Употреба речи грбаву у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

кад ко падне и поквари ногу, ил' разбије главу, ако ће и пијан бити, ту већ није до смеја, но до сожаљенија и помоћи. Грбаву, сакату и лишену ума смејати се, то је знак худа и неваљала воспитанија.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Улазећи, Павле, случајно, угледа руку тог човека, маљаву, огромну, а грбаву, чвораву, па помисли да би пристајала неком убици.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

5 ДВА КУМА — Ја сам ти се, куме, оженио. — Богме, куме, добро. — Није, куме, него зло, јер сам узео грбаву дјевојку! — Богме, куме, баш зло! — Није, куме, него добро, јер ми је дотјерала хиљаду оваца! — Па, куме, баш добро!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Један је био плећат и висок. Сенку оног другог, скврчену, кривоногу и грбаву и сувише сам добро знао. Оно снажно, здраво тело не приличи монаху. Приличи војнику и орачу, али никако не и монаху.

ту равнодушну лутку, тако недодириву и одсутну, било је горе него да је уместо ње крај себе држао највећу ругобу, неку грбаву или кљасту женетину али с мало ватре међу ногама, кадру да задршће на додир мушке руке.

Матија Дошао сам овде, ако ме већ неко пита, дођох овамо на Мораву не бих ли нашао ону грбаву злогуку тицу која се скрила негде у џбуње, ту облапорну тичурину гладних очију, која је свила своје гнездо у каквом

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности