Употреба речи грацијом у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Па кад се „ангажира”, с каквом грацијом прави кораке до играчице, па онај леп наклон, — прави Селадон! Он зна потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли

Свирају „валцер”. Сад опет играју. И странци су већ ту. Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом игра, каква је елеганција на Шамики, стане им мозак.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Што има супругу која га својски помаже у свему томе, а његову делатност улепшава и оплемењује својом женском грацијом. Нисам, верујте, завидљиве природе, али у овом случају завидим господину Лавоазијеу што има такву супругу“.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Зачуди се пана млада И не може да се сети, Шта Љубецки чини сада? А Љубецки већ на мети. Он с грацијом шапку Тури, На десно је наби уво, И потом се хитро жури, Да дотера скупо руво.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

“ Овај разговор слушао је један задригао плавокоси младић, па се и он умеша. Поклони се са удешеном грацијом, па онда поче тосканским диалектом, својим дубоким, но веселим гласом: „Имате право, велеучени!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности