Upotreba reci granja u srpskom jeziku

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Све то старац са својом лепом Јелицом почупа с грања и спали на ватри. Сви су сељаци старца поштовали са његове уљудности и чистоте, али су га се и бојали.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Сутрадан зором довуку грања и дрва, наслажу ломачу, за њу нас голе вежу, принесу шибицу, потпале, и гори тако, гори недељу дана, цела варош од

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... 21. ПАРАШНИЦА Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања, Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу речном.

Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, кô падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања... А море је пуно звезда, па их њише, И по жалу

НОСТАЛГИЈА Јесење поподне мре у завесама, Тужно цвили ветар из далеког грања. Мир. То је свечани тренут кад се сања. И кад душа хоће да остане сама.

Кад поноћни ветар поред горе глухе Прође и отресе тешки мрак са грања, Као страсна песма жудног умирања, Чу се глас музике из трстике сухе.

У свом гнезду од конопље и сухог грања лежао је на јајима стари двестагодишњи гавран и спавао зимским сном. Његова стара крв загревала је јаја под њим, у

Африка

ових зграда, кроз чије се прозирне зидове јасно види све што се у њима догађа, Конакри је провинцијски град, пун грања, засада и шорова. Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса.

Не чује се глас који би полазио из њих, нити се виде њини облици, али се чује кидање врежа и ломљење грања да би начинили места за њина огромна тела.

У зору излазим пред колибу и гледам у маглу која се још задржала по врховима грања и по бреговима. Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра, у којој и сваки листић изгледа

Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак. Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише

је начинила широке попречне контрфоре као на готским катедралама, како би помогла стаблу да издржи претешке круне грања и лишћа. Друго растиње, које би и поред тога ипак подлегло под тежином, потпомогнуто је од самога грања.

Друго растиње, које би и поред тога ипак подлегло под тежином, потпомогнуто је од самога грања. Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен.

векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове који свуда у круг око стабла одржавају џиновски кров од густог грања. Тада бодлерова поетска слика, да је шума живи храм, претвара се у фантастичну стварност.

Прелазили смо дубоке потоке, преко висећих мостова, исплетених од врежа, или преко састављенога и везанога грања. Црнци су светлели тад запаљеном травом. Јужни Крст ишао нам је као укошени, погрбљени путник.

Овде је већ пуна кајмана крокодила. Неколико сасвим нагих младића прелазе је претрчавајући преко повијеног и везанога грања изнад воде. Одмах иза реке земљиште је час врло узбрдно а час стрмо. То је крај великога звериња.

Да сам сам ушао овде, не бих савршено ништа приметио. На мало рашчишћеној утриници, у апсолутној сенци од грања, не би ми ништа рекло неколико каменова испрљаних од долоа и крви, која се преко њих проливала, ни полупани калбаси у

Црњански, Милош - Сеобе 2

Приближујући се Будиму, Павла је пратила плаха, летња, киша, која је затим капала, дуго, са грања, са цвећа, са трава.

Гробница његове жене била је на једној хумци, у сенци једног шљивика и њен се плави, лимени, кров видео иза грања. Пред њом је била клупа, сред једног квадрата у шимширу, увек зеленог, а иза ње, поглед је пуцао у покошена поља и

Са чуђењем је улазио, све дубље, у ту шуму, испреплетаног дрвећа, које се црнело, грања, које се над њим надносило, чворновато, а које беше, за њега, нешто ново, чудно, сад, као да га је први пут у животу

Пањеве је обилазио. Дугим репом их је само додирнуо. Није само збрка и замршеност грања и стабала била чудна, у тој шуми, него и сенка свега тога, на тлу, куд је коњ пролазио.

Решио се за ту шумицу, која је једино згодно место за заседу. Иако је оголела, мрак је, и снег, испод њеног грања. Изненађење би било велико. Једино не ваља што капетан узима, као сигурно, да би добио живе официре штаба.

Стајао је као да се нечим поносио. Павле га ухвати за рукав и одведе, испод грања, у сенку. Петар му рече да је жељан да отпусти жену.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Десно од насипа, Тиса је била поплавила врбаке и сада су тамо, на острвцима направљеним од грања и земље расле висибабе и оне нарочите, златне перунике, какве се не налазе ни у чијој башти.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања. Киша је престајала да пада, али се земља ронила под коњем, кад почеше да се спуштају.

Приводио их је води, као звери у мраку, и лежао са њима у песку, испод лишћа и густог грања. Ослушкивао је и уходио супротну обалу, откуда се чула граја и довикивање Француза.

Тек је почело да свиће, и није се видело још ни на педесет корака. Нечујно протекоше крај грања острва и појавише се, изненада на средини реке, у матици, која их завитла. Два прва чамца се насукаше на песак.

Кола су његова међутим пробила се дуж једног јарка, у ком беше усахла вода, до неког моста од балвана и грања, међу жбуњем.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

обред: „Тетка или стрина детиња ослони дете о коленику (на коју се намотава пређа), стави му на леђа мало бреме сухог грања и три пута га проведе око куће, идући с леве па десну страну, а уз то говори: ’коленика зврком, а мој Н.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

седам гладних крава без млека, за седам година без сунца и жара, за охлађених седам вулкана, за седам прашума сухога грања, за погашених седамдесет и седам лава - помиловања!

За земљу, за слово љубве, поезију љубавну њену, за мадригале воденог цвета, за свадбену песму белог грања, за јулског неба збирке сонета, за песника који воли и сања, за коса, за славуја, за њега, за свакога који је пао

ко дете окупано дише, док не навуку оклопе фазани, док се креје не стану да облаче, докле јелен рогове не размрси из грања под којим је преноћио, докле рис не наоштри канџе.

и пањева ноћне варке, за безимена, једва видљива, створа што у плен смера, за шуме свежи прапочетак, за рањена плућа грања, и пуни месец у који се као у нишан забија метак.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– Окука ко окука! Пребрзо си возио, брате... – А где је, до ђавола, знак за кривину? – Тамо... – Не види се од грања! – Нема ко да га скреше. Сиромашно смо место. – Има ли сервис за кола? – Нема. – Има ли бар какав аутомеханичар'?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Из ваше баште чујаше се удар мотике. Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си. Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.

— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима. — Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.

Остави ме... Одједном чу се крхање плота, пуцање грања и глас: — А чекај ћерко мајчина. Ако је ’аџика није Бог! Чекај ти! ...

Они ме радо примали, не ради мене, већ ради ње, наше гошће, Нушке, чије је бело, округло лице сијало преко зида испод грања и лишћа.

Са свадбе, кроз нашу башту, допире мрка, жута светлост, испрекидана и изломљена од грања и лишћа док до нас допре. И они тамо на свадби вечерају.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Натисну Лисац што може јаче, сувога грања све стоји лом, на њему торба лудачки скаче и Пијевац скаче заједно с њом.

Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! У дворишту ломача се пали, букте свеске попут сува грања, бурно пламте домаћи задаци, огледала нашега незнања. Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Месечина. Одзивљу се виле у лесу, кажу Аз, и глаголе броје, светлосни меандри иду преко грања и прате архисатрапе знања како сеју знаке за сањива племена и небом отварају изворе млека.

Тигањи су пуни тикава, тиквица, у лонцима на ватри што гори у рачви грања, крчка се мрква и боранија, грашак пада с покидане ниске и котрља се поред потока.

Хвала ономе што долази пуцкета његово стопало у шуми преко грања Хвала му ако ће да се врати хвала свакоме ко наше говоре прекине или скрати и ко нас у лепим пределима око срца

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Певаће ти: да сам ја љубио јесен, а не твоје страсти, ни чланке твоје голе, но стисак грања руменог увенулог. А кад те за мном срце заболи: загрли и љуби грану што вене.

Све нам допушта туга. СЛАВА . . . . . . . . . . . . . . . Кад се облаци роје... и лишће пада, са грања свела, и сви боли, у јесени, заћуте... Куд облак не нађе више путеве засуте, лете очи моје. . . . . . . . . .

Небо, што се појављује иза шума, као вода. Небо, ујесен без гласа, са дугим, сребрним пругама изнад сасушеног грања и шипрага. Небо као свилена завеса пред брдима, са лаганим, тамним доласком зиме, у бојама јастреба.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сунце кроз утробу реке пронесе Вагоне санти, грања и глиба: Лед се претапа у сенке, а оне се Згушњавају у тамна леђа риба.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ја знам да срећу несазнању сања. Њени су драги изумрли давно, Спуштени испод смрчинога грања, Обзор где скрива повечерје тавно.

С главом на твом крилу моја душа сања Једно старо доба у то рујно вече, Са шумором док се буковога грања Слива шум кладенца што испод нас тече.

Мало ноћи Кад, с музиком грања У самоћи Мир за нас пријања; И тишине, Кад се звезде чине Још једини пријатељи верни; И слободе, Кад нас мисли

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Дао би ти око из главе. Да окуси гуја од мене, би се отровала. Да падне с дрвета, однео би кући грања. Да разапне мрежу за сокола, ухватио би врану. Да се ослони на планину, и она би се срушила.

Видит га је у пуном мјесецу са сикиром у руци, сад опет са снопићем грања на кркачи. 2 Ђевојка обичавала уочи неђеље на мјесечини прести, пак ју уочи младе неђеље привукао мјесец у себе, те

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Полунага Наксис о Изосу сања У то страсно подне античкога лета; И, пожудна, једном, кад се таче грања, У црвено цвеће сва шума процвета. Ј.

Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања Ту нађем Самоћу у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу речном.

Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова. Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, к'о падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања...

плаве као увело лишће, постале беле; када су његове страсне и лепе очи, које су некад имале боју зимског лимуновог грања или плитког мора, постале мутне; када је у својим венама осетио зиму која нема свога пролећа, Усуд га је вратио поново

чини му се да ишчезава, К'о да се топи од чудне сласти, Да бива цвеће, та магла плава, Што трепти к'о вео поврх грања, Ил' чини као да дише трава. И тад га осваја жеља пуста, Живља од тол'ких доживљаја!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тице су лепетале крилима, мазиле се главицама, љубакале отвореним кљунићима и цвркутале. Кроз раскошно зеленило грања и кроз фино свилено ткиво ваздуха што је усхићено трептао, пун свечане радости и мириса свежег лишћа и траве, ја сам,

Ништа се није чуло сем тајанственог шуштања грања покретаних ветрићем с Рудника и жуборења речице што је протицала поред крајњих варошких кућица.

КО ЈЕ ОН? (Мојој кћери) Мила, драг ми је онај дан пун мира. У парку, рају тица, кроз раскошно зеленило грања, ветрић је доносио благо брујање звона и подизао, жалосно, опијао душу узбуњену чудно бојама ствари којима смо били

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Је л' подножјем пао Сад блесак зоре, под којим је дис'о У тами човек?... Гле, како се нија И иде боја преко ветра, грања, Уставља неред и тишину свија И дугу вуче! Откуд ове зоре У часу када коб и очај сања? Да клетва није, или нешто горе?

Каткад само у тишину равну Ветар стреса шум и шапат с грања; Видим неку силуету тавну, Траг прошлости, залазак сећања И све речи да с обликом стају Ту, преда ме, где се распадају.

Кроз свет, покрете, кроз шум преко грања. Кроз докон ветар што узалуд цвили, Ја чујем корак моћног распадања; И распадање, распадање мили Кроз свет, покрете,

што узалуд цвили, Ја чујем корак моћног распадања; И распадање, распадање мили Кроз свет, покрете, кроз шум преко грања.

Ћипико, Иво - Приповетке

Кућице. Вири заклоњена џамија између грања дрвета широких листова. Друга голема капија до половине закрчена голим стенама, иза које се назире поље са дозрелим

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања. Киша је престајала да пада, али се земља ронила под коњем, кад почеше да се спуштају.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Мислила је: шума ј’ свача Кâ и јарко сунце што је, Па накупи мало грања За огрева деце своје. На путу је шумар срете: „Ти си крала, пуста жено!“ И књижицу своју вади И бележи име њено.

Краков, Станислав - КРИЛА

— Две... – Само да је хладно. – Сад, сад, – глас дерана је пискав. Под кривим наслоном од сувог грања, пред кафаном сумњиве белине, не може се прећи од поседелих официра.

Преки суд је био образован. У чађавој колиби од облица и грања стајао је бунтовни грудоболник, и расејано слушао дугу оптужбу, коју је мајор са чворугама на глави читао.

они су освајали куће и ограде, све је било весело, после се враћали у логоре и пили дуго под вењацима од исушеног грања. И код Галатишта су били њихови логори.

Сви су много пили. Напољу је урликао ветар, пробијао између облица колибе, и повијао пламен. У шталама од грања рзали су озебли коњи, и мазге се ритале помамљено. Курјаци су урликали далеко у планини, и тражили лешеве под снегом.

Петровић, Растко - АФРИКА