Употреба речи грац у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Неки су међу тим официрима, после, били арестирани и на бечку Хауптwацхе одведени, а за неке се већ причало да ће у Грац, на Шлосберг – а то је значило да ће бити живи сахрањени.

Покушавала је да измоли милост, да Божича не одведу у Грац, на Шлосберг. Откуда нема повратка. У својој кући, госпожа Евдокија проводила је дане, питајући се, не би ли било

Засада, нико, међу официрима, на селидбу више не мисли, а знају да су неки у Грац, у тврђаву, на Шлосберг, одведени. Павле га онда загрли и рече му да ће истог дана отпутовати.

који се звао Франц Шрам, а који је то јављао Генералкоманди, неки, росијски, капетан, Исаков, стигао је, из Осека, у Грац, десетога септембра 1752, на пошти, из вароши Марбург. Одсео је у кући гвожђара, који се звао Клајнштетер.

Тачно је било и то, да је Павле шетао по Грацу. Требало је само видети, куда? Исакович је стигао у Грац, из Марбурга, поменутог дана, кад је сумрак почео, да се спушта. Фењери су почели да се пале.

Агагијанијан је, каже, експерт за српове и косе. Клајнштетер га јако цени. Тако је Исакович, стигавши у Грац, сматрао да ће бити најпаметније да се, прво вече, никуд не миче, из куће.

Међу онима, који су били у аресту, Исакович је имао и рођака. А за све, који су били одведени у Грац, причало се да живи одатле неће више изићи, ни после педесет година. Причало се да има већ и обешених међу њима.

Ипак, оне, који су били одведени у Грац, заборављали су брзо. Уздисало се, неко време, за арестиранима, жалили су их, шапутали о њима, али се живот настављао,

Има тетку, Ракичку, у Вуковару, а провела би била радо који дан, са њим, и у вароши Грац, иако тамо није била, и није намеравала, икад, бити.

Он, каже, зна, тог официра, из Токаја. А тај капетан је, у Аустрији, проучавао унакрсну ватру, у тврђави, зовомаја Грац.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Изгладнели, после наглих ручкова и пијанки, изубијаних ногу, уђоше у варош Грац, пожутели, сасушени, закрвављених очију и мутног погледа.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Чуо сам за њега. Био је овде професор, отишао касније у Грац, где је и умро. Математичари говоре о њему са великим поштовањем“. „Знам. И још нешто више.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

По завршетку распуста, послали су ме на Политехничку школу у Грац у Штајерској, коју је мој отац изабрао као једну од најстаријих школа и оних које су уживале највећи углед.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Снажно и витко момче, али наопако и злочесто да Бог милостиви сачува! Узеше га у војску, послаше га у Грац и ја дану' душом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

СРЕЋА У НЕСРЕЋИ 129 XXІВ ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕРЛИНУ. СТАБЛО ЖИВОТА 136 XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР 144 ХХВІ РОЂЕЊЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ.

Одатле оде у Грац где поче његов научнички успон. Кад онде отпочеше прогањања протестаната, одазва се он позиву Тиховом да буде његов

Мени је пала у део велика част да ту отмену даму уведем, руку под руку, у царство геологије. XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР Грац Стари главни град Штајерске био је одувек рај пензионера, особито оних

XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР Грац Стари главни град Штајерске био је одувек рај пензионера, особито оних војничког реда.

Сада је Грац добио и свој крематоријум, па има све што је потребно за оне који траже одмора и мира. Сваке године, кад год сам лети

Исте године преселили су се Вегенер и његов таст Кепен са својим породицама у Грац где су купили лепу вилу у једној мирној улици на Рукелбергу, која је после Вегенерове смрти названа његовим именом.

Тако је и било. Када сам маја 1930 дошао у Грац да предам Кепену сретно довршени манускрипт за његов Приручник, не затекох Вегенера онде.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А сад седи, Лука, сине, и кажи ми шта би учио, и куда би желео да идеш. Срба ће у Грац, и учиће за доктора. Одма да ти кажем, да сам то ја изабрала, нисам много питала... 'оћу сина као доктор Мирко...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ономад на славу једном беомо, код чорбаџи-Гана. И он си има сина... Свршија у Грац трговачку чкољу. Седимо си и чекамо да не послуже.

су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није одслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности