Црњански, Милош - Сеобе 2
„Само се ви држте à ла гранде! – молићу лепо.“ Узалуд је Исакович кукао, да није вичан женском друштву, да не пристаје никако, Трандафил се само
Личила је на кирасира који се смањио и који се, у лофру, претвара. Дочекала је Исаковича à ла гранде. Исакович јој се клањао, са трикорном на свом срцу – и зацупка.
Пролазио и пролазио. – Коњи су рзали. Исто је тако могао проћи и да је очи склопио. А путовао је сад à ла гранде! Дугајлија, у чизмама до изнад колена, у кожним, утегнутим, белим, официрским чакширама, у капуту официрском,
Из тих, ноћу осветљених, прозора, орила се, свако вече, свирка и песма, јер је Вишњевски, у Токају, живео, à ла гранде!
Само, каже, то не би били никакви љубавни пољупци, à ла гранде, à ла Вишњевски. Него, као да своју мртву жену љуби. Кад је то причао, његови братенци су се згледали.
Штерба је, и у Токај, ушао, à ла гранде. Вишњевски га је свечано дочекао. Они су, много, нешто, ћућорили, насамо. А Вишњевски је, после, о Штерби, послао,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
нешто као преседали из воза у воз, и оде да купи картоне за Швајцарску, а успут му каже да се нигде не миче из кафане „Гранде Ориенто“, иначе ће начисто да се изгуби јер не зна ни једну реч ни једног страног језика на свету.
Наручи му још, као бившем пијанцу, и чашу лимунаде са сламком. А када се доктор вратио у „Гранде Ориенто“, забринут да ли се сироти Суле досађује, има, каже, шта и да види — шест италијанских конобара стоји поређано
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У персони Хишпанка, У речи је Талијанка, Ход је, њезин а ла гранде: нећ' са сваким да с познаде. Дајут многи њој динари, ал' то она и не мари.