку долину и придржавајући се коњу за гриву испужам се у шуматовачки шанац.
Кад сам доцније загледао овај ров, он је формално био пун меса, костију и yципене крви. Што гранате нису рашчупале, прсне и побегне. Утом и јуриш с фронта буде одбијен плотунима и картечем, као и први.
Турски куршуми долетали су чак амо и опет нам ране неколико коња. Биле су и турске гранате ову батерију, али су претурале; турски топови скоро искључиво били су само ову батерију.
Бежи даље, бежи даље. Гле, овде десеторица на једној гомили, убиле их две гранате што су једна за другом удариле. Погледајте овога јадника како седи, пред њим стоји пободен у земљу ашов.
Колико ли их овде лежи? Ништа се не познаје, ни главе, ни руке, ни ноге; ужасне гранате направиле су од све га грозну, крваву кашу.
Ми не трчимо више, већ идемо кораком и пуцамо. Ево и прве турске гранате где гуди ваздухом нама у сусрет; спушта се све ниже и ниже, све ниже и ниже... ду...
Војници се устумараше око њега. Официр виче: »сеци амове... бога... свеца...« Турске гранате прште свуда око нас засипљући нас земљом и прашином са свију страна. С леве стране долећу и куршуми.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Извежбали су се, оца им њиног! — додаје Мишић. — Чују они још издалека шум гранате кроз ваздух и склањају се. — А где ћемо ми, несрећни пешаци? — продужи Светислав.
Срећом, ако се још и то може назвати срећом, ми смо се налазили близу бугарских ровова, те су бугарске гранате падале и у њихове заклоне. А ови су преко телефона сигурно закукали, те око подне престадоше са гађањем.
У почетку је ватра била лагана, као да се колеба, а потом осу, осу, гранате наше и њихове се укрстише, а камење поче да лети. Разлеже се рика, тресак.
Наши стрелци из рова нишане. Бугари претрчавају, хтели би да се склоне. Гранате туку у гомилу. Кроз тресак експлозија разлеже се јаук. Прашина пурња и над положајима се растеже у прљави застор.
Артиљерија је отпочела да бомбардује непријатељске положаје у шест и тридесет. Гранате су са ураганским треском падале у непријатељске ровове подривајући степеник, да се камење осипало са обода и услед
Један је седео и већ више није имао даха, а обема рукама стегао ногу изнад размрсканог колена. Однекуда ринуше и гранате међу нас. Ми се повијамо лево и десно. Али спаса нема. Бију са свих страна.
Бију са свих страна. Још нам је једини спас да се дочепамо онога камењара. Неко викну „Ура“ — и маса потрча. Гранате нам препречише пут. Опет смо прилегли. „Побиће нас овако. Напред!“ — Полетесмо.
Митраљез као да завришта. Друга чета је прелазила. На реку се сручише разорне гранате хаубичких и пољских топова. Вода је кључала, а земља је прштала. Војници падали. Граната избаци нечији труп из воде.
Било их је који су почели да беже па им гранате препречиле пут. Онда трчали насумце, падали мртви, или прилегли, чекајући да их непријатељ стреља.
На реци већ као да ври. Туче и непријатељска артиљерија, али засипа стално онај јаз где смо јуче ми прешли. Гранате прелећу баш изнад наших глава, и чим чујемо шум зрна кроз ваздух, ми забијемо главу међу камење.
Дира га једнога дана Лука: — Ти ћеш овде да нас „малеришеш“. Као да привлачиш гранате, сунце ти детиње. Знам... наћи ће нас одмах. Налазимо се на прагу своје земље.
Кипислцауф! Из долине гађа тешка француска батерија, и гранате прелећу изнад наших глава. — Ух, ала вужди као мечка! — вели ордонанс Груја, који лежи испод земунице.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
дигнем и кренем у лутање по долини, све у нади да ћу барем за дан-два наћи спокоја крај неког тиханог вира, испод неке гранате јове на Морави, и ту се сит наспавати.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Другови журе ка вароши. Између две гранате врбе, циганска бусача. Циганин накупио окорака, наложио ватру, спремио жар. Жар је модра, и у њу сипи влага.
