Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сутра рано одемо на Кленак, и Мус-ага пређе из града, са своји̓ близу 300 момака, те га граничари отпратише низа Саву до Земуна, пак у Београд (и ово ће бити око 20.
и наше у овој страни поданике против свога цара возбунтовати, да су с непорјадочнога њи̓овога поступања многи наши граничари, како терговци тако и други, несрећни постали; они су и на самога нашега цара хулили.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је исти, који би и у Аустрији имали. Неки ће бити граничари, на пољској граници, где ће, као жбири, хватати мужике, који беже испод ига паорског у Украјини.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Многи се сељаци и данас хвале да су они или њихови преци били граничари (како су називани становници Војне границе). Они су заиста уживали веће слободе него остали сељаци у монархији; имали
Црњански, Милош - Сеобе 1
у ноћ, говорио о глупостима које је, путем, учинио потполковник Арсеније Вуич, и о нередима које починише приморски граничари, које је повео у рат Иван Хорват. Комесар био му је, уосталом, за време целе вечере досадан.
Учини им се као да су на дому и развеселише се. Граничари из приморија, које је доводио оберкапетан Иван Хорват, нису били још стигли.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Сад је дошло време да им за све неправде платимо. ГАВРИЛОВИЋ: Само да можемо. ЛЕПРШИЋ: Хе, хе! А шта кажу граничари и браћа наша Хрвати? Разнеће и у воздуху.
ЛЕПРШИЋ: Дабогме, зашто се боји. А зашт’ не спомиње наше привилегије? Чекајте само докле и заокупе граничари, пак ће тражити и он Тунгузију. ГАВРИЛОВИЋ: Мени се допада како он говори.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Аустрија је у току XВИИИ века имала великих ратова, са Баварцима, Прусима, Французима и Турцима, и у тим ратовима су граничари, Срби и Хрвати, сачињавали највећи и најбољи део царске војске.
Попуштање према Србима наставило се на крају XВИИИ века, када је Аустрија имала да војује са Француском, и када су граничари били потребнији но икада.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ —или тако некако, и пазите сад шта се даље дешава! Свечано одевени цариници и граничари засипају цвећем излапелог типа, пионири певају „У дивљака лук и стрела...
“ војна музика опаљује маршеве и све, а тип окреће ли, окреће педале, ко блесав. Да ствар буде што максималнија, граничари му још додају у трку и флашијановић минералне воде за освежење, а командир, као фол, аплаудира, а у ствари пребројава
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
ратничке способности Срба из Војне границе, удесио је да се првобитне одредбе ”Привилегија” измене тако да су војни граничари постали обавезни да бране царевину од свих њених непријатеља.
Нарочито се много причало о битци код Кустоце године 1866. у којој су граничари скоро уништили италијанску армију. То су причали људи који су у њима учествовали и тек се вратили из Италије.
Али када је 1869. године цар укинуо Војну границу и њене становнике препустио Мађарима, граничари су то схватили као издају због погажене царске речи уписане у ”Привилегији”.
На том месту Турци су 1699. године молили за мир, пошто су их поразили српски граничари. Причали су ми да је иза Карловаца брдо Фрушка гора које је често опевано у српским песмама.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Тако збори буљубаша И за нож се руком маша. Даље тврди стражар стари: „Браћо моја, граничари! Имам једног побратима, А у њему вере има; Па ми дође крадимице С оне стране Тисовице, Потказа ми турске звери:
И на кули караули Ломљаву су тешку чули, Ал’ витези граничари Нису немим страхом стали; А зидови, опет, стари Никад нису задрхтали. „Видите ли турску силу Како јури у беснилу?
„На бајонет!... На ножеве!...“ Буљубаша виче стари, А синови граничари Реч му другу не шчекаше: У рукама њиховима Ханџари се заблисташе, А крв лопи срца жива Са челика и сечива...