Ћипико, Иво - Пауци
погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају. Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...