живео, али Лекса није дала ни њему до последње истине о Влаовићима, до страшног последњег документа о стварности једне гранате и добре породице. Стари је препричавао о Влаовићима само бајке и приче из сећања свога и срца свога.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА НОВО КОСОВО ПОЉЕ Престала је најзад киша, али су гранате најтежих калибара све жешће риле по рововима и около топова.
— Ух, богаму! — проговори неко. — Нареди да се потпоручник Војин донесе одмах овде! Од треска једне гранате прибисмо се несвесно један уз другог.
Из пешачких заклона нико се не појављује. Гр-у! Гр-у! Гр-р-р-р-ру! Ковитлају, праште, рију гранате око нас. Ах, најтеже је кад заурла она тешка. Гр-р-ру! Очни се капци грчевито затварају. Гр-у!
Почела је дејство и наша артиљерија. Борба је узимала све већег маха. Тешке гранате су засипале шуму, те је наређено да се људи и коњи склоне од погледа с аероплана.
А, да бисмо олакшали коњима, добили смо и чету пешадије, те је сваки пешак носио по две гранате... Таман кад смо пред зору стигли на врх стиже наређење да се вратимо хитно назад, јер су Бугари пробили на другом
Нека бугарска батерија поче баш тада да гађа село Доњи Пожар. Гранате су са цијуком заошијавале и праскале међу камењем позади нас. — Аух — учини неко. — Одакле гађа? — запита Лука.
Ваздух врео, да је тешко било и дисати. Две хиљаде осам стотина! — зачу се команда. Топовске цеви као да прогуташе гранате и затварач шкљоцну. Ваздух као да плану. Топал талас нас запахну. Четири пута узастопно.
и пукови јуришали су, одбијали нападе, затим су људи налетали на бајонете, док су артиљерије обострано тукле у масу и гранате раскидале телеса.
У равници је врило од пушчане и митраљеске ватре, док су разорне гранате и шрапнели засипали испред нас. Димови шрапнела развлачили се над загрејаном земљом и као нека прозрачна завеса
Сукљају црни димови, праћени громовитим експлозијама. Командири гађају прецизно, као да руком бацају гранате. Ваљда су закукали и њихови пешаци. Бугарски шрапнели свитнуше над нашим батеријама.
Спушта се спарна ноћ. Паљба замире постепено. Још само дејствују два тешка енглеска топа, из наше далеке позадине. Гранате споро и дуго гуде кроз ваздух. — Бре, ово отпева читаво опело, док стигне до Бугара! — вели каплар Бркић.
Онда ме је захватио општи замах и у мојој свести лебдела је само једна мисао: дужност. Тек када ме је парче гранате клепило у главу, изгледа ми као да сам се отрезнио.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Шта мари! Сад ћемо спустити две-три гранате да видимо како то изгледа кад ноге лете, и главе; Сад ћемо спустити нашу душу на конопчету да измеримо размак између
Једини се крај пуковника нађе он; Сам од једне гранате би закопан. Сви држаху да је мртав и почаст даше, А он мало угруван кући стиже већ други дан: Напред, на јуриш!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ЈЕДНА СУЗА Поноћ је. Лежим, а све мислим на те. — У твојој башти ја те видјех јуче, Гдје береш крупне распукле гранате. Мила, кô златно небо пошље туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче.
Вај, вјетар хуји... а ја мислим на те, И све те гледам, кроз сузу што лије, Гдје береш слатке, распукле гранате. 1910.
С мрамора бијела Просуше се сјајни планули драгуљи, И по башти свуда кликнуше славуљи. Лагано на мурве, смокве и гранате Испе се у валу, сва сјајна и драга; Смијући се, озго, с једне гране на те Рујни гримиз изли из свога крчага.