Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
плашњи и страху, себе намах по лаву стављати, или, што је јоште смешније, с њим се барабарити и: „Међер зато и ми, Деи гратиа, Зецови” говорити, — е, зече, брате зече, овде се сасвим заборављаш, жао ми те је, али ти се морам смејати!