Црњански, Милош - Сеобе 2
На сто, двеста корака, одатле, крај друма, у једној дрвеној изби, била је стражара пољских граничара, које виде, како се око његових кола врзмају.
На територији испод Сербије, близу Сербије, остао је највећи број сербских вароши и села, паора, граничара, официра, и комерсаната, и занатлија.
За сербске исељенике, рат је почео, те зиме, као рат граничара, према Турцима и Татарима. Они су, у Росији, наставили свој рат, који су били прекинули, кад су изишли из Сервије, са
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
9. (У овој књизи могу се наћи бројни примери љубавне магије.) ¹⁶ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 255. ¹⁷ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 120. ¹⁸ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 121.
ВИИ, СКА, 1907, с. 38. ²⁰ Грбић, С. М., исто, с. 106. ²¹ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 193. ²² Радуловић, И., „Народна веровања у Зети“, ГЕМ, 11, 1936, с. 59. ²³ Врчевић, В.
345. ⁵² Дучић, С., Живот и обичаји племена Куча, СЕЗ, XЛВИИИ, СКА, Београд 1931, с. 277. ⁵³ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 240. ⁵⁴ Караџић, В. С., Српски рјечник, ИИ, с. 886. ⁵⁵ Милосављевић, С. М., исто, с. 93.
² Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 83. ³ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 195. ⁴ Петровић, П. Ж., исто, с. 259. ⁵ Петровић, А.
164; Павићевић, М. М., „Народно благо из Црне Горе“, ВЕМ, 3, Загреб 1937, с. 177; Беговић, М., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1985, с. 199. ²⁰ Радуновић, М., исто, с. 322; Кордунаш, М.
618. ¹ Беговић, Н., Живот и обичаји Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 199. ² Милосављевић, С. М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, XИX, Београд
С., Живот и обичаји народа српскога, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 208— 220; Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 298—317; Врчевић, В.
Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986. Бейлис, Б. А., „Теория ритуала в трудах Виктора Тэрнера“, у: В.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ — Ваистину роди! — понови Јанко, смијући се такође. — Тај сам поздрав већ знао, научио га од Граничара! — А сад хоћеш ли устајати, да ручаш? Доље те чекају!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Верност цару била је основна врлина граничара, јача од дивљења према Гарибалдију 1866., па је тако дошло и до победе Аустрије код Кустоце.
Цар је погазио своју реч, цар је издајица у очима граничара. Ми презиремо човека који се не држи своје речи.” То је био разлог што у кући мога оца није више било слике цара
! - Извините - одговорио сам увређен у свом поносу, ја нисам српски свињар, ја сам син једног храброг војног граничара и идем у чувену школу у Праг на школовање.
Оно што ми је онемогућило да останем у Панчеву, у Прагу је добило још веће размере. Веран традицијама српског војног граничара, ништа нисам више волео од добре туче и није ми било тешко, с обзиром на физичку снагу и добру праксу коју сам стекао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Имало је доста граничара. То су они који су за време мира као будни и опрезни стражари даноноћно чували нашу границу. Њихов поглед и слух
Јер, одмах испод црквице је граница државе. Тамо доле је већ Грчка. уз пут смо сазнали од официра граничара да је он доскора био резервни официр. Свршио је трговачку академију.
Али како у великој и проширеној држави није могао да нађе запослење, он се пријавио за официра граничара. Мотор је бректао. Сваки час је застајкивао и онда полетао. Тако наизменично по неколико пута.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Тако рече пет стражара Крајишника, граничара; А пушке им огањ бљују. Ал’ и Турци наваљују, Крвожеђу х’јене љуте Сипајући пламен живи На кров куле нападнуте...
дрвље и камење; А са крова запаљена Пуно гара, дима, жара Повијајући, сила њена Често сипа из недара А у недро граничара. „На бајонет!... На ножеве!...
Млади другар мртав пада. Више њега буљубаша С три другара граничара Чуда ствара — Чак и унук да се сети Како треба у освети Срцу своме одолети... 1875. КАО КРОЗ МАГЛУ...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
АСПх — Арцхів фüр ѕлавіѕцхе Пхілологіе БВ — Босанска вила Беговић — Никола Беговић, Живот Срба граничара, Загреб, 1887. Болте—Полíвка — Јоханнеѕ Болте унд Георг Полíвка, Анмеркунген зу ден Кіндер- у.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
правда и Бог... амин.” Павле Чајновић беше син некада познатог у варошици лепотана, бркатог граничара Јове Чајновића. Тај Јова је мислио бити и остати активни наредник и фуражни надзорник. Дошла је коб.
Врста револуције, врста љутог грађанског и суграђанског протеста наваљивала је на кућу Јове граничара. — Зар Павле да не иде на науке? Ја ко ће ако он неће? — Чија је то воља, и шта то има да значи?
Променио се ред у кући само толико што је фрау Роза тражила од мужа да мало више седи код куће. Наравно, Јову граничара то није много одушевљавало, и он се извештио да оправдава нужност свог ранијег начина живота.
Мене усисава раса, чини своје са мном јеврејство! Јову граничара у мени потискује далеко јача крв фрау Розина. А овде, понела ме је река великог, моћног јеврејства у француској
У паланци се књига много читала. Господин Јоксим се смеши: — Савле-Павле, увуче ти он Јову граничара у књижевност. Јова је додуше причао одлично, али касарнским стилом, а ово је, богами, париски стил, иако је све остало
Кожа на лицу добила тон ружичаст; лице велико, нигде му краја нема од силне избријаности; много црне обрве Јове граничара, на оној црвенкастој кожи изгледају неприродне, као извучене.
Јеси видео слику? Лепши је од мене и Стеле. Нешто има од деда Јове граничара, али оне црне очи сасвим су у енглеском типу лика... А како си ти, Бранко? лепо изгледаш. — Хвала, добро сам.