Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
она нипошто и никако не би га које с чим мазала, и навластито знајући да колико га више таре и маже, толико га већма грди и ружи.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Савка удари у плач. Мати у дреку. Слуге се склепташе. Пупавац се дере што га грло доноси и грди најгрђе. Дотрчаше комшије, жене, шегрти, пандури... Начини се читав урнебес.
— Не вреди то венчање, море ич! — А што, море, што? Зар наш поп не ваља? — Ваш је поп луд! — Море, хеј! Не грди нам попа! — Луд вам је поп, луд! Иде те копа вампире! — Е, баш да видимо је ли луд!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Маринко Маринковић истаче се па рече: — Кмете Јово, попо, и ви браћо!... Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим
Па овај бели цвет на челу! И... гледа, некако, као дете!... — Доиста... — Нана ми се свакад смеје, али ме не грди... Ја сваком наденем име... И не дам ниједно заклати!... Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...
Деве беше нестало. — Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. — Не грди ми њега!... Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! — Та који ти је ђаво, шта има да те грди? — Па тако ... сто пута ... у невреме! ... — Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд! Хајде да вечерамо!
Ђеда је био... био... као ћу вам казати? Знате; стар човек — готово дете! Прсне неких пута за најмању ситницу, грди, псује, праска, па богме хоће и да удари.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед. — Али, мама! — умирује је Меланија. — Уф!
Једна му је већ рекла: »О мустро!« али то њега није много женирало. Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају, а
чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да бáба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.
кроз сокак, како зева, и после креше оцилом у трŷд, пали лулу и псује Чивутина што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.
Гђа Габриела удари у Кабаничарски сокак. На авлијским вратима затече Пелу, Леке кабаничара жену, нешто љуту, где грди шегрте. — Да се нисте и ви тукли с ким гођ? — запита је гђа Габриела. — Нисам, слатка,...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И кад их растера да може он комотно, слободно да седи, не дижући шајкачу с очију и не престајући да грди просјаке, вади скривену у недрима своју торбу, меће је пред себе, нагиње се над њу, шири је, и почне онда на сав глас
Африка
“ Грди ме што сам за три поклоњена јајета дао десет франака. „То је такође удешено; јаја су мућкови. Требало је да пробате, да
Крај ногу Н-ових, као закачен, и као само што не испадне, стари Мејов отац, кога Н. непрестано грди што му својим леђима греје ногу.
што ће сести у кола он хоће лично да види некога црнца, кога зову Коњушар и који треба да ме служи док сам у Сикасоу. Грди унапред свог повереника што можда неће бити довољно пажљив према мени. Опраштамо се.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
ЧЕТРНАЕСТА ГЛАВА Крчмар грди Провалију — Читање трагова — Жућино лагање и велико страдање — Воденица нахерена од загрљаја — Пијани капути Полако
Сремац, Стеван - ПРОЗА
«, или: »Пошто, снашо, пилићи?«, или: »Пошто ти врапци?« — »Какви врапци?!« љути се сељанка, па га грди и не осврћући се на њ.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Свак је грди, гони, руга јој се, и дај сад нек ни у милицији не чује људску ријеч,куда ће онда? — Па шта ћемо, Савка, како ћемо?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као и увек не грди, већ моли. — А? — промуца он. — Идем ’аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете. Саже се али се повађаше.
А оне га и не слушају шта их грди, навикле се, па га само пецкају и дирају, а он само муља, виче и трчкара час ка трешњама где је ракија, час на пут да
А Божић! Ех! Није ово Божић. Ово је нешто што мирише на оман и сух босиљак више иконе! Сада ме и мајка већ не грди, ако штогод сломим, а камо ли да ме бије, јер „лошо“ је пред Божић. Чак ме друкше некако и гледа.
Сео на доксат, пуца из пушке, силом нагнао жену да му пева, а он иза свег гласа грди и псује господу „стопарце“. Из неких дворишта чује се како тутњи коло, звецкање дуката и дубла у низама, на грудима
И те ноћи комшије су чуле његова оца, где уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара, одупире се и плаче.
Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха да нема за шта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме не подсећа на оно.
Вратила се да је пита, па и да је грди, бије. Али кад је дошла до капије, није смела да уђе. Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и
Па и њу, мајку, није трпела. Чак је почела да је грди, натреса јој се. Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на прећашње старо место, као што је
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Није. МАНОЈЛО: Баш добро! Један ме луд човек увек задиркује и грди. Бар ћу га моћи убити, кад није као други човек.
и обитавају дивље предјеле, али су опет благше нарави и у њи тињају добродјетељи које цалајући језик чауша непоштено грди. Ка овом дође да су сви народи оставили чауше, а код нас се сад тек појављује чауш књижевни.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: Па није ни лепо, да видиш. САРКА: Јер фамилија, док се гласно грди, свађа и оговара, дотле се може рећи да је то фамилијарна искреност и љубав, али кад почне да шапуће!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
За Ђурђем је косу одрезала, За ђевером лице изгрдила, А за братом очи извадила. Косу реже, коса опет расте; Лице грди, а лице израста; Али очи не могу израсти, Нити срце за братом рођеним. 225.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРА: То јест! ЈЕВРЕМ: А и он ће мене да грди. СПИРА: Хоће. Али опет, ја мислим да то није ништа, то је више онако, политички.
ДАНИЦА: Да, али он вас грди. ПАВКА: Е, па немој ти сад, и зет грди њега. ИВКОВИЋ: Ја? ПАВКА: Тако он каже, да говориш на зборовима против њега.
ДАНИЦА: Да, али он вас грди. ПАВКА: Е, па немој ти сад, и зет грди њега. ИВКОВИЋ: Ја? ПАВКА: Тако он каже, да говориш на зборовима против њега. ИВКОВИЋ: То је већ друго, сасвим друго.
(Погледају се, па, као уступајући један другом, сва се тројица повуку натраг.) СРЕТА (упадне у гомилу, грди их и изгура једног). ЧЕТВРТИ ГРАЂАНИН: Дра... драги газда-Јевреме! Ми овде, ми што нас видиш и како се узме ствар.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“. И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди. И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршиле су.
да, досадивши јој се напослетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.
И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада. И докле ће она тако?
дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред | њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе. А оно ево преваре се!
Узалуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.
Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се. Све се пренуше уплашено да их амамџика за то ломљење посуђа не грди. Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.
— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита. Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове. Овај, кад се освести, ђипи унезверено. — Ја, газда, ја..
вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док напослетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба! Зар он, газда мој, да ,допусти да га онај и онакав пас убије. Е, али ја, Арса, ништа не знам!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Цео дан спремам, стрепим да ће сваки час да се врати, рупи, и да одмах, знате какав је, не почне да нас бије и грди. А оно, целог дана не дође. Све по планинама и пољима са коњем. Добро и тај коњ не падне већ једном.
Прво стакло што донесем, добра је, љута, али после — не ваља, није љута. И онда грди, виче, прети како ће да ме убије, расели, све ће да нас растера...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди: — И ви сте слуге светога Вране!... И ви сте поштени кршћани!... — Полако, ти мали! — осијече се на њ млинар.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Дуго мисли. Није, није. Оне то увек ураде са оним у кога не сумњаш. Да не бих посумњао у Мијата, она га преда мном грди. Прети да ће га истерати. Цело имање на сукње ћу да распем. Прво ћу све девојке по Прерову. Дукат на пупак.
Идуће јесени он није гонио свиње по шумама ка дунаву и Пешти. Почео је новине и књиге да чита, држи говоре сељацима, грди чиновнике, псује министре, виче и тражи правду и слободу за сељаке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То чувши, оде он од цара, а кад би напољу и дође до тета-лије, али она да начини чудо од њега. Псуј, куни, вичи, грди га, шта не ради, на крају крајева рече: — Е, знаш шта?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Застане и слуша мењајући боју у лицу.) Васо, 'оди ти овамо на телефон, нешто псује и грди, не разумем га... ништа га не разумем. Да ли то зврји телефон, или мени нешто зврји у ушима... Ништа га не разумем.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На њојзи је бисер, злато, драго камење, Пред њом клече и уздишу многи робови, А она их грди, псује, па и чупа их. Старац гледи из далека па се поклони: „Помози Вам Бог небески, госпо бољарко!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Она оће да је код ње све као код највеће господе. Псује ме и грди што радим, него каже да се накитим, па да седим. МИТАР: О, слута једна, а је л’ она седила док ти је отац био жив?
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Грди ме што сам за три поклоњена јајета дао десет франака. „То је такође удешено; јаја су мућкови. Требало је да пробате, да
Крај ногу Н-ових, као закачен, и као само што не испадне, стари Мејов отац, кога Н. непрестано грди што му својим леђима греје ногу.
што ће сести у кола он хоће лично да види некога црнца, кога зову Коњушар и који треба да ме служи док сам у Сикасоу. Грди унапред свог повереника што можда неће бити довољно пажљив према мени. Опраштамо се.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Стана са Ћеримом долази.) СТАНА: Ти ниси бог! Ђаво ти грди мрачне зенице!... И опет ствараш дела таква Са којима се господ славио!... Оно ми није син!... Ни налик он!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад га чујеш у цркви како изнемаже, мислио би тај ће се сутра посветити, а кад изађе у село, он се свађа и грди с људима као циганка, каишари, пањка сељаке код капетана. Е нема нигде нашега попа Јове. Тај је гинуо за сиротињу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сами чест немаду поете код Сове, Зато што от љубви издају стихове. Хули, ружи, грди, куне њина дела, Живе би их пекла, тек када би смела. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: — Ама хајде! Где је нана? И тек тад би се нана одзивала: — Сад, сад!... Ево ме!
ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. Младен му пошље.
Него само, немој толико. И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.
Ћипико, Иво - Пауци
Изашавши из вароши, престаде да грди и, мјесто, тога, поче сам са собом да говори. Застајкујући, ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а
Чините ви, нећете се преварити! Војкан се врати из вароши кући по навади пијан. Те вечери грди дјецу и псује Петра, а сјутрадан кад се растријезнио није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А хаџика, кад види, само мене грди. А не зна како је мени кад пођем да га од баре истргнем а он исколачи оне мртве очи на мене и почне да режи, да ми
СЛУШКИЊА (уплашено): Па што га сасвим чупаш? (Показујући на Ташанине собе): Па после можда мене да грди. МАРА Кажи да сам ја. СЛУШКИЊА Па иди јој ти кажи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Господин Јоксим жмири и цеди: — За пакост, неће да грди и попове, било би сиротој госпа Ноли мало лакше. — Нико, уосталом, сада није слушао господина Јоксима.
Немој, Бато, мачку љубити и плајвазе лизати! Аја, бадава баба-Нана грди и показује штап; је ли тако, Бато? — Бата се смеје, дохвати мачку за два ува и љуби је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Еј, грдна вам мајка, И ви сте ми неки јунаци!... Побјегосте из земље — грди нас једна Црногорка. — А тешко и нама с вама када нам продајете хлеб за двадесет динара — одговара наредник Обрадовић.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А Јаков Ненадовић овако грди Ћурчију харамбашу: Ти Ћурчија, један пржибабо, ни стари ти четовали нису, већ чували краве по Сријему.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Изненада се кроз Гај појави пољар Лијан. Стиже међу дјечаке, огарављен и љут, и стаде да грди: — Пекао сам у пољу кромпире, а они, прасци једни, потегоше бомбом па посред сриједе моје ватре.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље. Био је стари ашик.
Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље. Био је стари ашик.
тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш. Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — тол’ко! — и покаже два прста ширине.
И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе: каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.
Па још када им он онако задуван, стане да грди „Титинку“ и „Пиргу“ што арче њихов мâл по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне
Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!
— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџијске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства омрзнуо на чорбаџијски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа.