Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Покушао је да нешто каже, али му се кроз стегнуто грло проби само некакво кашљиво старачко гргутање. — Аха, сипљиви мој парипе, ево и тебе посветише! — весело дочека самарџија. — Вала, и вријеме му је било.
Шта ћеш, дошло вријеме да се умире, па то ти је. У нелагодној тишини одједном се зачу некакво храпаво гргутање, нешто тако као кад кобила осјети да јој је ждријебе негдје у близини, па му се јавља, њежно, преко пуних уста, не