Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
СТРАДА 211 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 214 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КОРЊАЧА 215 НАЈЉЕПШЕ МЈЕСТО У ХЕРЦЕГОВИНИ 216 МУДРАЦ И СЕЉАК 217 ГРБИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО КИЈАМЕТ 218 ПАС И КРМАК 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 ШИЉАЛИ ВУКА НА БАБУ 221 ЗА НУЖДУ СЕ
Пошто не виђе нигдје, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости. Онда Грбо рече средњем брату: — Хајде, не би ли ти видно.
Пошто огња нигдје не виђе, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости. Онда Грбо скочи, узе три камена, па им рече: — Добро пазите на коју ће страну панути
Онда заповједи оној старијој двојици шта ће који радити, а Грби рече: — Ти, Грбо, нећеш ништа друго радит него чистит моје чизме и коња. Потом оде сваки за својијем послом.
У том времену стиже и краљ, па пошто не може пријећ у крштену земљу, рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћерима и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе!
Коњ му рече: — Гони, Грбо, што мореш брже! Тако су неко вријеме ишли брзо, и коњ опет рече Грби: — Грбо, окрени се па види има ли шта за нама. Грбо се окрену, па рече: — Нема ништа.
— Сад полагано гони, — рече коњ. Тако су тихо ишли неко вријеме, али опет рече коњ Грби: — Окрени се, видиш ли сад шта? — Ево за нама лете црни гаврани и готов су нас стигнут — рече Грбо. — Баци четку!
— Сад гони што мореш брже! — рече коњ. Тако су ишли неко вријеме и опет рече коњ Грби: — Окрени се, Грбо, па види има ли шта за нама. Грбо се окрену и рече да не види ништа. — Сад лакше гони!
— Баци чешагију! — рече коњ. Грбо баци чешагију, кад се створише брда и планине до небеса. Онда рече коњ Грби: — Гони што мореш брже! И тако су ишли неко вријеме и пријеђоше из ђаволске државе у крштену.
Истом Грбо сјахао с коња, а ђаволи на границу и пред њима краљ. Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћерима, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем!
— Буди што те мајка родила! — рече Грбо. Струка се претвори у дјевојку, из дјевојке излеће голубица па рече Грби: — Хвала ти, Грбо, е си ме избавио! — а дјевојка паде мртва. Грбо оде опет да чува своје овце.
— Кад су га ухватили и ја ћу ти помоћ насјећ! — па јами за сјекиру и неколико насијече, онда рече Грби: — Ја мислим да ће бит доста. — И ја мислим, — рече Грбо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
послуша, па узе три камена и испе се на врх јеле, гледа на сваку страну, па кад не виђе нигђе ништа, сиђе доље и каза Грби да није видио свјетлости. Онда Грбо рече средњему брату: — Хајде, не би ли ти видио.
Пошто огња нигђе не виђе, сиђе доље и каза Грби да није видио свјетлости. Потом Грбо скочи, узе три камена, па рече браћи: — Добро пазите на коју ће страну панути
Онда заповједи оној старијој двојици шта ће који радити, а Грби рече: — Ти, Грбо, нећеш ништа друго радит него чистит моје чизме и коња. Потом оде сваки за својијем послом.
У том времену стиже и краљ, па пошто не може пријећ у крштену земљу, рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћер̓ма и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе!
Коњ му рече: — Гони, Грбо, што мореш брже! Тако су неко вријеме ишли брзо, и коњ опет рече Грби: — Грбо, окрени се па види има ли шта за нама. Грбо се окрену, па рече: — Нема ништа.
— Сад полагано гони, — рече коњ. Тако су тихо ишли неко вријеме, али опет рече коњ Грби: — Окрени се, видиш ли сад шта? — Ево за нама лете црни гаврани и готов су нас стигнут, — рече Грбо.
— Сад гони што мореш брже, — рече коњ. Тако су ишли неко вријеме и опет рече коњ Грби: — Окрени се, Грбо, па види има ли шта за нама. Грбо се окрену и рече да не види ништа.
— Баци чешагију, — рече коњ. Грбо баци чешагију, кад се створише брда и планине до небеса. Онда рече коњ Грби: — Гони што мореш брже. И тако су ишли неко вријеме, и пријеђоше из ђаволске државе у крштену.
Истом Грбо сјахао с коња, а ђаволи на границу и пред њима краљ. Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћер̓ма, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем!
— Буди што те мајка родила! — рече Грбо. Струка се претвори у дјевојку, из дјевојке излеће голубица па рече Грби: — Хвала ти, Грбо, е си ме избавио, — а дјевојка паде мртва. Грбо оде опет да чува своје овце.
— Кад су га ухватили, и ја ћу ти помоћ насјећ, па јами за сјекиру и неколико насијече, и онда рече Грби: — Ја мислим да ће бит доста.