Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На двору затутњи неколико метака и неколико поздрава чу се. Сердар је грајао, како је већ он могао, отпоздрављајући. „Ево их, мајко, пуна кућа!“ рече Милица. „Пуна, а да како!“ „Нека их!
Може вам бити!“ Сердар је све то изасуо онако у душак, не чекајући ничијег одговора. Чисто би се рекло да је грајао, само да себе заглуши и да прекине своју сјету. Људи, пошто посједаше, стадоше пунити чибуке.