Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Изгледа да било која њена неостварена жеља има кобне последице по плод. Тако, на пример, у Грбљу верују да ако бређа жена није „у љутости могла или смјела изговорити све оно што је хтјела“, дете које роди биће
“ У Грбљу, „која жена нема млијека с првијем дететом, па кад друго роди, треба да је бабица у три пута упита ’шта си родила?
Табуи („не ваља се“) у вези са растом детета. Не ваља прескакати дете јер неће више расти, верује наш народ. У Грбљу, рецимо, кажу: „Када дијете лежи а нехотице какво дјете или човек пређе преко њега, треба опет да се натраг (про њега)
) (У Грбљу) (Вук, бр. 4054) в) Дојење — Ћути као замузен (ваља да се мисли за мало дијете које плаче па како му мати да сису
Маринковић, Н. Ј., „Клетве и изреке које се у Грбљу чују“, Расковник, Београд 1969. Марковић, А., „Обичаы народни у Мостару у Херцеговини“, Србско-Далматински магазин,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Сеновита дрвета. У Животу и обичајима народа српскога (Беч, 1867, 236 ид), у чланку Сјеновит, Вук каже: »у Грбљу се приповиједа да између великијех дрвета (букава, растова итд.