Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
БРЖА ОД КОЊА 40 СТОЈША И МЛАДЕН 41 ЗЛА СВЕКРВА 48 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 51 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 56 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 66 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 80 СЕДАМ ВЛАШИЋА 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 88 ТРИ ЧУДА 93 АЛА 94 МИЛОШ и
Онда царица уседне на овога коња и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ Била три брата, најстарији, средњи и најмлађи.
Одмах се спремише и пођоше. Тако идоше три дана, док се нађоше усред некакве шуме. Не знају куда иду. Онда рече Грбо најстаријем брату: — Хајде, узми три камена, па се испењи на највишу јелу и на којој страни видиш свјетлост на ону
Пошто не виђе нигдје, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости. Онда Грбо рече средњем брату: — Хајде, не би ли ти видно.
Пошто огња нигдје не виђе, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости. Онда Грбо скочи, узе три камена, па им рече: — Добро пазите на коју ће страну панути камење.
Они му покажу. Браћа пођоше на ону страну. Идоше кроз шуму три године, док дођоше у оно мјесто гдје је Грбо видио свјетлост. Уљегоше у град, кад тамо нема никога. Пођоше мало даље и дођоше до једних великих кућа.
Уљегоше унутра, ал' у њима нико не бијаше него једна жена, па их упита: — А знате ли гдје сте дошли? Грбо одговори: — Знамо. Онда им она каже да су дошли у ђаволскога краља. Потоме их упита: — Јесте ли гладни?
Потоме их упита: — Јесте ли гладни? Она два старија одговорише да нијесу, а Грбо рече: — Јесмо. Онда их она уведе у једну собу гдје је било иксанско месо, па им рече: — Ето, одрежите меса па
Она два старија хоће, а Грбо им не да, него рече оној жени: — Ми нећемо иксанскога меса него од хајвана, ако имаш дај нам.
Потоме их уведе у другу собу гдје је била говедина. Онда Грбо рече: — Овога меса ми једемо! — па одрезаше један комад те га испекоше и изједоше.
Она два старија хоће да бјеже, а Грбо им не да, него рече: — Свакако је мријет. Онда им она рече: — Хајдете у другу собу, да вас за неко вријеме
Они одмах пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранити, јер немамо шта радити, па смо дошли
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Вријеме и родни дан никад се не враћају. — Ничија није вечита. — Што се грбо роди, време не исправи. — Што је било — више бити неће. — Много прошло, мало остало.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЖЕНА 126 ЖЕНА ВРАГА ПРЕВАРИЛА 129 СВЕТИ САВА И ЂАВО 131 ДЕЧКО КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ПЛАШИ 134 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 139 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 143 ОЧИНА ЗАКЛЕТВА 156 УСУД 160 ПРАВДА И КРИВДА 167 ПРАВДА 169 ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ
зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од зрна уједанпут постане мачак па врапца за врат. ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ Била три брата, па најмлађему лијево раме било више од десног те га звали Грбом.
Не знадоше сад куда иду, па зато рече Грбо најстаријему брату: — Хајде узми три камена, па се испењи на највишу јелу, и на којој страни видиш свјетлости, на ону
Онда Грбо рече средњему брату: — Хајде, не би ли ти видио. Средњи брат устаде одмах, узе три камена и испе се на врх јеле, глед
Пошто огња нигђе не виђе, сиђе доље и каза Грби да није видио свјетлости. Потом Грбо скочи, узе три камена, па рече браћи: — Добро пазите на коју ће страну панути камење!
Они му покажу, па се на ту страну и крену. Идоше кроз шуму три године, док дођоше у оно мјесто гдје је Грбо видио свјетлости, уљегоше у град, кад тамо — нема никога. Пођоше мало даље и дођоше до једних великих кућа.
Уљегоше унутра, ал̓ у њима нико не бијаше него једна жена, па их упита: — А знате ли гдје сте дошли? Грбо одговори: — Знамо. Онда им она каже да су дошли у ђаволскога краља, па их упита: — Јесте ли гладни?
Она два старија одговорише да нијесу, а Грбо рече: — Јесмо. Онда их она уведе у једну собу гдје је било иксанско месо, па им рече: — Ето, одрежите меса па
Она два старија хоће, а Грбо им не да, него рече оној жени: — Ми нећемо иксанскога меса, него од хајвана; ако имаш, дај нам.
По томе их уведе у другу собу, гдје је била говедина. Онда Грбо рече: — Ово месо ми једемо! — па одреже један комад те га испекоше и поједоше.
Она два старија хоће да бјеже, а Грбо им не да, него рече: — Свакако је мријет. Онда им она рече: — Хајдете у другу собу, да вас за неко вријеме
Они онда пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранит, јер немамо шта радити, па смо дошли код
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Но оно што се ту догађало било је претеривање без мере и конца. Старац и грбо су кликтали као какве успаљене женетине. Не знам шта им је било толико смешно.
Матија је пресекао. Опклада је била склопљена. Матија Једва чекам да се Доротеј врати како би грбо на њега окренуо своју злобну језичину.
могу да се определим да ли ми је милије што ћу ускоро кроз гушу пропустити ту дивотну ватрицу или што ћу гледати како грбо каса под Доротејем. Нешто ми топло око срца. Згодно ми. Уопште не сумњам да ће лонци затајити.
Утаначисмо да тај дан буде Митровдан, дан великомученика Димитрија. Грбо је пристао не трепнувши, говорећи како ће то бити дан страшнога коњаника Димитрија под којим ће сагорети у крвавој
А грбо је наставио да једе кријући шаком, у којој је држао парче овчјег сира, свој неодређени загонетни смејуљак. Доротеј уста