Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Збогом! Збогом! Збогом! Кад сам оно јутро примио писмо мога пријатеља и то преко некога грбавог дечка, чистача обуће доле негде око железничке станице, ја сам, убеђен да је већ све и сва доцкан, ипак пошао његовој
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Насмејао се чак и Доротеј. А повод је био простаклук онога ђавољег сина, онога грбавог ништака, који се најпре, тобож забринуто, загледао у моје лице, а онда је опалио.
“ Кришом сам гледао грбавог Димитрија док је Макарије говорио. Лице му је било непокретно. Онако бескрвно изгледало је као исклесано из мермера.
с десне стране задригли војници, са леве испијени калуђери; и једни и други подједнако глуви. Зар су они слушали грбавог Димитрија?
Али то шапутање ракије која се ето рађа у оштром воњу и црвенкастој пени не забрињава овог грбавог ђавољег брабоњка, иако ће га прва њезина бистра кап претворити у сипљиво кљусе, и ја сад тачно не могу да се определим
Зар ти нисам палио свеће и усрдно ти се молио? Зар баш на свој дан, наш дан? Видео си свога грбавог брата како брекће као последње кљусе под оном двојицом незнабожаца.